Почетак рата са Турцима 1912

Ноћ је била ведра и студена, али су се сада слоббдно мсгле ложити ватре у биваку. И поред веома тешке пролазности Карадага, ретктл и нама .непрИјатељски наклоњеног насељења, ипак трупе њ би сстале без најнужније хране хлеба и варива, да нпук имао тсварне коњске коморе. 111 петпад. пук од свиј\ пукова Моравскј дивизи.■ 1 псз. имаоје најслабију комору.

Београдхранпо. Тамо ми је добро било, па хоћу, колико могу, да се затс одужи.м". Задивљени, одушевљени и пресрећни победом српске војске, која их ослободи после тешког робовања толико векова, сви се сељаци из околпне, нарочито најближега села Бродеца, жураху да укажу свесрдно гостољубље. Све што је прикупљено Вељко је ревносно доносио, до неко доба ноћч. Задовољан и весео вратио се у село. Сутрадан дође опет Вељко. Алп то сада бејаше сасвим други човек. Блед у лицу, погружен, утучен, као да му се нешто најтеже десило на дпмуШта ти је Вељко, што си такав од јутрос, мора да је неко велико зло? Тешко ми, да ти кажем командару. Ама реци Вељко шта је? Зло велико командару. Војници поарали цркву, побацали иконе; једну пзцепали, бацили је пспред цркве! То да учини ратник Србин, хришћанин, то неможе да буде. У то сам био чврсто убеђен. Останч Вељко ту и чекај, сада ћемо да видимо. Погвах команданге батаљона, командире чета, батерије и осталих одељења. Наредих, да одмах прикупе све војнике, како су се затекли. Рекох шта се десило, те да официри прегледају сваког војника и пронађу заплењени новац из цркве. После кратког времена, пронађен је зликовац са покраденим новцима из цркве. Апи, то је био ваљда јединп иноверац-мухамеданац у пуку, из околине Пирота, по занимању ковач или поткпвач. Одмах је са њиме настрожпје поступљено. Нађенп новац је предат Вељку. Но на томе није остало. Сада се истакоше осећаји срца и душе наших ратнпка. Сви војници, подофицири и сфицири, свесрдно из сопствених побуда, даваху прилоге за цркву. У току овог прикупљања, стиже хитно наређење, да се одред спустп у Скопље и продужи кретање на Газибабу. Прп растанку са Вељком, који се сада, после правог сазнања сасвим разгалпо, рекох му, да ћу првом прпликом испослати прикупљене прилоге за цркву. После битољске битке, чим је настало затишје, послао сам. прплоге цркви у Бродецу, преко окружног начелника у Скопљу.