Полицијски гласник

СТРАНА 384.

риод, у коме се скоро свуда покушавало љено истребљење ; а тога, у осталом, у српској држави нпје ни могло бити према великом породичном моралу, којп је онда био. У нашој новој држави прости•гуција је била непозната за једап већи период времена Али утицај културе из суседства, л олакшан саобраћај са страним светом учинили су своје, те се наша полицпја почела срегатп са ширим посртаљем наравсгвености већ око шезде< етих година. Наравно, да се против те појаве устајало свима законским средсгвпма у тежњи сузбпјања и уништавања. Али друштвени је жпвот текао истим правцем и даље, са свима својим и накашпм и добрим особинама. Проституција, као иоследица нових погледа, нових схватања није легитимисана, али није била нн непозната. Разне јазбине и ћумези, које су прихваћале друштвени шљам, прво су поиикле у Београду, а он их је, после, пресађивао и даље. Такав је одношај остао све до 30. марта 1880. године, када је донесен закон о уређењу санитетске струке и чувању пародпог здравља, којимје Министар Унутрашњих Дела овлашћен, да и ово пптање уреди. Извршујући ово законст наређење, Министар је, у тежњи »да се ограничп разврат, да се спречи умножавање и ширење венеричних болести и да се очува наравственосг од јавних повреда, с( прописао прва иравила о проституцијп под 18. априла 1881. године СЛ« 1386. На седамдесет година, дакле, по постанку наше нове државе, ми смо се морали мирити са овим друштвеним злом и легитимисат и га. Интересантно је запазити, да се и на страни и у нас, при регулисању ово.га питања, нрво пошло оним истим путем, којим је то питање регулисао још Солон, па име установом јавних прос/гитутских домова. Рачунало се, бар, да ће се другнтвени шљам издвојити и ићи у ове одвојене домове; да ће тако одвојен н удаљен од осталога света, а под јаким надзором власти, бити мање саблажњив за остали свет, и мање опасан са чисто здравсгвеног гледишта.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Уз ове претпоставке нридодата је и једна мера, која је требала да сузбије напредовање проституције, на име установљен је санитетско полицијски надзор за све жепске, за које се докаже да ван ових домова блуднпче. Али као Што се брзо показало, све ово није било у стању да задржи један социјални процес, који је прелазио и преко свију државних установа и преко осгалих брана, које су му постављане. Проституција је напредовала и ван јавних домова у тој мери, да 1 е, и њој правилима од 31. јуна 1900. год. С.№ 6974, којима су замењена правила од 29. Фебруара 1884. годнне, признато право посгојања и трпљења, дакле и ван јавних домова. Према тачкама 12. и 22. ових правила, женскиње које се само пријави за санитетско-полицијски надзор, или је под овај стављено од стране власти по т. 1. истих правила, не кажњава се за блудничење, ако не вређа остеј ие прописе овпх правила, који су унесени за чување јавног морала. Како се, у осталом, ово зло у опште и ие да искоренити законским и принудним мерама, то је оваква солуција овога питања и разумљива. Али се одмах мора признати, да је народно здрављ доведено у озбиљну опасност. По тврђењу компетентних лекара, начин, на који се сада врши лекарски преглед иростптутака и по јавним домовима и приватним становима, не даје никакве гаранције за сузбијање венерпчних болести. Оне се шире и напредују, да нам је младеж скоро упропашКена, нарочито од сиФилиса, чије се зле последице преносе на далеко потомство. Треба, дакле, обезбеднти сигуран лекарски преглед како над женскињем, које је ио јавним домовима и нод санитетско - полицијским надзором, тако и над свом оном приватном послугом по домовима, за коју се докаже да се одала разврату. Отуда друштву прети скоро већа опасност него из јавних домова, јер се домаћа послуга, под заштитом служитељске исправе, склања од прегледа, а у непосредном је до1диру са нашом мушком младежи.

ВРОЈ 48. и 49. Сем овога, што се пма очекивати од акције власти и њене бриге, мора се радити и другим средствима, да се сузбије зло, које нам прети. Ту пе сМе бити лажне стидљивости, него гледајући истипп у очи треба ангажовати и јавпост и школу и цркву и све, да за то зло сазна п велико и мало. Поред других насгава, лекари би већ у петом ,'разреду гимназије требалн да држе часове и пзпосе сву страхоту, коју доно :е венеричне болести. Треба установпти читава удружења за приватан надзор над послугом и омладином, који бн свакоме умном грађанину и грађанкп наметао дужпост, да водп рачуна о сваком незрелом члану друштва као о своме рођеном, и та би узајамност услуга и контроле донела огромне ресултате. Кад целокупно друштво настане у томе правцу, да с једне страпе обелодањује власти све развратнице које су без санитетско-полпцијског надзора, а с друге стране да се водн рачуна о кретању омладпне ма чија она била, обавештавајући брзо родителзе и пнтересоване о погрешкама њихове младежи, онда ће п здравсгвене прнлике нашега народа н подмлатка бити другчије. Понављамо: кад се проституција као једно друшгвено зло не може ни искоренити ни ограничити, онда бар да се од ње брапимо свима културним средствима, која друпггву стоје на расположењу. Та борба мора да се води на живот и смрт, и ако је знатан број оних, који устају против саиитетско-полициског надзора, као мере, која уиижава достојанство жене. Ова последња мера мора бити само савесно извођена, како се не би пасртало на приватне домове и честите женске, а где год није тај случај, изводити је са свом строгошћу. Она је, као што смо иапред нагласилп, пзазвала у Енглеској читав покрет т. зв. »аболпионизам®, и знатно ограничила тамо надзор над проституцијом, али није нашла погодног земљпшта у другим земМа да је главнп покретач »аболцпоннзма", г-ђица ЈозеФипа Бутлер, пропутовала рве знатније земље и држала јавна предавања нротив надзора и права наеилног лекарског прегледа ипак се, сем Еенглеске,