Последње строфе

46 1

Људи, ви сте рано предмет моје мисли, |

Кроз вас сам познала сву жестину страсти ; И кад сагорим презиреће мене решну а не вас у чијој сам власти Људи, ви сте рано предмет моје мисли.

И док се у души бије скепса с вером, Љубав са сумњом а бол с поуздањем, Хоћу да чујем плиму своје крви

Да трошим себе с пролазним сазнањем Док се у души бије скепса с вером. Љубави, тебе увек ненасита_ | Тражим те, хоћу, и кад будем мртва, Знаће се да је жиг живота страсног

Смрт моја јер ја сам луда твоја жртва

Љубави тебе увек ненасита. Шабац 920 год.

4 М

Најлуђи час. Сопствено срце пуши ми се данас, А песме лаке излазе ко пара; Оденуо ми се разум у лудило, Осећам: моћну снагу свога дара, Сопствено срце пуши ми се данас ! Снабдела сам се силама љубави,

И пресићености њенога лудила, И ако знам да баш никаквој слави

·Не води крајност.... па ма каква била,

ја ипак хоћу, све силе љубави. .

Машта ми данас чуда исковала Узбујала хаос снова успомена; Целу ми душу прекрилио моју, један романтични облак узбуђења, Машта ми данас чуда исковала.