Правда, 25. 02. 1927., стр. 1

ИЗ*Р ШГП11ВПГ

'))

ПОиГГАРИНД ПЛАТјЕНД У ГОТРВУ

БЕОГРАД, ПЕТАИ 23. ФЕБРУАРА 1927. ГОДИНЕ

'ЈЕНА 1 ДИНАР

6РОЈ 53

Огласи св примају у адмииистрацији: Киеа Михијлооа ул. 6р. 19. - (Гранд Пасаш) по утврђеној тарифи ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈЕ 2634 А ПМИНИСТРДЦИ ЈЕ 81

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР МАНОЈЛО М. СОКИЋ

Уредништво: лие> Мииајпоеа 19. Месечиа претлата аа Краљевииу С.Х.С. 30 дин. аа ииостранство 50 дии. Телофон радокције у штампарији 44-38. Ш1амлгри|е 11-13

ГОДИНА ХХШ

На16урни1и даи у НародноЈ Скупштини г.

Опозиција уводи у салу за времеодбране министра унутрашњих дела једнзг општинског служитеља, ко!и показује модрице по голом телу добијене у то пни дерском комесаријату.

За јучерашљу сеиииу Народае Скупшти-1 — Ето, господо новинари, па пишите ие је иначе струјало вр.то ве.тико интересо- о томе што се све може да догоди у оваи>е. Пу&тике на галеријама ]е било више иој земљи! — обратно се један деиокранего обично, а у дип.пматској ложи су се та новинарима.

виделе и даме из виших кругоза, као и стра ни преЈстаоници. Скупштинска седница је почела са уобичајеним чаркама, али је убрво гфевазишла сва очекивања .ђубитеља сензација. У салу Народне Скупштане Је уведен јеоан општиноки постужите .Ђ, који је био дошао у дви. клуб да се жали на тучу од стране комесара топчидерске полиције. Тај служитељ, Јован Р)«ггић, бмо је дошао пред скупштанску Зфаду рано, али га жандарми нису хтели пустати унутра. Кад је наишао г. Жив. Рафајловић, народни посланик, Ристић му се пожалио и он га је увео у зграоу, да чује жалбу. У сали Народне Скупштине, усред седннце, опозиција је попела тученог РистаКа на клупе. Смакнувши панталоне, овај је, откривши дискретне делозе тела, показао модрице. Тај моменат је био толжо инцинденталан, да се нико није могао снаћи. Председкик је одма.х прекинуо седницу, а свађа између радикала и демократа се распиривала у таквом обиму да је изгледалз у једном тренутку као да ће доћи до физичког разрачунавања. Овај скандал је јуче коментарисан у свикруговима. Опозишца је нападала владу ттижећи консеквенце због тога — а радикали и министри су одбија.та оггтужбе, тврдећи да сваки има да одговара за свој поступак. Радикали су осуђива.-м постлпак опозиције, што је увела у салу Ристића и приказала га голог, тврдећи да се таче нарушило зостојанство Народне Скупштине. Опозиција је изјављивала, да је о«а хтела једним јавним доказом да покаже. дела режима. Г. ТРИФКОВИЋЕВ АПЕЛ НА ШЕФОВЕ ГРУПА Пре него што је почела седница скупштане председник г. М. Трифковић је сазвао седницу шефова група, на којој је предложио: да се за време дигкусије о оптужби противу министра г. Максимовића не чине упадиие ради угледа и достојанства Нзродне Скупштине. Шефови опозиције су билн протнв то га. До споразума није дошло и зато је г. М. Трифковић то исто поновио у пле нарној седниии, пре него што је био дао реч министру г. Б. Макснмовићу. ТУЧЕНИ ЈОВАН РИСТИЋ У ДЕМ. КЛУБУ Око 10 часоеа, дошао је из демократског клуба у новинарску собу један мла дић и умолио новинаре да дођу V демократски клуб и виде једнога човека, кога је полиција испребијала. Наравно новип-ри су се одмах одазвали позиву. У демократском клубу на срелини сале стајао је један висок човек, четрдесетих година, са безброј модрица и огреботина на лицу, а око н>ега се окупило неколико посланика и других присталипа демократске странке, који су се слу. твјно затекли у клубу. Човек са изгребаним лицем мирним гласом причао је, обраћајући се г. Жики Рафајловићу, који је био у гомили: — „Ето господо шта се рали. Ја сам слуисбеиик опш т инске тротаочне и синоћ сам јурио једног човека због шверца, а затич сам око 10 "асова свратио у кафану „Оптенаи", на Сењаку. Одатле су ме жандарми са писаром и комесаром топчилер-ке полипг' 1 « п«у'-и V комегаријат и тамо испребијали. Ево да видите!" — и ту лоче ла се свлачи. На телу је имао огромне белеге које су биле више црне него модре, те су личиле на ране!" — Страшно! — згранули су се присустни. — Тако се није поступало ни за време инквизииије! — озлојеђеи је викао г. Марко Цемовић, који је такође био ту.

— Ви заборављате на закон о штампи! — одговорио је један новинар, а дру

Јован РнстиЋ

с т\Ж-

гн је одмах упитао испргб^ беника: — Како вам је име? — Јован Ристић. — Можете ли да наведете сведоке, који ће да посведоче да вас је полнција тукла у топчидерском комесаријату. — Не могу, али су ме тукли у присуству два писара. И људи су видели када су ме извукли из кафане и одвукли у комесаријат. Ту су били присутнн: Ванђел Кафновић, Чеда Стефановић, Бранко Нецковић, Иван Веселиновић, Никоди је Јовановић. Они ће посведочити, да су ме из кафане одвукли у. комесаријат! Како је седнииа Скупштине већ била почела, то у клубу није било посланика, те је неко отишао да их зовне, да виде Ристића. Неколико тренутака доцније улази у демократски клуб једна група новинара. мећу којима је било и странаиа, а за њнма г. Љуба Дпвидовнћ. лр. Милош Радо сављевић, др. Бехмен, Кујунџић, Вилдер и други. — Зовите радикале, да виде ово! — по викао је неко из гомиле која је била при лично велика, јер се цео клуб напунио за гренутак. УВОЂЕЊЕ РИСТИЋА У САЛУ Ристић је наново морао да се свуче и покаже озлеђена места. — Страшно! — зграњавали су се они који су тек дошли. — Уведите га у Скупштину! — повикао је неко и сви су то прихватили: — У Скупштину! — почели су сви викати, гурајуђи у ходник, где се вика наставила. Један од органа скупштинеке полиције покушао је да спречи увођење Ристића у дворану, а.ти без успеха, јер је го1гила уз највећу ларму гурала ка улазу у дворану, вичући. — Унутра! У Скупштину! Све се догодило за тренутак, тако да Скупшгинска полиција није имала времена да интервенише. Полицајац кс ји је био на улазу није био у стању да спречи улаз и демократски посланици су увели Рнстића у салу. ПРВА СЕДНИЦА МИН. САВЕТА Влш)а је пре тгчегка сеонице Нар. Скупштнне аиржпм седницу у мипнстар ској соб'1. На сед-ници јс \ У::уновић изоео какво држање послчници всКине треПа да имају за време (Никусчјс противу г. Максимовића: Оа посланици ћуте м не

дшжутују. си опозицијом и да не одговара сазд даи нзбора а та ствар је пста. наведеЈУ на упадице. У случају да и код већине владиме бу. дс неког прсдо.чиш.шња, г. Узуновић јс изјавио да Ле влади правити питан>с по. исрења.

ПОЧЕТАК СЕДНИЦЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Седшша. На>родпе Скупштдне почела је твк у чстврт до једанаест. Пре прела-)а на /шешга род г. Јр. Милош Рааосалљевић поднео је завоногеи цроллот о и^мена.ма грађаноког судског постушса и тражио хитиост. Е«ћином г тасова хитност је одби јена. Г. Милсш Московл>еш1ћ полнх) јс пре.гтог о хитноети зачљорадннчког кредита. Г. Басаричек у име раднћеваца при лружио ое овој пггностк. Већииом гласова хитност је одбијена. Најзад се тгрела!И на сневни ред. На дневном р-/л\" прег{х« оптуасбе, ко)у су раднђевци поднелн нротшв г. Боже Макоимовнђа о насиљима за, време последњих обласних избора. Се1о[»ега.р г. Ст. И .ЈЛловнћ чпта текст оптужбе. Г. Максимовкђ се појатљује из министарске ообе заузима место у министарокој с(м/гел,и. Радшсали, иарочито г. г. Андрпја Нротић, Васа ФранлЉовиђ, Виигу.ксц и Тадиђ пљоокашем поеарав.ља.ју г. Макоимовића, ж*: раоиђавци, лемокраги в остала опозипија бурно протеетују. К'ад Је оптужба нропгв г. Максимовића прочтггана, пре него пгго .је дао реч г. Мак свкови&у ла да овоју одбраиу. г. Тр.фковнћ је рекао, да озбиљност црелмета гсоји је данас на дневном реду и о коме се нма диокутоватп и утлед Народае Скупштиие захт€®ају, да се нриликом говора појетиних послашгка не лу.ју аикакве упадгце, ш знаци одобра.вал,а ни знади него.говања. ПОЧЕТАК ОДБРАНЕ Г. МАКСИМОВИЋА У тшшпш пред препуним ктупама оа крајње деснице ло крајње лешнце г. Макснмовиђ је ревао: Госполо, оптужба која је већ ралдата и коју.сте прочитали као што сте видели у ствари ПЈ»лставл>а иив празнм генерализација, непотребних рефлексија ту:килаца приватних, нелокументованих шз тештаја и клупских |н»ол}тхија али не »аш млјого конкретнигх чтаетеца и сређеног материјала. Због тога ђу, гоочоло, моратн да покушам на неии начин да кла снфикујем сам оплужни материјал кал већ то и»еу учини.ла г.г. тужиоцн. А.ти. ако тим не будем успео да обухвагим све стари које се доцније буду показале у лижусији, ја ђу битн принуђвн и морати поново ла гражим реч ради гих ствари ко је сад| случајно изостагшо. Прелазеђи на саму ствар ја мтгслим ла бнх могао као прву трутгу или прву тачку оптужбе да встакпем то ла се у оптуж ними находи како су поједини каитилати и чувари кутија ХРСС службемо позивалш ПЈлед власт да опозову овоје пристан ке да буду каидпдати односно чувари кутија ХРСС. Уз то генералио тврђење које прелставља овако како би могао к.иасификовати прву тачку оптужбе наводи се као пример ла се сељак и камидат Стјепан Ф<и рахо из Коначена орез Дарла ^нлидат иа .лисги ХСС нритужио ла га је полишгј ски агент уз асистетаију жандара си.том гсзвукао из његове куђе. II Степану Б<и чиђу и Стипану Ивановнђу чуварнма кутија ХСС из барањекога. Петрова Села. У нзвештају г. Павла Рад;:Ља који се иршлаже.уз оцлужшшу . као нека врста зоказног. материјала наволи се и то ла је Јгменовани порел гога и порел свих напала од стране псишцијоких органа у ма-то што шгје био и тучон. И друга . двојилга калаз се у ол^жби наводи би.ти су тученн од десет, наоружаних четннка : који су их затим отерали у шуму и гамо држа;лн ло дана избора ва вечер. То је бн.ло ссе нд

на у тужби у итуави наролног посланика др. Пернара који је због тога на сам .тан нзбора око полне пријавно среском поглавару ич ДаЈрде /Карку Јовановиђу н тражио мгову интервенцију алп ла му је овај ту интервенцију олбио. (Настаје велика граја и жагор јер је уватеи јелан грађанин кога је г. Соколовић комесар по ■тиције тукао). ДАВИДОВИЋ КОД УЗУНОВИЋА У том часу у сали настаје комашаље ва лошгцд,. Г. Ж. Рафајловић прилали г. Да» видошЛу и нелпто му саошнтава. Г. ДавиловиК узбуђен и .узру.јан излааи из сале са г. Ж. Рафл јловићем и још нвгагм демокралс-ким посланилшма и уорзо се враћа. Дошпгје се дознало да је г. Давиловић отишао да види иоггребгданог Риствћа. Г. Давиловнћ се посте некотико мтшута враио у окушптвиску салу и право пришао г. Узуновиђу и иепгге му ;ви,во обЈашњавао. Како нал! је сам г. Давидовиђ доцније изјавко, он ,|е т. Узуновиђу калао тд се у демок/ратском клубу налаин један човек кога су по-тицајци испребн.јали. У скуппгтиии .је ватака ларма. Г. Ма1КЈ*и1м»вг}1 престао да говори и пооматра г. Давидовића и многе опознтиоие посланике, који оу с« растрчали по са.ти. РИСТИЋА УНОСЕ У САЛУ Мало дошгаје г. г. Ж. Рафајловиђ и Јеремиј-а Ралојевић, демократски посланив н млоги опоз::цт:ош1 послашпи нз етшх опозишионих група уносе на руклма Р>иствћа. Ра.такални и клерикални послаЈНИци запањено глетају шта раде опозпциони пос.ланнци. Неколико опозациопара овулмше гаће овог испребијаног човека, окренуше му голу стражљтту сву црвену и испребијану и са гњевом у највећој ла'р ми показују је ради&адима. У скупшл-или заглупгна овађа. Г. Узуновић гњевно добацује. ' — Господа зиају да им је празна тужба, па сад инсценирају. — Ово је највећа клевета министра председника! — кроз паклену ларму чује се г. Дуда Бошковић, сам. демократ. Опозиција гњевно протестује: — Ово је ваше дело! — Ово је иајвећи скаидал! — Насилници! Пфуј! Посланици опозициони и радикали бурно се и жучно објашњавају. ПРЕКИД СЕДНИЦЕ Г. Трифковић у најеећој ларми прекида седницу. Неки министри се дижу са својих места и одлазе у министарску собу, док се г. Узуновић само дигао са свога места и бучно се објашњава са опозицијом. Опозициони посланици још непрестано држе истученог Рнстића са голом стражњицом према радикалима и бучно протесгују. Чују се узвици: — Скандал! — Хуље једне! ' — То су дела радикалска. — Разбојници једни! Ларма је толика да се незна ко говори. Г. Узуновић добацује опозицији: — То вам је парламентаризам! Андрија Протић виче демократима: — Ви сте стари разбојници! 18 људи сте убили у срезу нишком! Ви либерали хоћете да говорите о поштењу! Опозициони посланици износе Ристића из Скупштине. Ларма и свађа не престаје. Г. Агатоновић се бучно свађа са Андријом Протићем, г. Дуда Бошковић са г. Гњатићем. г. Вилдер огорчено нешто добацује према министарским клупама.' Око стенографског стола у највећој ларми посланици су се још дуго пре пирали. Кад су радикали дознали у чему је ствар, многису били огорчени против (Настшах «а 2. стране)