Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

18:

га, да он и не сања бити бунтовник. Он је, бајаги, пропагандиста, али то чини по. поруци свога председника, који је у име: Ингелстрома молио њега и његове другове, да мотре на људе, који наводе становнике варшавске на устанак. Ингелстром · је заиста дао тако упутство председнику, па задовољан објашњењем Килинског, отпусти га кући. Али мало му је било то, . него држећи да је неправедно напао и увредио човека, Ингелстром се извини Килинском и почасти га ликером.

Од тог тренутка Килински, будући под: заштитом и благовољењем руског старешине, могао је слободно и с успехом радити да се завера развије. Килински се старао да у заверу увуче занатлије, а“ његов једномишљеник, Ксенд Мајер друге грађане и официре. Једном их Килински позове код себе и објави, као да Ингелстром има ову злочину намеру: на велику суботу у вече, кад народ буде на. резурекцији“), Москови ће отети пољски арсенал, затворити народ у црквама, наместиће стражу својих војника обучену за превару у пољске мундире, и почеће · таманити патриоте.

Ова вест Килинског пројурила је муњевитом брзином по целој Варшави и за устанак је одмах било готово преко де-

сет хиљада грађана: тицало се њиховог · живота.

У оваким приликама, лако је било завереницима довести започети посао до“

#) Католичка ускршња служба.