Последње строфе

Петронијева смрт — Мејој Божини —

Он је био украс и лепота Рима. Сјао као звезда на пролећнем небу, Очи и осмех, отмено држање, Био је слика ненадмашна Фебу. Мора да умре Он лепота Рима.

Принреми гозбу, према којој беху Десадне гозбе силнога Нерона; Форминге, цитре. спремне да забрује, Свечаност смрти ко погребна звона Припреми гозбу да умре у смеху.

Увек у свему естетичар први, Подмлађен и леп духа бриљантнога, Блиста памећу духовит но и ко

У Риму тада, 0 па свестан тога: Мора да умре.. естетичар први.

Љиљански одсеви подали су вртом.

Чар вечери тихе савлађивала је,

А из гајева и птице и цвеће

Послељње збогом Петронију шаље,

Док љиљански одсеви падају над вртом.

Усред жагора, музике и цвећа, Овија мирис арапских кандила, Докле лепотом засењује гоств Арбитер дивни ко да вије била Та ноћ му смрти сред музике и цвећа.

Бршљаном миртом окићено свуда, Палма и Лотос и најлепше руже, Сириски пурпур, кристали и злато