Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

21

руских војника. Нико их није односио и устаници су уживали како се муче.

У вече поново буде послат ескадрон коњаника да моле Прусе за помоћ. Часови очекивања измицали су један за другим. После поноћи Ингелстром позове пуковника Фризела и нареди му, да спали сва тајна писма, да не би пала у руке Пољацима, на случај ако би се сутра дан морало гинути. Није било још дуго до «сванућа. Пуцањ није престајао; од времена на време чула се лупњава звона уз ударање тобоша и проламање страшне вике. Ова се вика мешала са јауком Руса који су умирали и мучени. У зору је пуцањ учестао и устаници понова пођу на главни стан, У то са прозора околних кућа почну сипати куршуми, као киша. Ингелстром је видео, да у стану руског посланства није било могућно опстати. Он је имао на расположењу само три батаљона, па и они су били преморени. Војници већ два дана нису ништа јели.

Ингелстром остави око 400 људи под команду пуковника Налфентова, да брани главни стан, а сам се са осталима крене к пијаци Красинске и Дугачке улице.

Како је било немогућно ићи улицама, које су устаници заузели, то Руси, по плану генерала Пистора оставе у страну широке улице, па се упуте преко дворишта Красинске и изађу на улицу Светоторску. Одавде пођу унакрсним улицама.

И тако са великим губицима Руси се извуку из Варшаве и сједине с Прусима.