Последње строфе

И ДОК ·Атђнег ејетапНатит

Сав занел њоме милује све јаче;

И љуби, љуби, у наручју страсео...., Чуј цвили харфа цитра тихо плаче. За Петронијем... он љуби све јаче.

Знали су гости шта све ово значи, Звали су да над отмевим Арбитром Наднели се гнев и мржња Цезарова, Петроније хоће да заврши питром Играма цвећем... јер то живот значи.

И у дворани и у гајевима. Одјекну звуком околива цела; Наста весеље частили с> гости, Миловала се ко статуе тела, И у дворани и у гајевима.

У таквом блеску смрт би одлучена Пре Цезаровог злог центуриона;

А он леп отмен с пехаром од мира. Дугиних боја с“ гласом ко звук звона Последњи пут је одлио Венери.

Па баци бесцен суд на под од цвезт „Ничија усга нек га не додирну,

И не одлију у част какве друге Богиње, А сад ми запевајте химну Анакреонову, ону... „о амору“ ·

Тад се подиже с' осмехом сунчевим Арбитер и ладе знак Грку лекару Пружајућ' руку да пресече жиле: „Не и ја с тобом морам господару“ Зацвили болно Еуника дивна.

Форминге, цитре, Хармодиос звоне, А они бледе слични Боговима;