Поштанске штедионице

Таблица МИ. чини с Ми 8 уплате исплате + или — у- |сума свих улои ђ о круна круна плаћено |га крајем мес. ле = ба. це ва вршен а венјаи ке =бузе даиинин аи Аш ле_ВИНЕНЕС | 1907. | 5,263.497 | 4,062.809 | 300.687 | – 86,776.617 октобар 1908. | 5,456.217 | 5.402.247 |-- _ 58.969 | _ 90,467.677 с 1907. | 5,408.678 | 5,412.817 |-- 86.855 | – 86,862.078 новемоар 1908. | 5,146.875 | 4,942.266 |-- 203.908 | _ 90,670.986 6 1907. | 5,450.890 | 5,682.088 |— 181.147 | – 86,681.825 дедеиовр 1908. | 5,047.468 5,346.247 |— 299.386 | – 90,371.599 = 1908. | _6,822.602 | 6,16501 | 657.590 | – 87,339.415 јануар 1909. | 6,680.540 | 5,766.914 |- 913.355 | _ 91,285.255 с 1908. | 5,771.989 | 5,583.497 |-|- 188.442 | 97,527.858 фебруар 1909. | 5,580.108 | 5,065.136 |-- 514.971 | _ 91,800.727 1908. | 5,204.169 | 5,961.739 |— 657.569 | – 88,959.346 а 1909. | 5,478.881 7,581.349 | — 2,107.968 | – 91,948.797 Е- 1908. | 4,702.578 | 5,719.518 |— 1,016.9085 | 87,942.411 БИ 1909, | 5,586.532 | 6,395.181 |— 808.598 | – 91,140.198 Е 1908. | 5,208.724 | 5,412.142 |— 208.417 | – 87,788.098 мај 1909. | 6,114.962 5,416.479 | 698.488 91,838.682

ниси зињене аатлиинитрјувдр. 2 Пипина кененг сине палме зиивапиотчен они. -- зе запале вагоне ве ес ансвеви зкеииволе |

Али је ипак несумњиво, да најсигурније средство лежи у томе, да поштанске штедионице не улажу сав свој новац у државне папире, већ и у друге хартије од вредности, које доносе сталан интерес, у менице и т. д. На тај начин поштанским штедионицама пружа се прилика, да буду од користи индустрији, трговини и пољопривреди и да развију своју делатност и на социјално - политичком пољу. Систем пласирања, по коме се штедионички капитал улаже и у стране државне папире, у хипотеке, менице и т. д. од користи је и за саме штедионице. Улагање новца искључиво у домаће државне папире повлачи за собом јако скакање курса држ. папира. Поскупљавање државних папира значи међутим у исто време фактично смањивање интересне стопе, смањивање дакле рентабилности таквог начина пласирања. Ове штетне последице показале су се нарочито у Енглеској, у земљи где је систем пласирања у државне папире најконзеквентније изведен. Тако су последњих година енглеске поштанске штедионице имале више камате да плаћају улагачима, него што су оне саме добивале. То значи један рад са губитком.

Према овоме, из свега овога може се извести само тај закључак, да државни папири не смеју бити једини начин пласирања. Ипак у државним папирима треба и