Полицијски гласник

СТРАНА 388. треба при томе да пази, да не прекорачи границе своје власти, јер општинска власт не може одлучивати, како је у пигању престављено, колико се и по каквим предметима има так е наплаћивати за државну а колико за касу општинску, пошто ова гштања могу да се расправљају само при примени закона на конкретнз случајеве, изузимајући оне случајеве, за које постоји изрично законско овлашћење општинској власти, да ова за извесно време одређује неке општинске таксе (на пр. таксе из т. бр. 396. и 397. закона о таксама). * * * Милутин Руменић, деловођа општине ратарске, актом од 28. новембра ове године упутио је два питања овакве садржине: — 1. Пресудом општинског суда од 3. априла ове године кажњено је једно лице са пет дана затвора и чотири месеца иолицијског надзора за дело из § 391. кривичног закона. Пресуда је оптуженоме саогпнтена 4. априла ове године, и он је жалбу противу пресуде предао општинском суду 8. истог месеца, дакле четврти дан, услед чега је општипски суд ре.дењем од 3. јуна ове године жалбу одбацио као неблаговремено поднету. И противу овога решоња кажњени је изјавио жалбу, али првостепени је суд решењем од 22. августа ове године жалбу одбацио као неумесну и оснажио решење општинског суда. Решење првостепоног суда је саопштено кажњеноме лицу, и оно је стављено у затвор, али је испред чувара побегло и тек после два месеца ухваћено и понова стављено у затвор. Пита се: да ли се кажњеноме лицу четворомесечни надзор полициски рачуна од дана саопштења одлуке првостепеног суда, од дана првог хапшења, или од дана када је понова у затвор стављено? 2. Да ли имају право гласа на општинском збору за избор општинских часнпка они, који су уведени у гласачки списак, али који се налазе под полицискам надзором?Одговор на прво питање: Пад крадљивцима, који се кажњавају по § 391. кривичног закона, може се изрећи и казна полициског надзора, који не може трајати дуже од годину дана ни

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

краће од четири месеца. И овакав полициски надзор састоји се у следећем: 1. који је на ту казну осуђен, за одређено у пресуди време не сме се удаљитп никуда изван атара села или вароши, у којој живи, без знања и одобрења надлежне полициске власти (само у случајевима преке потребе може му надлежни кмет на своју одговорност дозволити, да може у оближње општине отићи и то само онда кад у месту нема полициске власти); 2. осуђени мора бити ноћу од одређеног до одређеног времена, које полициска власт определи, у своме обиталишту, нли мора онде на преноћиште долазити где му се одреди; и 3. осуђеном се може за дотично време претрести кућа п његова притежања свакад кад месни кмег или полициска власт то нареди. Већ и по томе, а и што је према § 12. и 310. кривичног заксна полициски надзор казна, мора се узети, да та казна не почиње тећи у ногледу извршења од дана када се кривац стави у затвор или од дана кад после бегства нонова буде затворен, већ од дана када затвор буде пздржао. Сем тога у § 320. б. кривпчног закона напоменуто је, да и за полициски надзоркоји се гзриче над иступним крадљивцима важи пропис из § 37. в. кривичног закона. Овај пак законски пропис предвиђа, да одређено време полициског надзора почиње тећи од извршене или опроштене главне казне. — Дакле у питању означеном лицу полициски надзор треба рачунаги од дана пуштања у слободу после издржаног затвора. Одговор на друго питање: На општинском збору имају права гласа сви пунолетни грађани, чланови општине, који плаћају држави најмање петнаест динара непосредног порезА годишње, рачунајући ту и стални државни прирез без обзира на то, да ли су порезу платили или не, и који буду записани у азбучни списак, а доцније међу тнм не буду изгубили право гласа нрема члану 32. закона о опнггинама, по коме ном.чју право гласања на општинском збору поред страних подапика и они српски грађани: који су осуђеии на робију док се не поврате у права, који су осуђени за преступе на гу-

БРОЈ 48. и 49.

бигак грађанске чтсти за време док траје та казна, и који су у затвору или притвору за злочннства или преступе, који повлаче и губитак грађаиске частп. Према томе јасно је, у којим случајевима они, који су осуђени поред других казни и на казну полициског надзора, немају право гласа на општинском збору кад је реч о кривцима осуђеним за злочине или преступе. Што се тиче иступних криваца, који су осуђени и на иолициски падзор, они имају право гласа на општинском збору и за време трајања те казне већ и по томе, што нису пзузети од учешћа на збору и што се полиц.:ски надзор као казна за иступна дела састоји у ономе, што је означено у § 37. а. под тачкама а., б и в. кривпчпог закона, где није предвиђено одузимање права гласа. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА, КАСАЦИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

Пропис I одељка § 10. зак. о среским и град. судовима има се тако разумети, да су по њему и за извиђање кривица судски кажњивих по закону о шумама, надлежне среске и градске судије, где ове постоје. (Одлука Опште Седнице Касац. Суда од 11. Септ. 1912. год. Бр. 91 39). Господин Министар Правде тражио је од Касац. Суда да да своје мишљење о томе: да ли је смисао § 10 зак. о градским и среским судовима такав, да су срески судови, где они постоје, надлежни за ислеђење кривица по закопу о шумама илп да су зато и даље надлежпе полиц. власти? Касациони је Суд у опшгој својој седници од 11. Септ. 1912. г. Бр. 9139 иашао: »до појаве закона о среским и градским судовима црвостопени су судови приватна злочпнства и преступљења (т.ј. оспм оних, која званичници државни у званичној дужности учине ислеђивалп н судили само на тужбу полициске власти, сем опих преступљења п злочинстава, која би се пред самим судом догодила, која су самп судови ислеђивали и пресуђивали, или других, која су специјалним законима одузета од полиц. власти. То се јасно види из § 6.