Полицијски гласник

БРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 365.

Одмах, дакле, морамо признати, да главни узрок повици на полицију лежн у њеној погрегнној организацији. Али признавајући ово, ми одмах морамо да додамо и то, да сем овога има узрока и до самих органа полицнјских, који својим разним махнама или неуиутностима пружају повода за повику, која се после, преноси на саму установу, •Само, одмах морамо рећи, да је повика, која се преноси на установу због грешака појединаца, неоправдана, јер поједиици греше у свнма друштвеним редовима, алн то никоме не даје права да због тих појединих погрешака напада читаве редове, у којима, наравно, већнна чини честите и добре људе. Али и ако смо дошли до закључка, да садашња повика на наше полицајце долази једним делом неоправдано, управо због погрешне организације саме усганове, ми тпме нисмо против оних, који оправдано траже боље уређење саме установе, како би она укупно одговарала големим задатцима, које има ова уста нова. Томе гласу чак се и ми сами придружујемо, јер нам није страпо, да је код нас у томе погледу много штошта иза других држава, што је, на послетку, и разумљиво, јер је наша држава млада, па се нијеЈш могла изједначити са оним земљама, које живе својим животом по неколико векова... Нашој полицији потребно је преуређење како по томе, што ће се оиа вратити правоме задатку једне полиције скидањем послова, који њој не ирипадају, тако и по начину рекрутовања њенога особља. Ово последње нарочито мора да се ностави на здраву основу, јер су у томе погледу чињене до сада големе погрешке. Погрешке велимо, Јер се у нас или дизала само школа изнад свега, и налазио да она и указ дају способностп за сва звања у земљи, или се ишло у другу крајност, па се тражила само пракса и претпостављала свему другоме И једно и друго, пак, било, је погрешно, јеј> нитн је сама школа била довољна да регрутује спремне полицајце, нити је сама пракса, без других знања, могла да подмири ову потребу.

Школа није могла дати по томе, што је она тако удешена, да даје спремне чиновнпке и за ироФесоре и за учитеље и судије, али не и за полицију, која има нечега одвојенога од свију других грана државне службе, и где се, уз опште образовање п стручност, тражи и извесна природна склоност и потребан дар; а сама пракса бмла је недоволша, јер су потребпа н друга знања за успешан рад. Упућени на непрекидни доднр п управу са народом, полпцијски органи треба да имају љубави ка томе позиву, јер је позната ствар, да од човека калуђерских склоности не можемо створити доброг ОФицира, нити од човека војничких склоности смиреног калуђера. Постављени, без освртања, на њихове особине на догична места, они ће одавати са свим противне тинове од онога, што се очекивало. Треба, дакле, удружити школу и праксу, и онда ће ресултати бити други. То се једино може постићи установом специјалне полицијске школе, која ће једновремено давати п потребна знања и рутпну. Наставни план ових школаморао би обухватити основе из кривичног и грађанског ирава ; пуно позш.вање полицијског права, које у страпом свету већ чини засебну грану науке; за тим технпчку полицију, уз коју, поред унотребе науке у служби репресалије, нду бертилона к п дактилоскопија; даље, криминалиу таКтику; и на послетку познавање и примену свију закона, ио којима полиција има да ради, као и све остало, што нде у област полицијског делања. Време трајања ове школе одредило би се према времену, за које се горњи предмети могу прећи. У ову школу били би прнмљени сви они, чије оппгге образовање претпоставља, да ће моћи разумети предмете, који се предају. То се може утврђивати или нолагањем пријамног испита, или једним минимумом свршених гимназија. Али прва би брига била та, да у ту школу нико не уђе, чија склоност и Лзубав ка овоме позиву нису једина побуда, која их ту уводи, него би ту хтели ући по разним препорукама, из разних рачуна и интереса.

Ако би било случајева, да се у току школе види, да дотично лице нема особина потребних за будућу службу, то одмах елиминирати из школе. Полиција, рекрутована из овако школованих н спремнпх органа, дала би у служби безбедности и државног напретка у опште, друге ресултате, те би нестало и повода, макар и недовољинх, за повику на њу. Уз то треба радити да се и наравп нашега света измене, јер он често иута, у место да иомаже полицпју у њеним задатцима, омета њене успехе било из несхватања њених дужности и права, било из неке безразложне хуманости и болећивости. Случајеви кад наши жандарми потерају кога кривца власти, где целагхублика стане настрану кривца, јасно казују њено слабо развијено осећање закошггости. Увећана Србија тражи и од државе и од свију појединаца, да уложе све што треба, да се што пре потпуно изједначимо са свима културним народима. 25. новембра 1913. год. Београд. Дим. С. КалајџиЂ ДЕОБЕ ПУТЕЖ ИЗБРАНОГ СУДА БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ

Према актима рада избраних судова, од предмета, стављених у апсолугну надлежност избраног суда, ио § 434. грађ. суд. поступка, најчешћи је предмет рада избраних судова деоба имања између задругара 1 ). Овај предмет, као најчсшћи, н најважппји је, јер се, деобом имања између задругара, имају да регулишу врло важни односи између сопственика деобног имања, с обзпром и на друга лица која су у деобном нмању интересована по ком другом законском основу. Зна се, да су поремећепи законски односи извор многобројним законским парницама, а врло често и крвавим личним односима. Зато су, и по закону, а н но суштини саме ствари, избранп судови, и друге

х ) Овај се законски пропис односи и на деобу имања о којој се говори у глави XIV грађан. заОНИКП -