Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383.

се како и најбољи иследници париски могу грешити, тако да од тога сама ствар трпи, и зато бисмо желели да тај случај, који је

греха садуховним лицима, тела убијених спаљивана су. Почев од 1751 и дал>е ио 1769 год. све проститутке прогоњено су

л. л -ј ЈВ

Бр. 2.

претрпео осуду целокупне штампе, буде добар наук нашим колегама. А. Ј. АндоновиЋ.

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ и НАШЕ ЗАКОНОДАВСТВО (по В. Дерјужинском)

(СВРШЕТАк) ПГПроституција, пак, кажњавана је тешким телесним казнама и прогонством, а ако је она чињена у виду заната за новац, онда су казне удвајане. Сводништвоје такође кажњавано батинама и прогонством. Ако су то чинили родитељи са децом, муж са женом, брат са сестром или старалац са пупилом, онда су изрицане смртне казне. У случајевима, пак,

у Темишвар, у Банату, на известан нпз година, без права на повраћај у Беч. Два пут годишњ; спуштане су оне Дунавом за Банат и тамо одређиване на разне послове, а неке су, опет, тсраие у тврђаву Каргеш1;2 на принудне послове. Исто се тако поступало и са мушкарцима, оданих распусном животу. За прве кривице терани су у затвор у »Китогћаиб«, а за даље кривице долазила је телесна казна и на послетку загварање у дом за вечиту поправку. Сви покушаји Марије Терезије, да строгим мерама подигне наравственост, остали су без очекиваних ресултата. Ни прогонство у Темишвар, ни „комисија целомудрености«, ни увећавање броја бракова, нису помогли да се проституција уништи.

На против ова строгост изазвала је појаву агената изазивача, развила шантажу и шпијунство, а проституција је само променила Форму, јер је бегала од власти са улице и крила се појазбинама и ћумезима. Бечке собарице (8!.ићептас1сћеп) успеле су да створе изузетан положај и толико изашле на глас, да су странци навраћали на Беч ради њих. У опште у Бечу је тада било преко 15 000 проститутака, и крајњи ресултат напора Терезијиних био је тај, да је она 1776 године морала отворити у Бечу болницу за сифилистичне. Ннје никакво чудо, нгго су се после оваквог неуснеха и аустрнјско и друга законодавства вратила ономе штоје билораније — трпети зло које постоји, али се старати да се оно ограничи и зле последице сведу на што мању меру. Тако се сада гледа у већини културних држава, и, као што рекосмо, тежња се своди на штојачу контролу да се ипак одржи наравственост и сачува здравље, јер се простптуција јавља као један од главних Фактора у ширењу опаке и по последицама зле болести сиФилиса. Овај надзор санитетско-полицијски није у свима земљама подједнак. Он је негде јачи негде слабији. Управо негде се он своди на уличну и у опште јавну простигуцију, а негде је, оиет, ширих граница, јер под исти потпада свако женскиње, за које се докаже да блудничи у виду заната. Онај првн случај постоји у Енглеској, где је до 1864—69 г. проституција била са свим слободна, па је тада законом подвргнут надзору, али је услед покрета званог »аболоционизам« већ 1886 г. скинут шири надзор полиције над ироституцијом. 0 овоме покрету и погледнма на државну контролу над проституцијом ми ћемо говориги доцније, а сада ћемо прећи да изнесемо развој ове у нашој земљи и законске одредбе и права надзора државних власти. Наше законодавство, у старој српској држави, такође је прописивало тешке казне за разврат и женских и мушких. Далеко је било и помислити, да је проституција у то доба добила легитимно право, кад је то био пе-