Последње строфе

62

А прошлост као у ноћи визија Јави се докле грцаше ми душа.

Осама, глухи дубоки мир ноћи Грозити поче души напаћеној : јер успомене на минуле дане

Брујаху силно у дибини њеној, У осами глухој, у дубини ноћи.

Зашто је живот 2 чему да се тежи, Где ли је темељ највишег спасења Где лежи прави циљ, правог човека2 У чему треба тражит откровења Правог у коме јава циљу тежи 2

Ничега новог у природи нема,

Ни религије, морала ни среће, Све је то старо па зашто незнамо Где је истина, где путеви среће Јер ничег новог у природи нема.

И вековима питају се људи Одкуд над нама небо озвездано ! Где лије тајни улаз у сазнање 2 Морални закон сви ми осећамо И чему живот 2 питају се људи :

Ствара се руши, векови се нижу И човек чулно и разумно биће Гони се с мишљу и с природом али још не постиже највише откриће, Ствара се: руши векови се нижу.

И један тихи умор од живота,

С влада нас као децу овог века, Пресахну страсти на суши страхота Стварности грубе, уже два човека Рака и сандук... то нас најзад чека... Шабац 920