Почетак рата са Турцима 1912

21

14 октобра око 6 и по час. јутра настављено је кретање к Урвич-Билу и Китки. Пред полазак, командант 111 пука послао је опширан извештај команданту Моравске дивизије I позива на правцу Кумановс —Скопље. У споразуму са командантом Моравске пешад. бригаде настављено је кретање у једној колони. На челу је био 111 пешад. пук I позива и брдска батерија, са 3 батаљоном у претходници. За пуком се кретала Моравска бригада. На неколико километара испред Била, поред пута, одакле слази псток за Бинча реку, наиђоше два турска војника, Срби из Гњилана, који изјавише да иду кућама из Скопља које су турци напустили. Око 1 сата по подне пук је избис на Било. Неописана радост и крајње узбуђење завлада међу официрима и војницима, кад се у даљини указа толико жељено, блиставом Душановом славом овековечено наше Скопље. Овлада силна веселост, сваки је осећао нову снагу и душевну и телесну. После кратког застанка продужено је кретање ка Китки. За видела пук је прешао гребеном источно од села Бродеца и пред вече убиваковао се спрам коте 1600. За храну војници нису више ништа имали. Јуче је исцрпљен и последњи остатак резервне хране. Поред јаке заморености и глади морал је код трупа на похвалној висини био. Сељаци села Бродеца по старом српском гостољубљу са великим прегалаштвом настали су да се војницима спреми храна. Они су прикупили и драговољно дали команданту пука за исхрану војника: 27 грла разне стоке, мало хлеба, кромпира и кукуруза што је одмах пропорционално раздељено свима јединицама. Преко целе ноћи у селу је печен хлеб, донашан у бивак, и раздаван јединицама за све војнике. 1

1 Овим послом ревносно је руководио Вељко Н., из села Бродеца спрам Китке, који је ранијих година дуже време поовео у Београду обављајући млекаџијску радњу. Вељко говораше: „Мене и моје је некада