Правда, 07. 02. 1915., стр. 1

„аацг Вретплжт« » Срвшју код урадишштва: на годшну 10 «18., на оола годшне 8 дка М отшрт тод. 4 дшн., Л9ввчао 1'бОдшн. ва швоспрашвадв: годкш&е 32 дшн, иа вбда годшнв 10 дт, *в ш Тврг 8 дш^ • $мп|$|2и

ШМГ г 31

ЈР04€Л<№Н Нвшпквша онееа неврн■ш|у аа. — Руковшсш се ше ■Р«каЈу. — Нршопслано ■ огдасш по погодОш. — Ствш уредвсштва ООшлшкеж Вв■аш <рој 2» (па нафана „Русшш Цар“.

ШР1Е

НЕДЕЉА 8 ФЕБРУАР БЕОГРАД

дацр*Јвч?ор ■ШИОЈЛО 01. СОКИЋ

| .(ОДИНА XII 1915 - БРОЈ 38 ј УШвОЕ | јИ,

Оно што су нам амерички и виглески листови азертирали догодило се. Сједињене Америчке Државе уиутиле су не-

настуаало, Амершчке Државе чине строго одговорном немачку владу за сва та дела њеаих подморских лађа.

мвчкој влбдн ноту у ко | Као што се ввди, нојој стављају немогућност]ротски нлан немачког иивршења њеног тиран | дмиралитета изазвао је

ског намета. Као што Је нознато, немачкм адмнралитет је бно нре кратког времена објавио да ће наиасТ0 сваку трговачку лађу, кој* буде иловила у одређеиом крају на слободном мору. Немпи хоће да се боре лротив енгле ске трговипе ко]а носто Ји и Функцио ннше е коожог рата. "ШГш^го 1 нису у стању да арегледају сваку лађу, онн су обЈавили да ће ратни бро дови ианасти сваку лађу, коЈа се буде вашла на мору. Они нису у ста њу да врше нреглед лађа в зато хоће да нредузму овакав нанад. Та^одлука немачког ад миралитета иогодила је и све друге неутралне државе. Оиаоност носто Јм за све, и Америчке Државе су нрве унутале иротест протиж тога Влвда Америч. Држава уложила Је енергичан нротест: Америкавцидсо на ирвом месту чуде, на основу чега ]е немачкн адмералнтет донео оиакву одлуку. Ннкакав раз- лог за то ннЈе аостојао а но међународноа нраву не смеју то учинитн За то Америч. Државе моле и сааетују ам: ричку каду да задржи извр шење таквог нлана, јер оно може изазватв оз биљае сукоб истворити ирвтичну свтуацвЈу у односвмв немачко амервчким. Амервчким Државама није наглашено том нотом, да ни Једеа аме рвчка лађа не сме битв иовређена. Ако то буде

оштар нротест од стране Америчких Држава. Иввршење тога нлана иочело ]е са Једном вели ком онасношћу за Не мачку. Буду ла ночели извршење његово, настуииће н она носледица крја се нредввђа у ноти, а та носледнца с&држи нрекид нриЈзтељства, одгозервое? Немачке и у Ж?за са тнм амернчконемачки сукоб. Немачк« Је данас нрема Амернци у астомио ложају у коме је Турсха врема Грчкој. Као што Турци немају рачуна да ратују са Грцима, тако н Немци немају рачуна да увлаче у рат мротив себе Још и Америч. СЈедињене Државе. Због тога ]е ова америчка нота зрло значаЈна. Са жестрвљењем се може очекнвати одговор немачке владе. У томе одговору ће се ввдетв бар то, далиЈе немачки {зер још онако агресиван као што Је бао јула месеца нрошле године када је свама ■ св&коме обЈављнвао рат, илн су га ови тешки ратни ударцу бар мало уразумили. колебдка решмла Данриће Тројном Саоразуму. А царигрвдскк анцидевт ЈоЈ је само згодан новод да бм могла објавитн рат ТурекоЈ. Држн !се да би грчка војска имала конернсатн са еиглеском

воЈском иротиву Турске, као и о цскрцавању еиглеских труаа у Солун. ДогађаЈи ће нам ускоро вокавати да лн ће се ок комбииацвје оствар#и. Нођорк и независност Члзнгк рун]| 1 Ског лнстз ,Лс Румнн* оргаи Г) Таке Јааасна

’муније ■ ш»ешу одлуку да се » &ШХ жртвуЈе. Ако се не варано до данас шађарскш дешарши нису ша■шлш на велвки одјек, јер Мађарш ншсу 4илш у стаму да покажу силала Тројвог Спора8ужа, какоони могуда прнведу у дело намеру оиепљежа од Аустрије у тренутку кад се шлхове трупе пошешане са аустрискиш в немачхвМ. боре против савенвика чак и на вааадно] поаорвшши рата. Сигурно ]е да ће Мађарн поновшти покушаЈ.

Грчко-турскн сукоб „иар* • држаљу Грчи Због нвцннтента са марннскнм аташеом у Ц* рнграду оба носланнка н нз Атнне и вз Цариграда позваиа су. „Мзр* додвЈе да се у дкмломат ткшм кругсвима држнда се ]е Грчка нослс дужег

Неша диша 4ев ватре, каже народна пословиша. У посладље вреше т. ]. у децешвру ш Јавуару, толико се писало по лвстовшша Тројног Сшора»уша — а нерочито у евглескаш листовшша —- о шогућ■остн Једшв неаависше шађарске подштшке, да је нешогуке веровдти даЈе то сашо ф*нтаанја. Новшиарска кашпаља се првела ва страпкош аа Нваавшспост, које п9 шрограшу жвлш да сс одвоји од ХаввАургове дшвастиЈе, уаиша антвгарманско сбележје, Јср ввлв, да су Хабабурговши □од уташаЈеш Берлиаа. Ова страпка ва Неааавсност има, у очн догађаја, ореол партшје, која ж*ла слободу против иекштнне; будукш шало иа владн, впа шоже уввк банптш одговореост ва друге вбог расположен>а парода пе шађарскпх у кр&љевинп светог Стевана. Баш сад, када се ова кашрам* повела ва странкош не аа невависност, готоге се свн Медари бора 8« рачун Аустријо а тоце се лвхова вдада не протнви. Мађерн ншају два правна да улив&ју наду аападннш државаша, како ]е жихова аемл>а у сташ>у да се онепш од Дустрије у ]еку р&т* н да тнше ошету аападше држане да се аауанша]у » судб ну Међарско; аатиш да снле ТроЈ ног Спораауша у *о] гледаЈу будућу стражу протнв павгершаниаша, и да тнше аадобију најбо&е шашљеље шогуке у случа]у оделе. Неша сушш>е да ]е у тош ца лу бнлр овбнљних напора од стране шађарскнх цатрнота Баш со ]о у „Морннг ГТосту 9 та кашпаља рашшршла. Ту се доноси, да ]о Тнса подстрекао р*т у шашерн да се таше лакше Маџжрска оцепш од Хабвбуршке шошархш]е ■ да се приђе раду ва умнреље другшх народа. Док се цуту г. ДеашанднЈа сшеју у Букурешту, на За-

паду не сашо да шу се не сше]у век нела ааташпа говорн о Румунвјн ■ гледа као нешизовву последину ра та ствараље Велнке Рушунш]е, шађарска кашпажа не шоже тако нсто сшатратн мађарско-румунско пнтаље. У Једнош врл ј интересантнош чланку, пнсавош од Мађара којш су пратили ш прате све ове догођајв, чланак укоше се оцажа потпуноноанаваље свег оног жто ее у Румуиији догађа, унукуЈе апел нун топлнне на Рушуннју, од страна стржике ва неаавнсност, молаки ]е да нрнпошогнв 8* оствареље шађарске нежавшснестн сада у]еку рата, дајуки кзо награду Рушуаијн Један део Транснлванзје н побо*шаш.е стажа рушупског жнвља. Писци овог чланка познва]у г. Днашандиа н ц>егове колеге да се састану еа мађарскнм делегатиша да обнове у 1014 год. оно што Је некад Кува хтео са Кошутом да вакључн т ]. да поставе шађарско румунску брану протнву рђаввх ашбнцн]а гершаннана. ■ - 1 *. • ■*Све ово докаауЈе Једну ствар. Очигледно ]е да Мађари водо рацуна о ситуац-ји у ДВ0]80] шонархвјн ко н>ено] судбннн у случају дн непријател) победн. Сво ово објашљава шожда нашера врхонног кошннданта аустро-нешачког која се састоЈш у томе, што ке се одво]ити Један внатан део трунаИ8 ГалнннЈе н Пољске па послнтн иа шађарску границу, — н дн се окупвра Мађарска н те делош ившачкнм .труПН МНг Оно докаауЈв, да Рушунн којн ннсу вадонољнн ћутамеш кно н нашнш нацнонжлннш нспнрацнЈашн н нашош жоаош да првђешо на страну Тројпог Спораауша, у овој страшно] катастрсфи, ншају права да говоре гласно ■ постојане ■ да увуку у душу народа ТроЈног Споравуша, права Ру-

Превлост Пвштв У Блчј страхуЈр од ■ађарсхв прамозп Парив, 6. фебруара „Ехо де Парв“ Јавља, да се по деаешама коЈе долазе аз Беча онажа велвко незадовољство нротнв миђарског пар ламента услед нрстеж ■их укога коЈу је узео. Изгледа да је Будвм Пешта постала сад нрестоница. Чак се говори о сноразуму између Угарске и Немачке, ио ко ме би Немачка ималада узме на себе н да реши нитање хабзбуршке монархнје. №««1« т Шга Јој Еспша есрема У жељи да Немачку по сваку цену сломаје, Енглеска се решнла да унотреби нротивНемачке средства коЈа ће изазватк у њој глад н канитулацнЈу. Енглеска блокада немачке обале, ко]а има вадаћу да забрани улазак сваког брода коЈи носи храиу и друго аа Немачку, ноказала ]е одмах врло јасно, чему Енглеска данас тежи. Да лн ће Ен глеска моћи да остварл овај своЈ илаи? На ово витање дао ]е „Дељи Ексирес* овај одговор; „Мв смо иредузели све мере да Немачку ириморамо да се што иреире дв на милост и немилост. Мн нрема њоЈ ностуиа-

ћемо као учитељ коЈи ■ма да изрече казну једном своме рђавом ■ иеморалном ђаку, који је био онасан свим своЈим бићем целој школи. Енглеска данасрасполаже свнм средствима да своју иамеру оствари.

Оиа неће гледати на тешкоће, и шта ће тражити такав Један план да буде изведен. Она жели да се он мзведе. Немачка, која језаборавила докле дониру њене моћи, вЈдеће колико Је тешка енглеска рука*.

Велич.нстш погреб. -гп Говор Др. ВоЈмславз Мзрннковмћа Прекјуче ио нодне у 2 Странке Др. Воја Маринчаса на наЈсвечаннјн е%|ковцћ, мннвстар Народчин сахрањено је телб!не |Прввреде, која Је у пок.СтоЈанаНоваковића,|Главном рекао ово: академика, биж. мииистра] Жалост иолитичкех нредседника, народ. по-^еледбенака пок. СтоЈана слгнкка и т. д. ЈНоваковвћа, у чије име Спровод се кренуо изјдржам реч дасеса њим покоЈннховог стана <Де- (онрбстнм, већа Је но жачанском улвцом, ватнмјлрст осталог срнског наКрунскон, Солунском,1рода. И за живота нок. Тргом Крал>аАлександра|Новаковвћа мн смо билн Тргом Кнеза МнхавлаЈсвеснн да он не нринада Кнегнње Љубице, Гене-Јсамо нама. Он је нстина рала Лешјаннна до Тргајбно наш шеф, али Је у Краља Мнлана, а затнм|всто време био н нацика Саборној Цркви. Зајоналан великав, чнје ]е време снровода с а јејиме бвло ноштовано у чаршнЈа била затворена.-свлша но;штнчкнм круПогребу су нрнсуство-јговнма наше нростране валн:влада, днпломатскнјотаџбнне, на инак, ми, кор, нредседник НародЈњеговн нолитички нри Скунштине н народ. по- Јатељи, не можемо да не сланицн, начелннца н ви сматрамо да смо највншн чиновиици свнх ми-|ше ожалошћени његовом

ннстарстава, нзасланвцн АкадемиЈе Наука, офаЈцнрскн кор, нредставнн| цн нншке онштнне н мно јгоброЈнн нрвјатељн н ној знаннцн нок. Новаковића. јЗа време оаела у црквн Јје бно Њ. В. ‘Престолонаследвнк Алексавдар, коЈи Је породици нокоЈннково] взјавио саучешће. Тело нок Новаковнћа у цркву су уиели члановн Нанредне Странке, а нз цркве нзнели члановн АкадемнЈе Наука н нрофесори Универзнтета. У нме цркве са нокоЈником се оиростмо Њ. В. Прерсвештенство Ми тронолжт ДнмнтрнЈе, а у ■ме владе г. Љуба Јовановнћ, мнннстар Унутр. Дела; у нме Академнје Наука Др. Александар Белић, а у име Намредне

смрћу. Један од оснивача Нанредне Странке, он Је бно у носледње време ввше но шеф инсннратор и чуВар доктрннарне частоте више но вођ: учитељ и васиитач. У тешким ч мољннм крн вама кро8 . оје већ неколнко годнна нролази наша земља, нок. Новаковаћ Је са сигурношћу решавао н одређшвао нра вац, којмм је ишла Нанредна Странка. Његово нрнсуство у нашоЈ средннн улевало Је новерењ« да смо на жајбољем нуту у службн државн, земљн ■ народу. За то нам Јв јамчно његов внсок ауторнтет, његоао дубоко нознавање^народннх интереса, његов снгуран ■■ стнкт ■ његоаа бескраЈ-

ФКЉ76Н

УСТ1Ј1Е РОБОВИ.

V/

Уста], сад нл’ никад, на тог шрачног гро<а, У кс]а те сала ■ тарашство саала; Уетај, с«д шл’ нак«д, н кошушу ро(а Бечкоше адолу над главош аапалш. Уста] на трон грешнн, где се демон љуља, Црно-жутош цжру ногош аа врат стани! И ту, на нжвору, где неправда ку*», РоСоваже сао]е 8« нжвек сахранн. Уста]1 И нек глас твој к’о бжјес оркана Затресе н вешљу а свајет н шора; Уста]1 И на престо од ропскајех ржнж Мач ааводи вравде да; т’ ускрсне вора. УстаЈте ровови к’о вулкааска гора, Кад са се<е стресе плашт вечвтнх ааша; УстаЈте Народи протшв трулог двора, Гнев ваш нека <уде: Пропаст твраниша! И на том пропашку људеког чудовашта, На срушенош трову џелата слоеоде, Културни рововш дигвите огшлшта; А неслогу — у гров, шој словенски роде! Вш 6 тв 1 в] 1 В 1 ћ — ВАц.

(Г\ и

Три „делије

Прнлнком аустриЈског бегствн нв Србнје, ј трн аустрНјска војника ударе кров једно село у ПосаввнИ, у намери да штггод нотраже за јело и пвће. Село Је било махом мусто, свега Је било остало неколико нерасељеввх домова. Швабе нрођоше веколико хрђаво ограђеннх снромашвнх кућица, ■ застадоше ■ред Једном лепо окреченош, н добром оградом ограђеном кућом, нред којом је седела млада, Једра ■ лена сељ&нка. Аустрвјанци отворнше врата од ограде ■ уђоше унутра. — Хввљен Исус! рече нрвн но народности Хрват.

— Па шека, рече сељанка мало вбуњено. д-г^Има лн кога унутрн? к* уннта Хрват. — Јок! •Нј^јДај ■■■ што за Јело, рече Хрват строго. — Ја јок — нема нншта, рече сељанка одлучно. — 0 Мадона! Закаје си таква, дај нам бар мало круха ■ воде. Сељанка мрдну раменнма, ввгубн се у кућу и донесе крчаг воде нарче нроЈе. Швабе халанљиво но једоше нроЈу а понише воду. Чнм су нојели лебац ■ ноннли воду, Швабе се мочеше нешто спо разумевати на мрсте и на мнмнку.

Сељаикж нх Је мосматрала У чуду. — Зар код вас н глувоиемн *ду } воЈску упата сељанка. -т Не. — Па шта су ова два човека, зар ннсу глува? •— Не, овај рвђв је Немац, а овај црни Маџар. , — Шта! ~ * вар ви ■нсте свм Швабе? — Ннсмо. — Па како заједно ра тујете, а не разумете Је дан другог. — То нам ■ не треба; она] што нас тера, он зна где нас тера ■ шта има ту да се договарамо. — А ти си Србнн? — Не ја сам Хрват. Д® ®то служнш Шжабу?! Хрват се збунв незнаЈући шта да каже. — А каква је вера Хрват?

' — Крнштусова. А мрзнте т вв Хрвати Србнна? — Ја шта но мрзнмо. — Зашто болан? — Па Србн су нам убмли краљз. ■ — Којег краља? — Ферднаанда. — Па то Је био син шванског краља, а тн си Хрват; како може Шваба бвти твој краљ; код нас Србину само Србнн може бвти краљ. Хрватсевбуни сељанквном речитошћу и ноче глуно вртети главом. — А из кога сн места? унита сељанка. ."— Из Чакорца у Хриат ској. — Јесн лн сељак? —- Боме да сам. Мађар хтеде норед сељанке да уђе у кућу; она га зграби за грудн н гурву нсзгодно назад, да

се Мађар снотаче ■ наде. Сељанка узе чабрњак што је стаЈао нрнслоњен уз врата. Мађар гурну нонова, да уђе на снлу у кућу. Хрват га задржа, н метну се нзмеђу сељанке и њега. Сељанка вснусти чабрњак, н незнам од куд ббретејоЈ се н>. журуци. сТ*;Одби ''хуљо шванска, цикну сељанка као лавнца. Мађар се ноче блесаво ш безобразно бекељнти, машућн се руком да ухватм свљанку. Глунн Хрват н ако је разговарао са сељанком као нреко бундева, осетм ннстнктнвно нотребу да је внштитн. Између Мађара м Хрвата отпоче нсовка ■ свађа. Мађар ■олете да ударн сељавки шамар; Хрват га свречи и ударн Мађара несннг

Ш птж « гкшн М мИш {пцнж, нвНм, Мм> МаМм), н!)м м Н Вш мМн ит! пнн шМгаии рн 1‘Цим В Ш| ® 1 шјит, м к адиа I н м т мм