Правда

ПРАВДА

Телефон 821.

НЕДЕЉА 21 ДВЦЕМБАР — БЕОГРАД

ДКРЕКТОР Ј О В А АДАМОРИЋ

ГОДИНА V. — 1908. — БРОЈ 349

Телефон 821.

НЕШТО ИЗ СКОРЕ ПРОШЛОСТИ Господине Директоре, Неколико дана после 29. маја 1903. год„ стигао сам из Карлсбада у Беч. Из немачких листова дознао сам, да )е г-ђа Христина Петровићка са млађим сестрама пок. краљице Драге г-ђицама Гином и Војком и своЈим сином Ђорђем стигла у Беч и одсела у хотел ОзЈегеЈсћЈзсћег Не1. Посетио сам их одмах. Г ђа Пе тровићка испричала ми је догађзј ко]и се десио оне ноћи, 29. ма)а 1903. године у њеном стану, овако: Пошго су, чувши ларму, Никола и Никодије изашли из куће и упутили се двору, мало доиније, дошао је један потпоруч^ик из VI пеш. пука са неколико војника. Наредио је одмах, да г-ђце скину прстење и минђуше, и одузео им; даље за , поведио им је да отворе касу, што су оне и учиниле, па је онда покупио сав новац и смотао у сво| џеп. За озо зна г. пуковник Богдан Дамњановић тадањи управник вароши, као и г. ђенерал Атанацковић министар војни (ово сам дознао са друге сгране). После овога тај је официр одузео револвер г. потпоручнику Пе I тровићу своме школском другу, који је тада био тешко болестан. При насилном одузимању г ђа Петровићка узвиквула је: „Оставите ми болесно дете". Здипиј је и тај револвер, .Бровнииговог" система", који је припадао мени, Купио сам га био од г. Шарла Дусеа и пла>ио за њега, кутију и прибор за чишћење, 85 диа. Г. потпоручнику Петровићу позајмио сам да га опроба, пошто је био намеран дазасебе један такав набави. Питаћете се сада: који је тај официр из VI пука? Ка заћу в<м одмах: то је онда шњи потпоручник, сад већ не знам у коме је чину, као ни његовЈ име, али сам добро запамтио да су ми г ђа Петровићка и њен син казали, да се презива Танкосић. Г ђа Петровићка испр. чала мч ]е плачући и друге појединости, о каваљерском понашањ/ то га господина према немоћним женама. Да ово напишем, побудило ме је то: што сам из новинј сазнао, да је тај пунонадежни јуноша дошао у сукоб са једнин .младим господином " и од овога добио шамар. Ако Јђ то истина, благодарим из свег срца томе младом господину. Господина Танкосића не познајем и нисам га видео од 29. маја 1903. год. ( а д > смо се где срели, десило би му се јнешто тако слично, можда и јгоре, ако ми не би хтео вратити моју ствар, до које је ненадлежно дошао. Да се војвим термином изразим: „Ја ба му свршио кратак рапорт". Побудило ме је и то, што неки наши листови узимају у заштиту чак и једног таквог човека, као што је г. Танкосић. Свакојако из необавеште-

ности. Нека буду спокојни, „за таквим официрима неће зажалити никад српска војска. Камо среће да се у њу нису, ни увукла". Нема сумње, да ће ово прочитати и г. Танкосић. Ја га лепо молим да ми револвер врати. Г. Дусе познаће који је баш моја својина, ако би случајно г. Танкосић имао збирку револвера. Г. Дусе; сетиће се сигурно коме је санитетском капетану I кл. 1900 године продао револвер. Хвала Вам на гостоприм ству. ПоштујеВас и поздравља^ 16 — ХП. 1908. год. Неготин. Др Мн Велашнћ општинскн лекар из Неготине ! Из Народне Скупштине Интероелација Г. Стојана Новакоаића и другова на г. министра спољних послова: Г. Ст. Новаковић, Љ Стојановић, Ст. Протић, Мнлорад Павловић и други, поднели су јуче пре подне овакву интерпелацију: 1) Шта је влзда раднла код великих сил-1 за прзв) српског на рода и имали наде да ће се потребе Србије и Ц. Горе за развиће њчхове самосталностн прихватнти и одобрнти? 2) Пошто је мсђународни положај Босне и Хсрцеговине од мај пресулнијег утиц^ја »а политички и економски живот Србије и Црне Горе, јели влала чинила кораке код великих сила, ла се остваре жел>е народа Бзсне и Херцеговине 0 аутономијн и самосталном \ ре ђењу тих земаља под суверенством султана и гаранцнјом вел. сил ? 3) Јели влада осигурала пуноправно учешће Србнје на коафе ренцијн, да би српски народ мо-' гао прско својих делегата казати српске захтеве без којих он не може опстати, и шта од ње по правли и међуиародном праву очекује? Скупштина је нзјпре — према погодбн фузионашко самостзлској примила зткон о проаужењу старог б)џета за нсву 1909 годину, па је зати- одмах почела ди.кусија о овој интерпелацији. Први је г>ворио г. министар Миловановић. Његов је говор био одличан н направио иајбољи утис (К на Скупштнну. Он је тим својим говором са свим напустио своју досадању уску политику и прешао на терен на коме је ваз дан стајала Н. Скупштнна а с њом и све јавно мњење у Србији. Г. манистар је истакао захтев Србије за автономију Босне и Хер цеговине под гарантијом Европе Главне мисли у његовом гово ру су ове. Европа је раније сву пажњу обраћала да спречи Русију да ова не освоји Балканско Полуострво. Берлински Уговор је из те бојазни хтео да и од Аустро-Угарске направи балканску државу, само да би паралисао руска освајања на Бал кану. Европа је хтела одбранити Балкан од руске најезде, а увесги у њу културну Аустрију. Међутим све што -је створено на Балкану, створила је та руска наЈезда и свем) томе дала самоста1 лан живот: и Румунији, и Бугар

Срећна земља

гвоздене полуге мету у воду. ИЗ „СМЕЈУБНХ СЕ МАСНН" Кревет, на ком сам седео, пење се уза зид. Појурим про зору и видим како се једни г п -» другима нагињу кровови, дим- ^ БароН П 0 елна Ч> двортнин њаци, балкони Брзо решен ф Р ид Р»™ Великог, затражи вежем једно уже за ограду ! е ног дана отпуст из дворбалконску и с матером и се- ске сл У жбе и из Ј аш дв0 Р' ском церемони] алмаЈстору: „да ће радије чувати свиње но и даље служити владаре". Фридрих Велики, сазнавши за ово, седне и напише

зити, онда ће те брзо наћи занимања и ја Вам даље нисам потребан, Отпуштам Вас". Срећна је то земља у ко-

ској, н Румелији, и Србији, а Ау стро Угарска са својом културом је дошла као угњетач тућих права, Самим тим, шго је Аустрија дошла на Балкан као супарннца Русије, њена окупацаја Босне )е привремени карактер. Чим је Ру сија дефинитиано уклоњена с Балкана — треба и А>стрија да сејстром, које су ми се ухвати повуче. И Србнја тражи зато ав ле за рамена, спустим се доле тономију за Босну и Херцеговину. Наиђе један војник те нам по Аустрија може да не стаара од може кроз густу гомилу пра српског народа крвног, непомир шине изићи на празан трг. љивог непријатеља. Ако се Ау За нама се кућа срушила. На на е * Н " Цеву М0 у за от ' стрија задовољи територијом, коју тргу стоје неколико војника П У С ове Р ени је добила по:те 1866. године она и официра. Гледали су кеко "^ к0 сте У истини решеможе вршити свзју велику миро су се срушиле општинска ку ни да ? а "± е н У ва ™ е свиње творну улогу између раса: гер ћа, саборна црква, болница, нода ^"71^ манске, словенске и романске и пошта, берза. Додази јецна ^ т °„ посгати центар балканских држа патрола с дванаест рањеника ва. Али зато треба да напусти к °ј и моле да што пију. По идеју завојевања. Аустрија може моћу једног официра разби бити са Србима у пријатед>:тву јзмо врата једног павиљона, само ако се задржи иза Саве и узимамо неколико боца мине-

Дунава. Чам пређе на десну оба Р™не воде, напојимо жедне 2,у сТињТно дТслчже вУалу тих река, наићи ће на непо | и хитамо даље. Пред црквом С ™ њен0 0а С „ Л ^ Же ^ а л мирљиво непријатељсгво и очајну С У стотине полунагих људи, борбу Срба. од цркве су остала Србија ће свакако битн саслу- зи Д а звонаре.

а даре. А шта би радио Фридсамо два Р их Велики даје нешто влаПосле некслико да Р уСрбији где се баш они шана на конференциш а ако ма' мин У та и они С У се срушили. к0 > и 6и требали да чувају на конференцнЈи, а акс. ма у ' ППГЛРЛ а ппигт^па ми свиње тискаЈу у двор ? која држава сем потписница Бер- «У к о чена погледа приступа ми линског Уговора, буде на конфе- посланик Фулчи и вели. „Док-, ренцију примљена, примљена ће Т0 Р е > спасите ми брата! Он оЗ ПОГРбОЗ пИГрИНОВб бити и Србија. показује на једну гомилу ка Говор је био бурно позлрављен. "ењз. из к0 ј их се Ч У)У слаби Погреб Веле Нигринове је После њега је говорио г, Ст. У зви и и 33 помоћ; то је Нико- био сјајан и потпуно достоНоваковић. Њего *е су главие ми ла Фу лчи , кога је притиснула јаи велике и славне уметнице. сли овс: А>стрија ј;.. зао сусед; гредз и тиме му је спа , _ министар просвете је одњој Србаја нвје никчд моглауго сен живот - Обазриво га от- ре дио 600 дин. од стране дрдити. Било |е разнвх влада у Ср- копамо 11 поткрепимо колико жаве за сгхрану, а општина б*јн, од којих су неке баш гле можемо - Призор око нас стра београдска је уступила бедале да угоде Аустрији, па ова ховит ) е » свуда јаук, тешко | сплатно земљиште за гробНгЈЈе била никзд задовољна. Под Р ањенИ ' лешевИ ' к Р вавИ ' из " ИНИУсвима уговорима је код ње вла м рцварени удови који дрхте. Огромна маса света, у кодао каприс и ћеф. Србија се мора Водоводне цеви прсле а во- ме су се виделе најотменије од ње еманцнповати и економски Д а КО Ј ОМ квасимо непца и уми и најелегантније даме из беои политички. Али зато треба да вам о се слана је услед зем- градског друштвз, биле су има свјј народни програм, који љотреса. Петнгест рањеника, код стана покојничиног тачно ће тачку по тачку, према прнли- к оје ми је предао један офи - у одређено време, кад се спроСад ]е дошла цир- епроведем на брод ,Е5- вод кренуо. ро," док једна хорда од пет Венаца је било толико, да до шест стотина голих људп их нисмо моглч све побелејуриша на мзгацине царинар-: жити; помињемо само оне конице. Финансиски стражари ј е запазисмо. пуцају у гомилу, гомила се 1 Венце су дали . б >На . повлачи крештећи, тридесет П р е д ак ", позоришна управа у п.1ши 1 т плппи гто\х/о и 1 аои. п ' Јоуољани, управа казалишта

кама извршивати. Сад ]е дивна прилика: да Србија као и 1876. г. постави српско питање пред Европу и да каже искрено, отворено и храбро: који су њени захтеви и дј их брани јуначки, па шта да .Бог! Говор г- Ноааковића је био оду шевљено прихваћен. Јавили су се још — по претходном споразуму — за реч: од самасталаца г. Љ. Стојановић, од фузионаша г. Ст. Протић, од социјалиста г Кацлеровић, и они ће сви данас говорити. После свршене дебате усвојиће се дневни ред, на који су се све странке сложиле, и на који је и втада пристала. Влада је, дакле, преЗродила и ово питање; сад јој само остаје да — падне с чашћу!

НесреИа у јужној Италији Лекар Бруно Роси, који је из Месине стигао у Палермо, овако прича у једном листу ток катастроФе : » Месина је била и прошла. За сахат и по претворена је у рушевине Иајлепша варош у Италији. У понедељак у јутру имао сам у 5"20 час. кренути се за Таормину. У пола сам већ био обучен, кад се на једном ку ћа страховито затресе. Настало је хујање као кад би киша падала а олуја је носила и цврчање као кад се усијане

људи у ропцу леже на зем љи. Параброд полази, и у истом тренутку лижу пламе нови ватре из рушеванз, об вијених црном чађи. За неко лико тренутака небо је над градом црвено као крв, док на истоку преко брда вароши Ређија свиће ведар и ружичаст дан." До сада је у Месини испод рушевина извађено 9.000мртвих и око 7 000 рањеника. Скоро цео официрски кор постао је жртвом катастрофе. Од 89. пешадиског пука у животу су свега десет људи. Две трећине вароши Палми порушено је. Немогуће је утврдити број жртава. Семинара је такође порушена. Ту је пропало 1.500 живота, а то лико има и рањених. Синопола, Сан Прокопијо и други мањи градови претрпели су велику штету и имају многе мртве и рањене. Од села округа Пеларо остале су само гомиле камења. Стотине дешева стоје још несахрањени Пут на мору посејан је свуда лешевима.

у Осеку, Виша Женска Школа, Женска Гимназија, Матурантско Удружење, клуб чланова Краљ. Позоришта, Јеврејска Омладина Даворин Јенко, Мића Милићевић, Бранислав Нушић, г-ђа Вука Радуловићка, Јелена и Ђока Павловић, Лена и Милорад Гавриловић и многи други. Опело је било у Саборној цркви, јер је покојница желела да се сахрани по обредима вере православне. У црк • ви је говорио г. Р. Одавић а пред Позориштем г. Милорад Гавриловић. Преко Теразија се већ беше толико света на гомилало, да је цео простор био прекривен. Сав тај свет уздисаше: Бог да прости Велу Нигринову!

Крамарж о анексији Бечки дописник .Руског Слова* разговарао је с младочешким вођом д-ром Крамаржом, који му је рекао: .Чешће сам већ имао прилике да документујем своје симпатнје према босанским Србима, Ја сам