Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

9

матским подобностима, био је, тако рећи, рођен да управља Пољском. Ласкав и љубазан у понашању, строг и одлучан у раду — Силверса су Пољаци поштовали и бојали се. Силверс их је угњетавао и давио, али све лепим.

Ингелстрам опет био је од оне врсте господе, код којих је чак и љубазност сурова. Храбар и одважан, али мало образован и увиђаван, Ингелстром се понашао у Пољској тако, како би се могао понашати само у Азији. Место да је штедео самољубље народа, који је био и сувише осетљив на своје истинито и уосбражено достојанство, Ингелстрам је на против, у сваком даном случају волео да покаже, како су Руси овде победиоци а Пољаци побеђени. Пољске магнате и знатније личности он је сматрао као руске потчињене му официре.

Устанак је био убрзан тиме, што је у половини марта 1794. године био одређен последњи рок за смањивање пољске војске. Између осталих бригада које су се имале редуцирати била је и бригада Мадлинског, која је становала у Остроленку између Буга и Нареве. Мадлински изјави да се не покорава редукцији и поднесе о томе рапорт војној комисији. Ингелстрам пошље противу Мадленског руску војску под управом генерала Багрејева. Дознав, да противу њега иду Руси, Мадлински пређе Нареву и уђе у онај део Пољске који је припадао Пруској, Овде у Солдау опљачка он пруску војну касу, затим