Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

3

шанац и спремале пролаз за коњицу. Тако напредујући, Руси дођу до самог моста, који је водио из Праге у Варшаву. У то капетан артиљерије Рјезви проведе артиљерију реци, и код моста дође до обале Висле. Руси су већ били спремни да уђу у Варшаву; на противној обали опет су успели да прикупе војнике страже са се кирама а уз ове пристане гомила грађана. Вавржецки нареди да се мост што пре разруши и спали. Војници налете на мост са секирама и почну га рушити. Ту по. гину двојицо који су радили, а испод два ађутанта Вавржецког, буду убијени коњи.

Најзад и војници играђани нису могли издржати руски напад и разбегну се. Ва вржецки полети за њима у потеру и стане их наговарати да се врате. Једва се прибере артиљерија и отпочне канонаду из великих топова.

Бејаше већ свануло. Вавржецки је летео на коњу по Варшави, позивао Варшављане и наређивао им да иду на обалу те да бар покажу непријатељу, да је престоница готова на јуначку одбрану. Варшављани су се махом позатварали у својим кућама, а многи нагрнули у манастире да се моле за помоћ божју.

За капетаном Резвијем придође обали још више артиљерије, Паљба се осу још јача. Руске гранате и ђулал разагнали су гомиле бранилаца престонице. Мост је био рашчишћен не само од Пољака но и од руских метака.

Тек што су Руси заузели Прагу, Сува