Последње строфе

45

Ваздуге дане проводим са њима Док доле поток љутске крви јури.

Ил' видим низ од глемних палата, А око њих густи чаролисти лузи, Пртнцезе мале с' кепецима скачу Док им славуји певају у тузи

О добу љубави кога више нама.

ја знам да ово више не занима Сићушне душе нашег века злога; Но то се мене баш ништа не тиче Кад мени годи, кад ја свога Бога Видим у томе у сновима својим.

Али кад ме стварност груба из сна тргне

Тад тек осетим поквареност људи:

За новац тело и душу продају.

Гле људски символ: трбух ствара ћуди

Скотовска ниске, за новцем сг луди

Смејте се, смејте, децо овог века Причама мојим које силно волим;

Ви не можете сневати 0 њима,

С главама правним и душама холим! ја нриче снова мојих жудно волим.

Ваљево 1916

Рапсодија

И овај дан тихо осећгм да прође

Кроз вечност, докле живи врло журно, Као Алписко цвеће солданеле

Вечно с љубављу, страшћу увек бурно Младост ми моја осећам да пређе.