Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

38

ров разашље официре да објаве грађа нима, који су остали у Прагу, да што пре иду на десну обалу Праге и беже у руски логор где ће бити ван опасности, и заиста, сви који су се одазвали овом позиву, остали су недирнути.

„Височајши савет“ пошље Игњата Потоцког Суварову, али га Суваров рђаво прими. „Ја, рекао је он — немам никаква посла са вођама револуције. Моја царица не води рат ни са краљем ни са народом ' пољским, но само са бунтовницима. Нека ми се позиље лепутација законите владе,“

По повратку Потоцког, „Височајши савет“ видео је, да му сад ништа друго не остаје радити, него саопштити одговор Суваровљев варшавском магистрату, као власти, која је давно установљена и постојала пре револуције.

Сутра дан дође у стан Суварова, који је боравио у селу Вонзовње, депутација од стране варшавског магистрата. Суваров је седео на једном зарубљеном дрвету и, кад их је спазио, збаци са себе сабљу и пољубивши се с њима рече; „Мир и слога,“

Руска војска 29. октобра уђе у Варшаву са развијеним заставама, музиком и лупом добоша. Народ је врвео улицама и испунио кућне прозоре кличући: „Живела Екатерина!“ Магистрат је пак са гомилом грађана предусрео Суварова на обали Висле подневши му хлеб и со.

Пре уласка Руса у Варшаву, вођ устаника Вавржецки напусти Варшаву с пољ-