Правда, 25. 02. 1927., стр. 2

сттлнл»

.ттрадда у>. ФтерулРА' "1'те?. тл.

ВРОЈ 53 ' *

(Пастт с» сгрзкш) •оступака комесарЈ топчидерске полиин је г. Соколовића. Радикали из Босне иарочито су огсрчеии прЈтив г. Соколовића. протав кога су прг.и^весног времена аоднели и интерпелацију. Г. Костј МаЈкић изјавно је новинарима: — Радикали јако жале што је г. Сокоасвић и после ове интерпелације остао на своме положају и што данас овакве ствари ради. СедниЦз Народне Скупштине није ннкако настављана, н ако је у н.ој било од стране радикала око двајестак посланика све до један и по. када је г. ТрифковнК обзвестио да ће се рад наставитн у 5 сатн. А .1Н су се послзници још увек А31ВО расправл>а.ти. РИСТИЋА ОДВОДЕ У ДбМ. КЛУБ После овог скандала у Скупштини, посланицн у највећем уз<5у1)ен.у разишли су се по клуОооима. коментаришући овај догађај. Док су једни осуђивали поступак оних који с" Ристића увели у Скупштину, дотле су други одобравали: — Ако, треба да се види једзред и овде шта се ради у овој земљи! — У свакој другој држави влада би пала после овог скандала! — примећује један демократски посланик. Ристића су одвели опет у демократски хлуб, где је још неколико пута морао да се сзлачи и показује озледе, на телу којих има иного. Он је још неколико пута препричавао оно што му се ноћас догодило, па је иовинарима онда показао и два лекарска увергња, која је јуче изјутра нзвадио. Та увергња гласе: Лекарско увсреље Ниже потписани прггледао сам Јована Рнстића служоеника општ. трзшЈрине, старог 47 година, са станом ул. Топчидерско Брдо бр. 40 б, који је изјавио да је тучен, па сам нашао следеће: 1. Оба ува на више места изгребена су и окрвављена. 2. Капци (горњи и доњи) на оба ока јако су помодрели, а очи беоњача су јако наливене крзљу т. ј. поирвенеле. 3. На лииу и челу- иалазн се више. огреботнна н цраених флека (печата) од удара. 4. 1Јела стражњица покривена великим иодрицама. 5. На левој половнки леђа, ниже лопатице налази се једна модрица величине једног прста, и 6. Ниже лемг колена са прздње стрзне налази се једнз озледа (загуљена поколенииа) величине иеталног динара. Описане напред поврзде нанете су неким т>пим сруђсм. За оздр-ољеље тргбаће 25 дана. Такса је наплаћена и поништена. 24. (^ебруара 1927. Београд Др. С. Поповић оппјт. лекар Лекарско уверење Прггледао саи данас: Јована Ристића, 47 година стара, општ. службеника (легитим. грађ. ксрта бр. 9061-3 из 1921. године) који се жали да је јуче повргђен и иашао сам: 1) На оба ока и гсрњи и доњи капци иодри; а на десном вежњаца крзљу поддивена; 2) На десној Јтпној шкољки свеже сасушена површна огуљотина, величине зр на пасуља, и неколико мањих крвних подлива (суфузија). 3) На левом образу и левој ушној шкољ ци неколико крпних подлива разне величине ирвене боје. 4) На левом куку и испод њега две угаснто црвене модрмце свака величине шаке. 5) На оба дебела иеса иодрипе, пругасто ишсране свака величине од две чо ве':ије шаке. 6) Две сличне иодрнце на обема бутинама позади. 7) Једно угасито иодрт иесто величине шаке у г.ределу величине леве слабине. 8) Испод левог колена једна свеже сасушена огуљотина вгличннс 5 парца. Миш.кње: Ове су повргде нанесене јуче иногобрзјним снажиим ударцима неким тупим оруђем (оне под 4 до 8) вероватно иеком батином или тољагом). — Боловање по овим повредама, при нормалном току лечења, трајаће 25 дана, оне су лаке прнроде. Такса је у дин. 20 по<шштена н утиснута. 24. фебруара 1927. год Београд (М. П.) Физикус града Београда, Др. Чл. Поаовић с. р.

ШТА ПРИЧА ТУЧРНИ ЈОВАН РИСТИЋ Показујућл овоје многобројпе рале Рн сгнћ Је са огорчоњем говорио о г. Соколовнћу. — Ја ћу Соколаввка туж::пт суду, па агко га су т пе осуди. онда ће он већ вплеп!. Он је мепе тукао што сам решао ла је ломот рага. Свпоћ слм ја у каф.иш „Оптетап" сеаео са моја лза пријател.а, а он преко пута иас. Мнћа Вукосанљовић. мој прпјатељ. пггтљо ме *е за Со^уоловића: — _1Л) је овај човпк?" — То је комесар Соколовнћ. Он је мој Јобар темократа, — одговорво сач му ја. Мало после патепајггз су ме одвели пасилно у комесаријат топчплерске по.тпције. Тамо су >:е убацнлн у капиеларију г. Сокочозића. А.ти. чнм сам ја ушао. Сотголовгћ је угасно елечтр гсу... II |пта је бнло пнанте н саин_. Ту је Рнстић погазао сво|е повреде. па је паставио: — Тугао не је то напемоглости... Ту су бнлн још пекп људи. пјои су ме гако1е тук.та. После туче саслушапао ме Соколовкб, па ме пуст о. -Југрос. кал сам пошао у варо:и. опет су ме жаидармв срелн н о.гсеои ме у комесарнјат коа Соколовнћа. — „Имаш ли оружја код себе?" — пнтао ме Соколовић. а ја сам му отговорпо да нпкад нисам носпо оруткје. Преглелаше »:е п кал внлеше га пемам оружја, пуспгше уе п рекоше: — _А'ле иди!" И ја увагпх пут. А.чз гужкћу ја..." ШЕФОВИ ГРУПА О СКАНДАЛУ После сег)нице влпЛе, којој је присуствоепо прс<3се )ник скцпштине р. М. Триф ковић, ствпта је ссдииип шефова ?Јг;т у кабииетц преОсе.никп Нпр. Скцпмтине.

— одем у комесаријат и игреднм писару да са жандармима уклони пија«ог Ристи ћа из кафаие. а Ја се наново вратни у кафану. Али, Ристић није хтео да изађе ни на познв писара, те је дошло до гушања и Ристић је одведен у комесарп а ја сам остао у кафани. Док је дошзо до комесарнјата Ристић је десетак пута пао, о томе можете питати људе. У комесаријату је Ристић саслушан и кад сам ја дошао тамо, он је скочио на мене и ухватио ме за рушу, псујући ме. Видите, ево огргботине, ево краи на кошуљи! и г. Соколовић показује једну огргботину на левој страни, која иде пргко ува до половине образа. — Кад јг Ристић пуштен из комесаријата? — упитао је један новинар. — После једног сата, кад је онако пијан саслушан! — одговсрио је г. Соколовић. а затим је додао: — Није, господо, он тучен! Све је то можда удешено! Ззтим је г. Ссжоловић позвао новинарг да од\> до кафане „Опленац" и они су отишли. Кафана „Опленац" налази се од мах више трамва!ске станице на Сењаку, на јгдном углу. То је мала периферијска кафана, прилично добро посећена. Људи су ту пргтргсали догађај од прошле ноћи. али изгледа, да у прмсуству г. Соколовића нису хтели да говорг своја мишљења. — Ево питајте њега, како је било. Он је био ту прошле ноћи! — ргкао је г. Со коловић новинарима, показујући на једнога прилично угојеног госта, који је само одмахнуо руком: — Мсре, није то ништа! УЗУНОВИЋ И МАКСИМОЗИЋ ' По ссршеној седници министар;ког са

Па овој сс>ници председннк г. М. Триф , ветп , г. Узуновић је ргкао новинарима: ковиН протестовао је, што је је.ан човек, I — Сал ћсмо видети како ће се наша који није нар. пос.ганик ушаа у са .1у за јавност држати. ла ли ће бити објектив-

вре.уе седнице. Г. вр. Трумбић је говорио да је то ствпр пре(кс ,] нш;а Пар. Скупшти не. Г. ДавиЛопиН је истакао техикоћу да.

гађаја, Са је један чапск могпо бити она. тографски ап.ратн. Г. Узуновић је ре

на и чуватн грзнс на коЈима седи. У том је г. Узуновић већ иззшао из скупштине, где су га чекали упергни фо-

ко стрчшно ипребијан. Тражио ;е, 0п се чао:

?. Сокомвић кохесар суспендује и стапи чод. си> V Оок се то нс учини, с)а семократ ски по".јаници н&ће дђлволити мпнистри г. Б. Максиховићу да говори. Ополицио. нп хиефови имали су одл.џчно зржање и због тсга су се ралиш.ш с тим, дч се сед. ница шсфоаа група ооржи после подне у 5 сати. Пос.1" седнине тефопа грипа прсЛссдник г. М. Трифковић сишао је у комесари јат, где је испребијани Ристић спслчша. ван и лично му вш)со мозрицс. Затчм је г. Трифкоаић оттсап у министа/^ску со. бу, где јс држапа седница в.шде. ДРУГА ВЛАДИНА СЕДНИНА Одмах после преккла седнине влада се позукла у Минчгтарску Собу, где је одржала седницу. Миннстар унутрашњих дела одмах Је позвао управннка града г. Манојла Лазаревића и наредио му. да он личмо поведе истрагу позодом случаЈа са Ристићем. На седнини Мннистарског Савета, која Ј? би.-а кратка, констатовано је, да гел1шчу С:(упштине треба иаставити кад се утврли ово: 1.) Је ли Соколовић тукао Ристића нлн ке. и 2.) Како је Ристић ушао у Скупштнпу и ко га је увео у Скупштину. ШТА ИЗЈАВЛ.УЈЕ КОМ^САР ТОПЧИДЕРСКЕ ПОЛИЦИЈЕ Г. Манојло Лазаргвић отишао Је одмах у точидерски комесаријат и саслушао г. Соколовића, па се затим вратио у Скупштину и обавестио министра о саслушању. Одмах после г. Лазаргвнћа неколико новингра посетили су г. Соколовића да се обавесте од н»ега о догађају. Г. Соколовић им је испричао ово: — Није истина што тај прича, да је бијен. Ево како је то било. Сипоћ око 7 часова отишао сам у кафану „Опленац". Сео сам за један обичан сто и послао жандзрма да ми купи новине. У то Је наишао у кафану тај Јован Ристић са једним сељакои, који га је упитао нешто показујући очима на мене, а Ристић је одговсрио: — То је наш члан Соколовић, стара де мократчина! Ја сам позвао кафеџију и молио га, да каже Ристићу дз не ларма и онда сам на ставио да читам новине, које ми је жандарм у међувргмену донео. Али, Ристић је наставно да ларма и даље, те сам ја поново позвао кафеџију и уиолно га, дз Ристића уклони из кзфаие, јер Је пијан. Међутим, он није

— Какав Је то моменат, да Је потребио сн*Имање! Мало доиније изаш^о Је и г'. Божа Мак симовић. Новинарима Је ргкао:

Г. Б. Максимовић после скупштинске седнице даје изјаву новинарима — Ја сам оиога момента чуо за оног човека (тученог Ристића. прим. уредииштва) кад сам га видео у снупштнни. Управиик града Есограда води истрагу. За целу ствар можете питати њега. САСЛУШАВАЊЕ ЈОВАНА РИСТИЋА Управник града г. Манојло Лазаргвић и шеф крнвичног одглења г. Глига Поповић одмах су извештени о догађају у скупштини. Нгшто после 12 они су већ били у скупштини. Они су одмах довели тученог Ристића у комесаријат Народне Скупштине, где су га саслушали. Саслушању су присуствовали г. Милан Николић, демократски народни посланик, г. Ђокић, скупштински комесар, г. Миливојевић, скупштински полицијски чиновник и једно вргме г. Антић, начелннк управног оделења мин. унутрашњих дела. Саслушавање је трајало све до два по подие. После саслушања г. Ј1илаи Николић, народни посланик. дао је ова

обавештења 4 току саслушања: Тучени РистиН*саслушан је о тучи кохтео да се уилини н Ја, шта саи иогао Ја је синоћ над њим извршена. Ја саи

тражио да се његоо исказ наЈопширниЈе напише и то је и усвојено. Рнстић је, колико се ја сећам. рскао: Ја сам снноћ дошао у кафану Опленац н ту седео са своја два друга. Један се од њих зосе Мића Вукосављевнћ. сељак. а други је мој синовац Милан Николић. У току раз говора пили смо вина, нзјвише смо попили по 3-4 чаше вина. Ми смо седели већ два сата кад је у 9 у вече ис оиао г. Соколовић. комесар топчидерск? 1 полиције и сео за суседним столом. Како је г. Соколовић б!го у полииијској униформи, Вукосављевић ме је упитао: — ,.Ко је овај гоСћодин?" — То је г. Соколовић, комесар топчидерски. Он је иначс мој добар дгмократа и пријатељ. Видело се да се Соколовић наљутио. Он је одмах звао кзфеџију Ванђела и казао му да ми саопшти наргдбу Спколовића да одмах идеи из кафане. Ванђел ми је то саопштио. Ја сам рекао да нисам крив и да нећу да идем и онда се окргнуо Соколовићу н ргкао: — Зашто да идем, кад ја вамз ннсаи никакве увргде нанео да би имали разлога да ме терате. Г. Соколовић седео је још неколнко минута, па је отишао. Убрзо је дошао један полипајац са два жандарма и позвали ме V имс закона да псђеи с њима. — Ја незнам због чега да идем! — бунио сам се ја. Полици!а ме је згрзбнлл, али сам се ја одупр-). Они су ме зграбили и исиепали ми рукав од левог капута. Онда су ме извели на улину. Кад сам видео да немам куд ја сам пошао не про тестујући. Одвели су ме у топчидерски комесаријат. Ту су ме увели у ходнек где сам чгкао око петнајест минута. Г. Соколовнћ прође поред иене, уђе у своју канмеларију и викне: — Дајте тога ооамо. Ја сам ушао без икаквог пригиљавања. Чим сам ушао дпа корака, Соколовић угаси електрику. Чим сам то приметио уплзшим се и почнем да се измичеи натрчг. Али два жанларма ме убапе унутра и јз V том видим унутрз псргд г. Соколовића једног унисћгрмисаног чиновника и Једног без униф"рме. Соколовић ме предусргте речима: — „Је ли ти, по чему смо мн друтови!" У том ме зграби једном руком зз г\'шу а другом ме удари неколико пута. Два жандпрма прискоче као и они чинов нипи и оборе ме на земљу. Ја сам пао потрЗушке. Они други такође су ме туклн, али мало прсмз ономе колико -ме Соколовић тукао. Он ме је ударао и рукама и песнииама и боксернма. Соколдвић ке крвнички тукао. све би рекао боксером. Но то му није било доста него је одједнои зграбио Једну пушку ла ие је био док нисаи стварно преиаукао. Кад су ме престали да туку, покушао сам да се исправим, али нисам могао да устанем. Седео сам доста тако. После су ме увели у каииеларију. где сам преслушан. Најзад су ме пустили да идем. Из комесарнјата топчидерске полиције отишао сам у кафану „Опленац" и ту мзло пио са неким друговима, испричао им како су ме тукли, па сам отишао куКи. Јутрос сам добио два увергња од порреда Идући одатле наишао сам на г. Жику Рафајловића, и пожалио му се на овај догађај. Г. Жика Рафајловић повео ме у скупштинску зграду и увео ме у демократски клуб. Ту су се окупили посланици и захтевали да се скинеи. Ја саи се скинуо и они су се згранули. Тискала се велика маса послалика око иене и повикали су: — У скупштину! Кад сам хтео да уђеи у скуппттину један чиновник скупштине покушао је дз ме спргчи, али су ме посланици убацили унутра". Ето, то је ол прилике изјавио Рнстлћ, авршио је г. Милан НиколиК. СУСПЕНДОВАЊЕ СКУПШТИНСКОГ КОМЕСАРА Мзло после изашао је г. Глига ПоповиК са тученим Ристићем и одвезао се са њим аутои. Новинарнма није хтео ништа да каже. Управник града г. Манојло Лазаргвнћ изашао је мало после тога ч провео кр аће вргменз у рззговгру са новинарима Рекао им је да су пригремено суспендовани г. Мих. Ђокић, комеслр скупштински и г. Мнлнвојевић. За вр гиоца дужности ск\'пштинскос комесара наикенован је г. Драг. Стефановић, члан квпрта теразиског На питање новинарз да ли је сусп"1Доран г. СоколовиК, г. Маио^лз ЛазсргвиК је ргкао: — Ту је све још нејасно. ВидеКемо после подне. Г. УЗУНОВИЋ у Д5ГРУ Од четври и по дт пет са-и био Јс т Двсч>у прекснгк аладе г. Н. УзЈ-новкћ. Аулиј-нпија г. Узуповићо. како нам је ретспо од радикалн * министа1.а, стајала је V г.сзп са пре - левиим скччдалом. одиг1.ан11ч V На;о Окргтттим. . (Настжчч т X стромж)