Почетак рата са Турцима 1912

Брзо, правилно и потпуно, за најкраће време изведена мобилизација целокупне српске војске, заиста је све задивила. Поред брижљиве техничке припреме војне управе, која је благовремено v миру предвидела до ситница, шта ко има да ради, чим се огласи мобилизација, по свима командама и војним установама, по свима земаљским установама од сеоских кметова и општинских власти до највећих инстанција; поред свих упута и до детал-а предвиђених послова, један најутицајнији фактор, да се мобилизација свеколике наше оружане снаге онако изведе, био је: идеално схватање дужности према својој земљи, свакога појединца од најсиромашнијих сељака, злехудих надничара и раденика, који су мучним дксдним радом, себи и породици осигурава-

натодне војске и осталих батаљона које мобилише тај пук. У току ноћи издата су сва наређења у вези огласа мобилизације Када сам се, око 2 часа по поноћи враћао из касарне, цео Пирот Је био на ногама Пред општином и Хотел Националом непрегледне масе људи; сви се обавештавају о мобилизацији, која је објављена пуцањем прангија. У ноћи после силне кише, која се пљуском излила, цела варош имала је озбиљан али нарочито свечан изглед... 18 септембра, сви активни официри заузели су места по ратном распореду а пристизали су и резервни официри. Beh су и обвезници долазили у команду, ма да је 20 септембар први дан мобилизације. А тога првог дана мобилнзације, била је на окупу половина бројног стања мобилног пука. Такав одличан одзив обвезника, био је у свима пуковима наше војске. Изостајали су само болесни и они, који су се тада налазили ван отаџбине. Сиромашни Пироћани иду преко лета у печалбу ван отаџбине, највећма у Румунију; често и у даље земље. По огласу мобилизације они су хитали у отаџбину, да се јаве у своје ратне јединице. Почели су да пристижу за време концентрације и доцније. Када је 6 октобра, првог дана рата 3 пешадиски пук водио борбу западно од Врање, на Св. Илији Честилинском и према Новом Селу, на положај код батерије, која је била под непријатељском и пешачком ватром, долазе неколико Пироћана, да се јаве команданту пука. ,Шта ћете овдде", пита их командант. После поздрава они прилазе, ваде своје путне и остале исправе, говорећи: ■ .«■ „Дошли смо г. потпуковниче ради јављања,..да и ти знаш.да смо ми стигли". Ето како су ови сиромашни горштаци разумевали своју дужност.