Последње строфе

24

Вриска крви одјекује, С потоцима који хује, Шум пролећа то се чује!..

Креће се мисо тајни незнанога, Како да уђем у суштину ствари2 Како да нађем човека ил Бога2 Ко амори да на лири Ударају а ноћ шири Заљубљене звуке њине! Куршумлија 1923.

Априлско буђење.

—Мимици—

Ветар из сна буди кринове и лале, Моје вреле жеље, надање далеко; Вече пада мене прве звезде жале јер знају да срце однео ми неко,

Дакле ветар буди кринове и лале.

Мирис зеленила излази из траве, Најлепше цвеће цвета ове ноћи; Само ја лутам од снова до јаве, Дајући себе пролећној самоћи

Док излази мирис из цвећа и траве.

Усамљена тада у дну душе ћути Скривена од људи и жаока њили

Моја љубав кобна што несрећу слути, Док се пламен месец диже у висини Страшна повест једна у дну душе ћути. Куршумлија 1923