Правда
Мешовита комнспја. Аленсиначна хроника Мннистар унутрашњих дела _ образовао је мешовиту КОМИ-1 Алексинац, 15.—ХИ.—1908. СИЈу Васи Поповићу бив. ПИ Заисти јв то чудвовато, да мво* сару среза деспотовачког, за го мања места, па п она из најЗЛОупотребе, које је починио вабаченијих крајева, с времсна на у званичној дужн ^СТИ. време, кроз стЈпце рпввпх листоПредседник комисије је Г. ва, дају доказе свога жввота из ■ЈБуба Јоцић начелник среза носећи : особиве, вавиве, начии I деспотовачког а чланови Г. Јо жпвота и кретање дотичног меота I СИФ Стојановић писар ћуприј- — а Алексинац, којп и по своме I СКОГ суда И управник тамош- положаЈу и по пичину живота, а њег пореског оделења. нарочвто по материјалу 8н писн ' ње, треба да буде на једном од 8ЕСТИ ИЗ БЕЈ10ГА СВЕТА прввх/места, до данас још не на — ђе достојнога пвсца својих хроУ споравуму с Енглеском, никд Русија ће у □ерсији прод^зети е- ј ^ тога оио рвшепи, побуђе-ј нергичве кораке, пошто за шест нв необичном оаергијом и истрајмесепв од како је разјурен пар- Н0ГП ^У врљевског в шабачког хроламеват, шах нвје исиунпо вп ивчара да и своје малене сна једно обећање нвти увео и једну г ® ставимо драгој вам „Правлн/ ]едину рефарму. на услугу, и гиме не само при| У Немачкој су почели мра несемо и своју лепту ва олтар зеви. Термомегар показује 14 ступ- општога напретка него п пробуњев* нспод н/ле. Елбом је већ лвмо из паланачве летаргвје јаче пошао лед. снаге," које ће и лепте и боље об На фравпуског минпстра унети да разне тачке нашега грапредееднвка Клемансоа извршен а парочвто његовпх установа јв атентат. Неки Корзиканац Бе ј ачо осветле. недети опалпо је н^колико револ | верских метава на прозор Једве , Следујућп општем покрету у собе министрове. Клеменсоу није ; земл>и ' п У Алексинцу је обраво било нашта, ирозори су поразби- ван пододбор „Друштва Црвеног јанв, а Венедети је ухаишен. Кгста." За сада, са ЧЈђењем, кон )( Аустро угарски посланик гроф отатујем : да нв хумани цил. са
Жали несрећнога ЈуговиНа војна Кроз шуштање борја. Сетна би опојна Била песма моја ко туга бехара. И ја бнх клонуо: санан, сетан и блед На груд белу њену где лепота снива, Чиннма занета, покрнвена 6ил>см Па бих душу моју напајао миљем Жеље, што се из ње кроз тугу излива Д. Ј. Филиповић
БЛАГОДАРНОСТ Петар н Аница Гајићи земљ из села Пејиновића, приложнли су иркеи каонској у ср. поегво-там нзвском један фини покривзч за
.часну трапезу' у вредности 53 дииара. Свештеници и тутори ове цркве овим путем изјављују именованнм дародавцима своју топлу благодарност — Хвала им! 14. декемб. 1908 г. у Каони Свештеници цркве каонске: Милаи М Нштонћ парох драгињски Урош К Бу|1Ш1Ћ парох каонски тутори: Малмнно ЛајЈревкк Митад В Милаћ
Бренвиљије још хтела одати. „Господине — одговори она — немам ништа више да кажеи. Признала сам све што знам". — Она поново опозва своје оптужбе протнв Бријанкура и Дегреа, које је подигла за време свог мучења. (Наставиће се.)
За који дан .Правда" почиње доносити напис: Убојна снага Аустро-Угарске ОД ЈВДНОГ ГВНВРАЛШТАБНОГ ОФИЦИРА Садржина је написа ова : Организација аувтро-угарскв војеке. — Територијална подела. — Трупне јединице. — Бројно етање — Командни елементи — Спрема официра
Знамените трованице н Црна Лнтургнја за време Лудвпка XIV. израђвно по тајним архнвама Бавтипзс
Менсдор вратно се на своју дуз ност у Лондон нз Парпза, где је, зао и сваве годнне, божвБне празнике провео са својнн иријатеЈвима. ВАЖНЕ ВЕСТИ Не говори у фронту
мога друштва, ни озбиљноот си турцвје у којомч се Српство налази, нису моглп вренути масу нншега света у опој мери, каква се о привом могла очекивнти, те ни резултати овога друштва, до 1 данас, носу тавви, какви би тре Оали бвтп. * ! Једна пријатна ствар. Милина
је иогледати дивну киту омладиМиаистар снољних послова НЈЦв >ш л «г.је,- ...о разрешио је г. др. Јована цод висово у 8 Ј ИГН у ТЕИ стегои »аЈовановића од дужности по аетае ивсла с виаовв с11ело часаог консула Србнје у Лон
дону, месец и по дана након његова постављањз на тај по ложај
пају главном улипом Алексввпа, да на Шуматовачком Пољу, засејаном костима див јунака ив чув<не Шуматовачке битве, даду
И добро је урадио г. нн - Једпон . д# с авви нистар што )е овог човека да „ , бв снело разрешио од консулске дуж- у|1И р в | НОСТИ. 0 осталоме други пут. Човек који има дрскости у ' а * ог да протествује протип неис правних послова једног пред- Желео бих драгу ставника Србије на страни и да пише изјаве, које утерују у лаж тога отправника, вије достојан да буде српски консул, јер брука нашу, са своје спреиа и исправности на да леко чувену дипломациЈу. Ко краде нека краде а ко то неће или не уме нек држи језик за зубе и нек не смега другима. То је данас девиза у Србији.
Желео бих драгу сетну као вече А чедну ко зора, пролетњих дана. ПлеНа да јој крнје комад свиле рујне, Косе да јој кнте беле руже бујне И гроздови плави брсног јоргована. А с усана топлих да се песма слнва Ко брујање пчела на мајскоме дану. Дл ме успављује, да ме слашНу мије, У сану да слушам њене даворије Тужне ко псалм болан на старом тимпону.
И мандола моја тад би запевала О звезданој ноНи, кад планина Шара
ДОарија Мадлена (наставак) Њу је у неприлику дово дила кошуља, коју су јој вавукли преко других хзљина. — Господине опате —рекла је она Пироту — сад сам сва у^бело." На једном јој се лице опет замрачи. Видела је да покрај ње јаши Дегре, који ју је у Лијежу ухапсио и који није с њом благо поступао. Она умоли џелата да се на мести тако, те да не види тог човека. Али је брзо осетила грижу савеста због ове .осе тљиаости", те опозва своју молбу. ,То је било последњи иут — вепи Пиро — да јој се липе изопачило". Од тог тренутка остала је сасвим под благотворним утицајем свешгениковим. У њенои је срцу све јасннја и светлија била нада и њеној души дава ла снггу и поуздање. Клечећи пред великом порталом Богородичине цркве, она је јавно молила за опро -ј штај и покорно понгвљала речи које јој је говориз судија ( и којима је пред целим све ј том признала своје грехе. „Но веле да је отезала из-[ говорити име свога оца вели Пиро — али ја од све га тог нисам ништа опазио.") За тим се опет попела у ко ла да се одвезена место из-
од Бренвид>ијера рршења пресуде: „Није јој се измакла ни једна реч прекора или тужбе против кога, ни)е показала ни једну једину ниску црту. Ако се и бојала смрти, то је било само у очекивању Божја суда и није показала ни најмање страха никад, ни кад је опазила ме сто извршења, и ешафот са свима његовим страшним ка правама, које изискује овај начин смрти". Кола су стала. — „Госпођо маркизо — ослови је џелат сад ваља бити јак; није довољно доћи довде и одгова рати на оно што вели господин овде (Пиро), моргте до краја исграјгти као што сте почели." „Он је то казао с сви-.г хумано — вели Пиро — и то ми се учинило хришћпнски. Био с. м задовољдн т м.\ Она истина није одговприча на т \ али му је прфтељски климнула главом да она уваж^ва то што је речено и ца ће из држати храбро пеложај у ко ме се нглачи. — О ј ми је признао да га је изненадила њена чврстоћа. У том тренутку дође један судски чиновник. Комесари су се искупили у варошком до му, готови да саслушају ебен туалне исказе о својим саучесницима, које би госпођа
КОЦЦЕРТИ И ЗЛБЛВЕ Програ/и за прославу Чајковског. Програм овог конперта који ће бвти 22 депембра о. год. у Народном Позоришту овај је. г. Стеваи Христић говори о Ч \ј ковском. I део Духовни : 1.) Хзнлите Господа с небес (меш. >чр) 2.) Да исправитсја (за три ж. нсва гдаса и меш. хор). 5оН: гђип I Једена Мавсимовићева, г ђа Кооара Т. Поповићка и г-ђица Даринка Завишићева. 3.) Херувимска иесма (меш хор). II део Оркестрални: 4) Два става из Синфоније бр. 6 Ра1ће11^пе| Ас1а §10; А1е^го поп 1горро А1е&го соп сгагЈа. б.) Увертира: Ромео и Јулија. III део Оперски : 6.) Евгеније Оњегнн — I чин, 3. слика: .Моме, хајдио журно све...* 7.) Јованка Орлевнка — I чин: арија Јованке: „Да, ту је час,* г-ђа Бинички. 8.) Д-ма Пвк — одломак вз II чина: „Пекрена Пастврка:" а) Хор па , ствра и пастирки; 6) Дует: Клое и Д» фвне; в) РЈпа1е: Плутус, Дафиве, Клое и хор пастирки. боП: г-ђа М. Бинвчки (Клое); г-ђа К. I Поповићка (Дафвне) и г. М. Крејман »ц (Пдутус), Све тачке у прогрнму композвпије су П. Чајковсвог. Програм взводи певачка дру жвна .Станковић." Оркестралне Јствври: орвестар музике Крад>еве Гнрде. Почетак у 8 часова. ПОЗОРИШНЕ ВВСТИ Бранино позориште Вечерас, у недел>у, програм јв , од 20 најодЈИЧввјвх тачака, са најомпљенпјвм шалама и интереоантнвм комадима: 1 Званична шапа 2 Под креветом и 3. Оцеви. Иарочито овај последњч БОМХД, пригодан за данашњи дан, нуп је веома живвм сцевама. Посета је недељом огромна. —
ША/1# и гцБИМ Надгробни натоис У једнсм сеоском гробљууНеиачкој нађен је један надгрсб-и споменнч са овим гробним нат писом: Овде почива Н. Н. Живео је 29 година као човек а 3 године као м\ж.
! 3 3
ПОДЛИСТАК
ВИТЕЗ ПАРДАЈАН Р О М А Н \л г 11 еда Зевако 11РЕВ0Д С фРАНЦУСКОГ (134) XXXI Франсоа од Монморансија. Маршал уееде витеза у један ^салои свога двора, ноји је биоуз свечану дворницу. У истом томе салону је некад Јованка од Пијена, приморана од старога војводе, потписала акт којим се одрекла свога брака... Ал<« Франсоа никад није дознао за ту страшну сцену. — Остављам вас з& тренутач, рече маршал, док скинем са себе овај кожни оклоп Г чв рећи то он гледаше право мтадића у лице, ааи озај се само поклони. — Заиста, помисли Франсоа и< лазеНи, не изгледа да је рђав човек... Кад остаде сам Пардајан обри са зиој који му је текао с чела. Тренутак за којим је толико че знуе и кога се толико бојао, био
је најзад лошао! Д шло је нреме да открије маршалу од Монмо рансија да он има кћер! Марша-. ће сад дознатн да је за све не среће кри8 један Пардајан! И Пардзјан ће му све то проказати! Дошао је треиутак кад је тре бало да он оптужи свога оца и да-за навек изгуби Лујзу! — Тако мора бити! Тако мора бити! понављао је младић бзцају ћи око себе пренережене погледе. Поглед му паде од Једном на слику која је висила о зиду у нај мрачнгјем куту снлона. Он стра ховито задрхта. Ж дно је гледао слику... и пружи јој руке: — Лујза! Лујза! прошапта он. И одмах му се појави мисао: — Од куда маршал, који и не зна да има кћер, можс имат« ње ну оику?... Али кад добро разглеаа дивне црте које су на платну биле пред стгвљене, истина му се појави: — То није Лујзг! .. Т » је њена мајка, н>ена мајка у гиладим годинама!.. У том тренутку Франсоа од Монморансија врати се у салон и ви де усхићеног млааића предсличом Јованке од Пијена Један облак
пређе му преко чела. Он приђе Пардајану и спусти му руку на раме. В*тез се трже као да га је неко изкензда тргао из сна. — Опростите, господине мзр шале, промуца он. — Гледате ту жену.. — Да. — Без сумње налазите дч је лепа, божзнствена... — Заиста, господине... та висока и племенита госпођа тгко је лепа да ме чуди. — И можда у својој души, још пуној снова, осећате да бисге би ли срећни кад бисте у свомежн воту наишли на такву жену... са Т8квнм лепим искреним очима.. са тако благим осмехом... са тако чистим челом?... Маршач је изгледао необично узбуђен. Он вчше није гледао Пар дајана и његовч ватрени погледи падали су на сли<у. Дубок уздах оте му се из груди. — Ви сте прочитали моју мисао, монсењеру, рече Пардајан са тужнчм и благнм осмехом; ја сам сањзо о састанку са женом та квих очију, таквога осмеха, тачо чистога ч°ла, под којим се никад није могла појавити рђава мисао...
I или ако не ту жену... п*»ца њену сестру... или кћгр! Ах; што сте ме видели тзко узбу^ < т*? је за то што сам поиислио да би такав слстанг:к био за мене несрећа, јер ж.-на из тако високог племства не би нн опазила сиромашчог ви теза као што сам ја, не би обра тила пажњу на сиромаха који је љуби љубјвљу од које умире. Гсрак осмех заигра на уснама маршалорим. — Младићу, рече он, ви ми се до^адате... Не само због похвале коју вјм је учинио адмирпл Ко лињи, ма да су у таквим оценама речи маршалове златне, већ због вашег одлучног и паметног изгледа, због искреносги ваших очију. — Како сте добри, господин I рече Пардајан са таквим узбуђе њем да се маршчл зачудн; ја се не усуђујем да верујем да су ваше речи што друго сем учтивост... Иначе би ме сбузеле бесмислене наде. Какве су биле те наде? Маршал је мислио да ће Пар дајан да моли за што. — Моја је наклоност према ва ма тако искрена, да хоћу да вам испрнчам једну причу. Давно је
и давно како је нисам причао. чини ми се да ће ми сад лакнутн кад је испричам вама... јер према вама осећам поверење како давно ни према коме нисам о:етио. Вн сте ми непознати, а чинимиседа кад бих имао сина, желео бих да буде као што сте ви. — Монсењ-ру! узвикну Пардајан усхићено. — Седите... према тој слици, кад вас.е тако очарала. Пардајан послуша и запчзв да је маршал седајући окренуо леђа слицн. — ОваЈ" је човек, помисли он, морао поднссити страховитеууке... — Та је жена, рече Франсоа од Монмпрансија, жена једн<^а од мојнх пријатеља... управо бил • је то .. Она је била сиромашиз; т ц јој је живео у непријатељств^ са породицом мога пријатељ М >ј пријатељ је виде и заљу ли с^ у «у... узе је за жену. Али д-» 6. је узео за жену морао је стави- »п коцку да буде проклет од - га родитгља; он је пристао д ке у отворену борбу са своји^ ч м, којн је био силан и угледан г -• сподин... (Наставиће се)
- ј . шчхI тога рада, који је са-