Последње строфе

35

Мађиска је тајанственост...... Запаљен тамо на огњишту светих _ Луд, свиреп пламен љубави је њене; е Највећи огањ што га љубав икад На свет бацила међ; лукаве жене.

Душу ми огањ сажиже.љиљљи Свирепа страст ме прождире у ноћи И чудним бесом пали ми пожуда Махнитост бића што љубави тражи И раздире ме једна жеља луда. Шабац 915. год.

Тиха срећа

— Моме Мимици—

Не, нећу страсти, хоћу да те молим За љубав чедну, побожну и смерну; јер драго таквом љубављу те волим Осећајућ је велику и верну.

Враћају ми се све детињске мисли И чисти снови првога цветања ; Боли живота док не беху стисли, још душу која о љубави сања.

Свуд стазом моје мисли сретам тебе, Скрхана болом кад ми душа плаче, Ил кад у хладној сумњи срце зебе, Волим. те мили све више, све јаче.

Чуј |... тебе зовем у пролећној ноћи

Узмимо живот комедију људи:

Да упијем у те кадифасте очи

Устрептале усне у пролећној ноћи, Куршумлија 923. год..