Полицијски гласник

ПОЛИЛИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389.

кр. суд. посг. По § 19. ист. пост. полиц. је власт била гогово једина иадлежна за ислеђење злочинстава и преступљежа. V овом зак. пронису надлеашост полиц. васти за ислеђење злоч. и преступљења није ограничена на ова илн она злочин ства н преступљења, нити искључиво на злочипства и преступљења из II части казненог законика, већ је у опште наређено: које власти извиђају злочинства и преступљења, па је прописано да су то полициске власти, које су даље према § 157. и 158. крив. суд. пост. по свргаеном ислеђењу или претцале исграгу, или подносиле суду тужбу, према резултату истраге. Према изложеноме полициске су власти већ по самим наведеним наређењима закона о поступку судском у кривич. делима биле надлежне за извиђање свију злочинстава и преступл>ења у опште, која парочитим, специјал ним законима нису изузета из надлежности полип. власти. а и оних која су специјалним законима дати у надлежност полиц. власти. Ово је овако све било до појаве закона о истражним судијама од 27. априла 1890. год., када је, као што се у чл. 1. реч. закона вели: за извиђање преступа и злочина по казненом судском поступку, као и за остале послове у овом закону (о исграж. судијама), заведено звање исгражних судија, који су по чл. 18. ист. зак. били надлежни да ислеђују преступе и злочине по проппсима казаеног судског постунка, изузимајући ислеђсње штампарских кривица. Овим законом о истражним судијама, дакле, одузето је од полицијске власги ислеђење свију иступљења и злочинстава и пренето у надлежност исгражних судија, сем ислеђења штампарских кривица, према чему су истражне судије биле падлежне н за ислеђење оних злочинстава н преступљења за која су до тада биле надлежне полиц. власти по прописима којих специјалних закона, јер су, по чл. 18. зак. о истраж. суднјама, изузете биле само штампарске кривице, а друге пе. — Када је 1894. год. суспендован закоп о исграж. судијама, онда су нолиц. власти опет постале надлежне за ислеђење злочинстава и преступљења у оном смислу како је напред изложено. Законом пак о усталови среских и градских судова ова надлежност за

извиђање злочинстава и пресгупљења пренесена је у надлежност среских и градских судова, исго онако и у истом смислу, као што је ранпје та надлежност од полиц. властп пренета на истражне судије, јер и сад установом среских и град. суднја изузето из њихове надлежности са мо извиђање штамаарских кривицн, исто онако, као што је то раније, законом о истраж. судијама, било изузето од иотражиог судије, док се међутим, ни онда, а ни сада ништа не вели за кривице по другим специјалнпм законпма за извиђање којпх су биле надлежне полицијске власти, како по самим тим законима, тако и по прописима крив. суд. поступка, што зпачп да су и за извиђање ових кривица надлежне среске и градске судије, где ове постоје. Истина, у § ! 0. закона о срес. и град. судовима надлежност њихова опредељена је на нстраге злочинпх и преступних дела предвиђеннх у II часги крив. законика, алн из свега наведеног јасно се види намера за конодавца, да ислеђење кривичних дела суђење којих спада у надлежност првостеп. судова, одузме од управне и преда судској власги. То се види како из напред наведе ног, тако и из ппсма г. Мпп. ГГравде, којим је упутио на мишљење Државном Савету пројект закона о градским и среским судогпма, из датог мишљења Државног Савета, а и из говора г. Мпнистра Правде н других народних посланика приликом начелне дебате о поменутом закону. У осташм, пе бп било оправдано, да се на пр. преступна дела од мање важносги п којима се више вређа ириватни интерес, а казне се само на тужбу прив. тужиоца, да се извиђање таквнх дела одузима од полиц. власти, а да јој се и дал>е остављају у надлежност извпђања кривице но специјалним законима, које се казне по званичној дужности и којнма је више угрожен јаван интерес, као што су кривице по закону о гаумама. Са наведених разлога Касац. Суд је дао мишљење: да се ироиис 1. одељка §10. зак. о среским и градским судовгша има тако разумети да су ио њему и за извиђање кривица судски кажњивих ио закону о шумама, надлежие среске и градске судије, где ове аостоје. Ј.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Један уцењивачки трик. — У првокласном хотелу једне швајцарске бање настанио се недавно једап елегантно обучен назови доктор медипине из Јужне Америке. Тражпо је и чипио познанства са удатим дамама нз првих Финансијских кругова, нспод руке им је нудио своја лекарске услуге и савете, те тако користио прилику да их завсде. При том је умео тако да удеси ствар, да је дотичну даму пеопажено фотограФисао у гато је могуће вигае компромитујућој ситуацијп. Погато бн таква дама затим отпутовала, добијала би од злочинца писмо, са приложеном малом фотограФијом, у коме је стављао дами у изглед, да ће другу копију фогографије послати њеном мужу, ако му ту и ту суму не би послала на извесну адресу. Изгледа да су даме и исплаћивале тражени новац. Тек после извесног времена изагало је дело на видело, те је ускраћен злочинцу даљи његов »занат®. У истом хотелу, где је био и »Американац«, једној дами (коју изгледа да је такође иреварио) нестане златан сат, а собарица баци сумњу на »доктора«, и у његовој соби заиста буде нађен украдени сат. Тим поводом власт претресе и остале кофере осумњнчепога, те гом приликом нађе поменуге ФотограФије и кореспондепцију, која га је одала. Фиигираио убиство ради добијања осигуране суме. — Д-р Флоршиц саопнггава у часопису за лекарско стручњаке једаи интересантан случај. Један је човек нађен мргав у својим колима, са конопцем о вра гу и везаним рукама на леђима. Узело се да ту постојп дело убиства, па су такво мишљење дали и лекарп којн су леш секцирали. Па ипак је била пзречена и сумња да је посредп дело самоубиства, пошто је умрли био на велнку суму осигураи, а био је баш пред материјалном пропагаћу. Али судска истрага није нагала никакве полазне гачке за ову поставку, те мати покојникова добије сву осигурану суму. Пу четири године доцпије оснгуравајуће другатво аионимним путем добије два оригинална писма покојникова, којпма је овај молио примаоца, да га по извргаеном самоубиству веже и тако га метне у