Полицијски гласник

СТРАНА 366.

ЈПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

власти, које сарађују пре састава избраног суда, — позвани, да свој рад уиућују тако, да се извршеном деобом, правилно и трајно регулишу имовннски односи. Међутим досадање искуство показује друкче резултате. Јер, не само што су пресуде избраних судова, у већини, нејасне, непогпуне и што се у 1&има тачно не обележавају додељени делови, нити довољно опредељују призната права, те такве пресуде немају значај несумњиве гаранције деобничару за његово право, — већ избрани судови узимају у расараву и таква иитања за која нису надлежни, ирекорачујући гим законско овлашИење. Ово, ио изјављеној жалби, бива узрок за уништај деобне пресуде, што изазива поновни састав избраног суда, и поновну деобу, а то погоршава стање и положај деобничара. Ради даљег излагања, наводи се, као пример, овај случај. По тражењу Живка, Марка и Станоја Филиповића, из Липа, решењем полицијске власти наређен је састав избраног суда на имању ових деобничара, ради поделе имања ка три равна дела. Међутим се пред избрани суд јаве пунолетни синови деобничара Марка: Урош и Филиа, и затраже, да им избрани суд досуди, додели, припадајуће делове од деобног имања као ириновак. И ако им је право на приновак, па, ио томе, и на деобу, оспорио деобничар Живко, избрани је суд, ипак, примио Уроша и Филипа за деобничаре, давши им карактер » умешача С( у деобној парници, па им је, пресудом од 11. марта 1912. год. досудио право на приновак и доделио део имања, на основу § 517. грађ. закона. Из акта ове деобе види се то: да је деобничар Станоје био малолетан, и да његов заступник пије био одређен, и легитимисан, од стране надлежне власти. Ова пресуда избраног суда, по жалби деобничара Живка, поништена је решењем смедеревског првостепеног судаод 31.јануараове године Бр. 347. са разлога: Што је избрани суд ирекорачио дану му власг, судећи о оспореном праву на деобу појављених деобничара Уроша и Филипа, и што малолетни деобничар Станоје није био иуноважно завтуиљен - тач. 1. и 2. §. 444. грађ. суд. поступка.

Да би се знао делокруг рада полициске власти, која ради, и посредује, при саставу избраног суда, и другнх органа који такође сарађују пре састава избраног суда, морају се знати границе власти избраног суда при деоби имања између задругара. Прописом §. 434. тач. 6. грађ. суд. по ;тупка, избрани је суд овлашћен да суди: в и расире ири деоби имања између задругара " Ваља нмати у виду разлику: између ирава ма задружно имање, па, по томе и ирава на деобу нстог и саме деобе тога имања. Право на деобу, које се оснива на правиим односима, регулисаним матернјалним законом, и деоба-расаодела имања, двасу сасвим различна предмета. По горњем тексту законском законодавац је избраном суду делегирао само власт: да суди распре при деоби имања, дакле да имаовину расподели кад се, о расиодели, нису могли деобничари оложити. И по томе: падлежност избраног суда, по предмету деобе задружног имања, састојп се у томе: да учини деобу — расиоделу имаовине сразмерно величини, унаиред иризна тог, или иресудом редовног суда, досуђеног ирава'). Према томе, питање о праву на имање, које пма да се дели, а по томе, п о праву на деобу, мора бити пречишћено пре састава избраног суда, н то иитање, као спорно, не може битн предмет расираве пред избранпм судом. Да је избрани суд надлежан само за расподелу имовине види се и из тога Факта: што избрани суд ради на лицу места, на имању деобнП 4 чара, и што, но гоме, радња избраног суда има, у неколико, карактер техничког рада на терену. За тим, што седеоба, нутем избраног суда, јавља тек онда, ако се сасопственици имања не би могли сами поделити. На прнмер: Не могу да се погоде: која ће њива, или ливада, коме од њих припасти, да ли цела или делимично, јер има земаља бољих и лошијих по квалптету; која ће од задружних зграда припасти коме од задругара; да ли ће овоме, или ономе ') Видети исцрпну раеправу госи. Др. Драг. Аранђеловпћа, професора права на универзитету, под насловом: цСуђење пред избраним судом", оштампану у ((Полициском Гласнику" у бројевима: 34, 35, 30 » 37 од год. 1912. у којој се н о овом питању говори.

задругару припасти волови, коњи, кола; или, колики ће део задружног дуга који од деобничара примити на себе и т. д. Најзад за расправу спорног питања о праву на деобу, тражи се законо-правно знање, и правничка оцена правних односа, на којима се, дотично право оснивај које знање судије избраиог суда, по правилу, немају, јер се зна: да се избрани судовн, за деобу имања, без мало, увек ФОрмирају из реда лица, неуких за оријентисање у законоиравним питањима, те законодавац није ни имао намеру, да и оваква гштања ставља у надлежност избраног суда. Пречишћавање, дакле, питања о праву на деобу, п регулисање осталих правих односа, на којима би се оснивала права других чланова у задружној кући, врши се ван избраног суда и пра његовог састава. Моменат за регулисање ових правних односа настаје кад се деобничари обрате надлежној вла,сти за сагласност на деобу и избрани суд. По пропису §. §. 434 и 437. грађ. суд. поступка, избор судија за избрани суд врши се увек пред полициском влашћу, и то оном, у чијем се територијалном кругу има деоба да врши. Та полицпска власт решењем својим наређује састанак нзбрапог суда за извршење деобе. Овим својим актом полпциска власт, у исто време, легитимише избране судије, као суд, за конкретни случај деобе. Ово је, дакле, искључиво право а и дужност полициске власти. Али, што се тиче питања о сагласију деобничара на деобу, и регулисања нравних односа, накојима се оснива право деобничара на деобно имање, као и других питања, која се морају пречистити пре састава избраног суда, треба разликовати два случаја: 1). Кад су сви деобничари иунолетни и 2) кад међу деобничарима има и малолетника. У првом случају деобничари се обраћају за сагласије на деобу непосредно полициској власти, а у другом случају судији за неспорна дела дотичног првостепеног суда, према чл. 130, 135, 136, и 137. правила о поотунању по неоспорним делима. Према томе ако би се деобничари, међу којима има малолетника, обратнли непосредно полициској власти, ова је дужна, да их,