Правда

им помсгао да лобију црквену автонсмију, ја сам к .ихову делегацију и мимо вољу пок. Калаја из вео пред цара. Анексија! Боже мој! Па зар она није постојала и раније, за време окупације? Зар у Восни нису били аустриски су дови, аустриска управа'«' Сад је уз т ј дошло још и наследно право династије. Али сад богански на род може успешно отпочети оно цгго раније није могао и што услорљава његов народни опстанак: борбу с германизмом и мађаразмом. И ми ћемо му по моћи да добије своју националну автономију и да се њиховим депутатима пружи могућност да у делегацијама износи своје жеље 1 тужбе. Уверен сам да уз~ујано:т Срба против анексије диктује не у последњем реду наша рђава тр говинска политика." Разгсвор је за тим прешао на последње прашке нереде. „Сад се много говори о аустро славизму рекао је Крамарж. ту политику сматрам као погибаону. Не сумњзм да ћемо покрај нагле навале аустриских Словена за превлашћу безусловно доћи до рата с Немачком. Сматрам да је погибаона и тежња словенских радикала за царинском унијом балканских државс1 с Аустро Угарском. По моме мишљељу, та би унаја довела до сукоба изме ђу источних и западних Словена, цакле до рата између АустриЈе и Русије уз Балкан ко и је с њом у савезу. Питање о Цариграду с^д се још сматра као избачено. У тренутку, кад би помен>та унија била потписана то бипитањеопет постало акутно, настала би супрот ј ност интереса између источних и ^ападних Саовена. За то суу нас реагнн словенски по^итичари противници те опасне уније. „Ннсам фантаста, хоћу да сје дињујем а не да рушим; за то сам у свом раду увек бно за словенску солидарност на земљишту дотичних државних граница. Ми Словени имамо доста посла да у нас створимо унутрашњи ред, те за то не треба да јуримо за фантастичким, опасним сновима, који би могли уништити културно је динство Словена Наравно, ми ћсмо увек симпатисати балканским Словенима и увек ћемо им помагати у колико се то слаже с на шим дужностима према Аусгрији. .Трудићемо се да се брзо залече ране анексије. Али ћемо аустрославизам и царинску унију с Балканом одлмчно одбити као опасну фантазију Трудићеио се да уравнамо пут добрим односи ма с Русијом, те да у критнчним тренуцима, као што је на пример сада, не будемо упућени само на помоћ Немачке. Такве ситуације иогоршавају положзј Слоаена у Аустрији уунутрашњој политици.' На крају је Крамарж говорио о пројекту оснивања југословенске државе из Босне, Хрватске, Далмације и Славоније Он је рекао: „То је музика будућности, која се — морам признати у меродзвним вишгш круговима радо слу ша. Али би то би тријашзам, почетак фредерације у Аустрији. Сло еенски су политичари међу собом век претресали тај проЈекат. Он у нзчелу мало.има противника Само се он мсрз тако извршити, да се не ослаби положај аустриских Словена. Оснивању тедржаее била би последица иступање 37 Југословенских посланика из бечког парламента. Мислите ли ви да бисмо ми то могли тако олако примити? Никад ни под каквим условом не бисмо прнстали на такво слабље ње Словена и једновремено јача ње Немаца "

Риза Оег Сулејмановић Бијељински бонвиван и авантурист. Продаја шуме манастира Троноше Риза бег у Шапцу. пачелство га одбија. Његов хаџилук у Београду. Риза бегов сапутник. — Догађају ,Европи'. — Хапшења и осуда. Шабац, 15. деце.ибра У Шапцу је пре неколико дана извршено хапшење два сумњива човека, за које све околности тврде, да су врло вешти аустријски шпијуни. Њихов је зздатак у главном био у томе, да доз наду где се налазе наши барутни магацини, да би их у згодном моменту могли запалити. Сем овог главног зада тка имали су неколико и споредних: да виде распоред и јачину наших пограничних стража, и да на Раухов начин компромитују неколико виђенијих мухаиеданзца у Босни и Херцеговини. Шго им то није испало за руком има се захвалити колико ша^ачкој по лицији, толико и Одбору На родне Одбране, који је био тачно информнсан о овим шпијунима, те је с тога и обратио пажњу полицији О овој ст^ари нисам хтео изве штавати „Правду" пре, док нисам добио детаљна обаве штења о целој ствзри. У Бијељини живи извесан Риза бег Сулејмановић. То је један покварени бонвиван, који је од аустријских обичаја усвојио оне најгоре, и који је за неколико година успео да упропасти у коцкању и пи јанству огромно имање, што му је од оца остало. Научен да живи на великој нози, а немзјући средстава за то, он је био готов да се прода пр воме, који би га платио. А како су Аустрији у овој ње зиној неприлици погребни такви људи. онда није ни чудо, што се Риза бег једиога дана обрео у њеној служби. У објави управе мзнлстира Троноше. којом мзнастир јав ља, да ће продавоти своју гору, Риза бег је нашао повода да пређе у Србију. Ње гове госе, знајући га колико је глуп и блазиран, нису г«. смели пусгити с мог, него су му дачи помоћника^у лицу жандармеријског вахтмајстора из Би)ељине, за кога су спремили лаж-н пасош под име ном Фрање Стопанића, пуномоћника јапијарске фирме И ванз Гургурина из Заввдовића. Тај Фрања збиља и посто ји и ја га познајем из једне његове љуб^вне авантуре са познатим сестрама глумицама из Осека Тај је Фрања већ човек у годинама, док је овај вахтмајстор млад човек од сгојих 30 година. Снабдевши се са пасошима и са доста новца оба ова шпијуна дошла су у начелство шабачко и затражише допу штење, да отиду у Троношу и разгледају манастирску шуму. Начелство, илвеилено од једног виђеног чл-ша Народве Одбране, да је Риза бег вео ма сумњив човек, одбије их од тог тражењз. На с-вет овд. аустро - угарског вицеконсула они оду у Београд и не казујући ништа, да их |е начелство одбило, затр же допуст од министра народне привреде. Оаом прнликом добили су што су тражили. Весели, што су то допуштење добили, они се врате у Шабац и пдседну у хотел .Европу". Јед ог вечера де сио се овај до^ађ ј, комесам и ја био присутан. Риза бег и његов иомоћник сеаели су у хотелској трпезари)и, Риза

бег под фесом, а помоћник му под ловачким шеширом. У трпезарију изненада уђе марвени лекар I класе г Коста Ацић, обучен у своје вој ничко одело. Г. Ацић је поштована и омиљена личвост у Шапиу, те га сви присут ници поздравише скидањем капе. Риза бегов помоћиик. по навици добро дресираног подофицира, скочи и, заборавив да му је на глави шешир, машиналво по војиички поздрави г. Ацића. Вилевши одмах, да је учинио велику глупост и да се и нехотице 1.здао, помоћник Риза бегов од мах плати рачун, погоди фи јакер на двоје на троје, и то вече изгуби се из Шапца, за једно са Р,:зј бегом. Цео овај догађај достављен је одм^х пјлицији и њој пође за руком, да после два даиа добави и Риза бега и његовог помоћ ника. При претресу њиховом на ђено је код њих доста сумњивих ствари, од којих ја нарочито истичем ове: велика количина новца, о коме нису могли рећи од куд им; спремљени рачуни о трошку на анонимну личност; неколико п штанских рецеписа на јед ног котарског чиновника у Босни; један нотес, у коме има доста података да су шпијуни, и најпосле један реце пис од писма послатог краљи ци Наталијн у Бијариц. Из ово неколико побројаних ствари ја закључујем, да Риза бег, сем обичае шпију наже, коју је вршио, имађа ше и још један специјални задатак. Судећи по ииеним) за бележеним у нотесу — а то су имепа врло вкђених Му 1амеданаца у Босни и Херце говини — Риза бег им је имао с времена на време слати из Србије компромитујућа писма, која би их довела у хапс, што Аустрија нарочито жели. А ко зна, шта је овај прс пали човек писао оној несретној жени, бившој српској краљи ци у БиЈариц?! Можда је и ту лежсла, од Аусгрије на рочито спремљена, паклена сплетка, да се у Србији, у овом озбиљном времеву, изазове каква афера, која би од вратила наше погледе од тужне Босне и Херцеговине! Из извештаја. шта их је начелство добило из оних места, у која су доспели да за ова два дана доћу ови субјекти, полиција је стекла уверења, да су они све друго радилн само не онај посао, под видом кога дођоше у Србију. Још нешто интересантнога нађено је код Риза бега а то је: посмртница пок. Авде Карзбеговићз, коју је издао овд. Одбор Народне Одбране, и неколико штампа;1их карикатура, у коме се грди Аустри ја и илуструје њен „племенити" и .витешки" монарх. Све је то Риза бег покупио и понео, да даде својим про тектсрима. Уверивши се, да су Риза бег и његов помоћник с«роз сумњиве личности и да јењчхов долазак у подрински округ још сумњивији, начел ство окружно казнило је обојицу са по десет данз затво ра и протеривањем из Срби је. Свакако мала казна за зло чин, шго су га ова два су бјект^ покушала! Ризабегов помоћник, онд. вахгмајстор из Б-:јељине, а ч-чје се право име није могло дозн ти, млзд је човек, правог војничког држања. Сам

Риза бег је протегљаст тридесетогодишњак, рохава и блазирана лица, обучен у цивилно одело с фесом на глави Риза бег је у Бијељини по знат као један од највећих Србождера и на његову де нунцијацију протеран је, недавно из Бијељине г. Јован Милосављевић, технички чи новник, коме је сва махна била у томе, што је био добар Србин. Достављам све ово „Прав ј ди" и њеним поштованим читаоцима, д* и по стоти пут виде: каквим се нечасним средствима служи Аустрија у достигнућу својих циљева!

О СИТУАЦИЈИ Догодили се Као што смо нагласили ју че: Фузионаши и самосталци су се прексиноћ погађали, и као што смо ми погодили и они су се погодили. Фузио наши су морали попустити и примити услове самосталске да влади и овом приликом из гласају поверење, али под ус ловјм да и г. миаистар Ми ловановић учини извесне из јаве у Скупштини у смислу автономије. Наравно, да је г Миловановић — који има доб ру нараф те на све пристаје — на то пристао, па су најзад, после свега тога и самосталци пристали: да допусте да већина продужи стари буџет и за нову годину. На овај је начин криза опет продужена и нико ј.Ј не мо же сагледати краја нити по годити решења.

СРПСКЕ ЗВМЉВ Протеран. □з Сарајива је вротеран Анто наје Березовски, иозаатв допасвак иетроградског .Иовог Времена. Протерлн је аа то, .што је о Б ј саи п Херцеговвнн протурао лнж не, узнеиврљвве в разлражљнвЈ гЈасове непријатед>ске према Ауотро Угароној." бтање .велвиздајникаБранвопв оптуженпх .велеоз дајнвка" Мвлота Боројеввћа.Пав ла Матвјашевићи, Душанл Трбуховаћ°, Стевана К*чара, Цаколе Б|>цеговца в Гедеона Огризовоћн подвелв су аагрепском оуду молбу, да се свв тв „велеа8дајавцв а спроведу у болнвпу.јер су оиасео болеснв, те не могу и не смеју остатв у судскои зчтвору. Оовм тога, двнд*сет п пет ухапшених „вел»-рздн н и ттрнјкују глнђг.

Дневне веоти Читаоцима. Прод\жење '.разговора са Пресголона 'следннком" излазн у броју од поведе никз. Црчогорска ногранична стража. Из Котора јављају да је последњих дана смењена црвогорска погранична стража и да је то знзк |да је у Црној Гори попустило ратоборно расположење! Опозканп. Сви руски о Фицнри реФормне жзндармерије у Маћедонији опозвани су. Побунааустрпских тобџнја. Нз железничкој стави ци Ференц варош у Будим ! пешти биле су ономад велике демонстрацнје војника пољске батерије, који су били пошли за Босну. На ту станицу до шло је 110 тобџија под ко мандом неколи> о подоФицира. Они су морали прећи у дру ги воз, где су нх стрпали за-

једно с пртљагом у три ва гона. Услед тога се тобџије обрате шефу станице, али се он издере на њих да је све удешено по .пропису.' Онда се тобџије ражљуте и почну викати: .пси Мађари". За тим сви иззђу из воза и потегну сабље на железничко особље. Војници су се смирили тек кал је дошао један ОФицир и интервенисао. Кандидати. Поред г. Милоша Васића министра у пензији, за министра војног, помињу се за кандидзте још и г. Милош Божановић и Јеша Бранковић, пуковници и команданги пешздиских пукова XVIII и VI у Београду. Огроман дефнцит. Комисиски је утврђено да је Јован Павловић, благајник Уврзве Фондовз, који се ономад убио, проневерио петнае :т хиљада динага • Коме је била позната дужност Пзвловића мора се згравути пред овом огромнсм сумом. Само стрзшна аљкавост у адмич-истрацији могла је омогућити оволики дефицит, с тога неко мора бити за њега одговоран. Ми нистар народне привреде мора •10вести строгу истрагу про тив оних у управи кад се већ управни одбор солидарише са свима логтовлуцима у управи. Продужен буџет. Јуче је Народна Скупштина коначно усвојила законски предлог да овогодишњи државнв 6ј џет взжи док се год не одобри нов. Разрез пореза. Народна Скупштина је и на другом читању усвојила предлог закона, да разрез пореза за ову годину, важи и за идућу 1909. годину. Конвенцнја о рпболову. Скупштина је усвојила конвенцију о риболову, закључену између Србије и Румуније. Скуиштписка седница. Народна СкупШтина ће и данас држ«ти седницу. На њој ће се наставити дебат* о анек сији Босне и Херцег, вине. Шпљбоцп. На овим мразевнма мрзну се шиљбоци на стражи по 2. сата. Ми знамо да онн могу да се смењују по један сат. Ззшто се то не би и ураднло? Несрећана бунару. Стојана кћи ЈосиФа Миловановићз из Орашја, девојчица од 12 година вадила је ономад воду на бунару. Оградз око бун^ра била је слабз а Стојана нејака на клизавицн вадила воду. На једном је кофа пуна водом повуче доле и она се стрмоглави у бунар и удави се. Тек пбсле једног сата несретнн отац извадио је мртву своју јединицу. Родитељи. чув*)те се од о ваквих несрећних случзјности Исплата градобитине Г. министар народне привре де, наредио је полициским вла стнмз, Д1 из приреза, који ће им послати Упр В' Фондова, нрше исплату 10% од процене вредности за пострадале од града. Интересно је, да су наплату овога приреза вршила Пореска одељења, а исплату саднмају да вршеполицис^е власти. Хм. Хм. Разбојнигатно у Хомољу. Пре три данл око 9 сатн у вече ЈЈван И жћ из Лазнице у друштву са Мнлутином Јеремијћем, напали су на р^збојнички начин Јов на "Б. Бзјића онд и от л I му сав новац и оружЈе. Кривци су у рукама властн.