Последње строфе

23 Упознам Бога... И с твојих открића Да се узнесем све до звезда самих.

Дођи док нисам изгубила снове, Дођи јер јоште воли моја Муза, И равнодушност недај да завлада, Спаси ме драги од љубавних уза. Дођи док нисам погубила снове

Дођи јер хладна празнина у души, Дошла је место оних врелих снова; Дођи те да би страст постала снага, А вечни живот моја љубав нова, Одагнај ову празнину у души.

Дођи о дођи док нисам лишена Љубави снаге док још живот траје; Дођи да сазнаш шта је узвишена Душа што љуби и мисли ти шаље Дођи дом нисам љубави лишена. Ваљево 1916,

Пролећна канцона.

Урнебесни кикот диже се у души Кикет једне вреле, зажарене крви Нељетнога тела што љубави хоће, О то моја младост ка животу хрли!

Ко амори да на лири Ударају а ноћ шири Заљубљене звуке њине!

Небо сипа светлост бескрајних простора Шта се то силно пред духом отвара Моја је мисо ноћас ко стихија

Сажиже, крши и све у плот згара!.