Полицијски гласник

СТРАНА 364.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

мора проузоковати штоту нокоме, т. ј. имати за аослсдицу штету. За то је лотребно, да вредност штсте не прелази сто порееких гроша. (1) В. 9 а 2°. '»• 2° Кривац. — В. 3 б 1°. 11. Ко се усуди у туђој јаруги рибу ловити". а) Радњ а се састоји дакле у ловљвњу рибе у туђој јарузи. Без значаја је, да ли је извршилац рибу заиста уловио. б| Кривац. — Виност није потребна. 12. Ко прокопе или бране за обрану од кишног или снежног наводнења начиљене поквари". а) Радња се састоји дакле у аовреди ароноиа или брана за одбрану од кишно 7 или снвжног наводнења начињених. 1° Овде је дакде реч о једној нарочитој врстн повреде ствари, те је потребно, да врсдност штоте не прслази сто пореских гроша. 2° Није наравно потребно уништење прокопа или брана, као што би по незгодном начину израашвања у закону (»поквари«) мог .10 изгледати. б) Кривац. — В. 3 б 1°. 13. Ко намерно противзаконо, на штету приватног иди јавног интереса, одводи воду из водовода, река, потока, канала, резервоара и других направа за прикупљање воде или воду, која би се од кише у већој колич:ини прикупила, или на послетку воду из отока које од речених вода". а) 1° Радња се састоји дакле у одвођењу воде пз водовод а, реке, иоток а, канала, резервоара и других наарава за ирикуиљање воде или воде, која би се од кише у већо] количини ирикуиила, или воде из отока које од наведених вода на штету ириватног или јавног интереса. Овај иступ је дакле једна нарочита врста поврсде ствари, пошто се захтева, да је одвођсње воде тако, да је штетно било по јавпс интересе, т. ј. да је имало за иоследицу штсту по ово ннтерссе. Зато је потробно, да вредност штете не прелази сто пореских гроша, да би ово дело било иступ. Да ли је одиођењо воде тако, да је штстно по оне интересе, Фактичко је питање. 2° Противправност је изрично унета у појам овог иступа као један његов специјалан елсменат („противзаконо"). б) Кривац. — Изрично се захтева виност, и то: 1° Умишљај. Он се састоји у свести о одвођењу водс из водовода, реко и т. д., и да је то одвођење иротивиравно ( и противзаконо«. 2° Намера , да се одвођењем воде оштети приватни или јавни интерес. Ако ове намере нема, имао би се применити § 375 т. 1 к. з. 14. „Осим овде исчислених случаја, вели се у посл. а). §-а 375, казниће се по овом параграфу и сваки онај, који у смотрењу река, воденица, јаруга воденичних и у опште у смотрењу вода таково што учини, што му је не чинити или чинити надлежало, па се чрез то другима штета учини".

а) Радња се састоји дакле у наведеном чињсњу или нечињењу, којим се некоме ианесе штета. Овде је према томе реч о .једној нарочитој врсти повроде ствари, те јо потрсбно, да вредност штете не иролази сто пореских гроша. б) Кривац. — В. 3 б 1°. (СВРШИЋЕ СЕ) ПОЛИЦИЈСКА ШКОЛА

Мора се признати, да у нас нема установе, на коју би се толико попреко гледало, као што се гледа на иашу полицију. На њу вичс штамна; она је предмет нападаја појединаца; на њу се виче ио зборовима; иа је, последњих година, предмет потцењивања чак и од извесних чиновничких редова другнх струка. Стојећи, овако, пред једним опгате познатим Фактом нерасположења према полицији, ми се морамо запитати: да ли су ти прекори и то нерасположење оправдани у опште, и да ли је кривпца само до органа који престављају ту установу, или има узрока и на другим странама. Да се иравилно одговори на то питање, морамо се прво осврнути на установу н задатке полицијске власти у опште. У земљама, које су својим животом старије од нас, и које су, по томе, биле у положају да своје унутарње уређење раније консолидују, полицијска власт нема ополико задатака и дужности, колико има полиција у нас. Она се тамо јавља прво као чувар реда н безбедности личне и имовне, а за тим са споредним али ипак важннм дужностпма које имају задатак да обезбеде културно и материјално напредовање држављана; да одрже наравственост и здравље; да се олакшају и обезбеде разноврсна саобраћајна средства и отклоне сви узроци, који би ма у коме облику задржавали напредовање и развитак државл^ана у правцу државних потреба и задатака. У нас су, међутим, задатци полиције много већи. У оскуднци потребних установа, њој су наметнути још од првих дана њенога стварања, и такви послови, који немају иичега заједничког са правим задатцима полицијске власти.

Тако она је код нас у већини и пстражна власт; она је судска власт, јер суди по трећој части кривичног закона и по многим другим специјалним законима; и на послетку, она је оптерећена и извршењима у свима местима где нема среских и градских судија, а сем тога има и толико других послова којима је оптерећена, да се може рећи, како се скоро ни један закон не спроводи у живот без њеног суделовања; како се ни једна иовина не уводи, а да се њој не наметне по једна нова дужносг. Износећи, овако, разлику између задатака стране и наше полиције, ми одмах видимо, да ова разлика доноси двојаку штету за нашу полицију. 11рва је у гоме, што јој се неприродно наметнутим пословима одузима време, да се посвети своме правоме задатку, а друга је у томе, што ти наметнути послови, но природи својој, доводе полицију у чести сукоб са народом и без њене воље. Тако, јављајући се као иследна и судска власт, наша полиција мора да притвара људе. То притварање, у миогим случајевима истрага, може бити ресултат правилно оцењених околности, а много пута може бити последица заблуде, пометње, интрига, слабог критериума и т. слично, и у овим последњим случајевима полиција редовно нзазива мржњу против себе. То исто бива и у случајевима, где се она јавл^а као извршна власт по случајевима из главе XVIII грађ. суд. поступка, и где она мора да врши забране, пописе па и продаје имања. И у овим случајевима, велимо, она може да греши па да иротив себе ствара пезадовољство, све и да искључимо могућност разнихдругих утицаја и прилика. Кад ова два посла не бп радила, полиција би, у свима осталпм својим честим додирима са народом, мање давала повода да се на њу виче било оправдано било не. Излажући, овако, који послови највише доводе нашу полицију у сукоб са народом, мп смо одмах у главноме одговорили н на пптање : да ли су баш за сву повику на полицију криви органи коју њу предстазљају, или кривице има и на другим странама.