Правда, 25. 02. 1927., стр. 5

БРОЈ та

..ТТРАВДА 2^ ФЕБРУАРД Ш27. ГОД.

Прослава Ш-гезншшш града №ш I В0Ј10ШЕЕ Одмаж после мохачке битке (М. ааг. 1526.) поЈгшио се у Бачкој јсда.а заговетап човск пар Јовап Ненад на чвлу једпе чете од неколико хиљада људо. За кратко вревге протерао је Турке гсз Бачке, Бараае н већег дела Орама те у тнм крајевтга као ч У Банату постви овоје људе за упракптечзе и заловеоао је над н>пма као њпхов неограличеви гос.пода.р. Цд.р Јован је даривао тојеодше људе племством, издавао је даровнице на раана иман>а, имао је свога палатнна СуС»ту Бр.шгћа, пмао је телеану га.рду, назвату јаничарима, шпљао је свој е посаанвке краљу Фердинанду и краљу Запољн и у опште сс понашао као владар. Његов гевера.тни капетан је био Радосав Четник. шегов гоавни шпломата је био Фабнјав Литерат, њточки франшшканац. 11а.р Јован је управљао својом државом свега једанаесгг мвсеци, После н коллко сјај иих псбеда и над Турпима и над војоком краља Чапоље извршев је на парв Јовава агенпгг у Оегедину те цар см. г тно рањеи умре у једном оближњем селу. Војводина се опрема да на свечан на чив прослави четирстогодишљипу од од омгрти цара Јовава, који ]р први ударио темеље данашв>оЈ Војводпни као словеисгај обласги. Ерослава ће се одржа-ш у Оуботици, престоници цара Јована, ко ЈУ 1е он од дотле бевначајног места потигао на стопен града, утврдпо је п поставио у н>у посаду. Место цара, којв је за цело време своје владе водио ратове. улрагљао ј е Суботипои царсв па ттни впј вода Оубота Врллћ па је по Суботом и тр-озван 0>'ботица тим им*ном. Недавпо су ојр;ва.ти састанак чредставница свих редова суботичког грађзнсгва словенске народности без разлике вере и паргпјскпг и племеноког об-'ле:кја те су Јтешилл, да се у току ове годиве прослави на најсвечанији начин четири тоготи шљнца од Јана мученичке смрти пара Јована Ненада и оснивања града Субо•шц . Изабран је птри одбор за проставу и улга акциони одбОјр. За предсетника акпиопог о"бора је пзабран г. Мчјо Мандлћ, за чланоие одбора г.г. тр Јооо Ерћпћ. инжињер Ииан Пвковић Ивандекић, Тсмо Матковн^. Матија Мнтпановић, зп. Втадислав Манојловпћ, 1р. Миливој 1{анћелац. пои Марко Е;<чт?ћ. тр. Миодраг АЈшмовић, Блашво Рајић и др. Алекса Ивић, а за секпегаре г.г. Втада Милованов и Ж љко Ви "аковић, Очих даиа ће поћи депутапија суботичтав-х грађана у Београд, да извести праља н втаду о учитеним припремама за прославу ове зпачајне четирнетогодишн.нце.

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ Прозмрне мбтодв У вези чланка изашлог у н дељном брзју „Правде" у рубрипи „Нарочна привреда", а тгод наатовом „Пртзирне ме тоде", где је речено, да ће у јаввоств и код суоа, још бити говора о пр-дставкама. што их је Трговачка Комора из Загреба упутила била господину мичистру шума и гооподиву министру иредседнвку по ствари одобрења лицитације шума Псуњ — Прашник, и по којој стваЈри ]е и београлски пре;сгавннк те коморе г. Ковач лично иредстао у минпстарс-гву, сазнајеио, да је председник 'Грговачке Ко«иоре у Загребу г. Владвм>ир Арко. који је тек сада из новина ва све т-> кораке и рат некпг функпионара котос сазнао, вврањавао се над свим тим а не хтејући за све то да сноси одговорнсст и са обзиром на то, да је све то урађ"® 1 без прописног овлаптења надлежних коморлних инстанција па и без овлашћења и знања председнипггва вомо^ре, наредмо исграгу по тој целој ства!ри. В рује се. Да ће та истрага у ову мистериозпу ствар унети впше светпа и сбјаснити мотиве. којлма су с руководила она ллца, воја су по тој ствари била итшцијатогш свих гих представки, те открити на какав .је начин могло учзпети извесној, добро поз ватој групи индустријааапа Јрвом, да ангажују вомору у својој акпији упереној на „ква<;ење" ове лицитације, а са аргумрнгима, за воје се је пока>5а.то, да викако н е стоје.

Шг К хлодпоће НАУВН, 24. 14 ч. — Пооледњих дана 1 сев 1 рној Немачвој влада јака хладноћа и иристаниште у Штегину потпуно се замрзло, таво да нарочити бродови морају да разбвјају лед. БУКУРЕШТ, 24. 11,40 ч. — Лунав је вамрзнут између Галца и Тулче. Пловидба је обустављепа. АНГОРА. — Бвропски експр^сни вовови не моту да саобраћају вроз Источлу Тракију због великог снега који је на једноа делу пр^те дебео четири метра.

Са самх страна

СТРАНА 5

ЕРИН РАПОРТ

У поо'о сам музу спрег'о, Лири жице пооптего, Да новости пред вас ставим Дчевни рапорт да обавим; И хтео бих, алч штета Што је ма.1о новитета, .11 есто вести као ниске, Нскидане као лиске Хитне ствари симм збиром И смдеће рапортирам: 1, Чудие игре ових дана Играју се дуж Јадрана. По иахтеву... Важна нам се жила сечв, И грабљива рука вешта Стеже силно врслп кљешта, У том стиску као трска Иаш жипотнч дирек прска, А ми овде? Једна знпмо Да се братски насаађамо ?. Ко ана. је ли или није. Дошла мечка коЧ комшије? Ал' се чују чудне жалбе Иа припремс сињор Балбе И нечије орце трнс, Кошуље му прете црне, Ред је да се рсче... Реч ј /тешна. да га лече, И ја велим, ево, јавно: Нека цчета племе с.твно! Иек кошцље црне срежу До у корен сметње врежу, Ако мисле да то може Да (Лбрпни њине коже! Само једно још бих рск'о, Нек су од нас подалско, Нек' никако ни од шале Не догичц руб оболе, Иначе ће њино коло Сво однети Диаболо 3. Новост, многим мало драга, Стиглп скоро чак из — Прагп; Да понове лете лотом, Да се грле са — Совјстом. Откуд ова жсља хитна Што ни ма .м није счтна? Што се тако зорли журе Да учврсте и „де јуре" Са БаКушком везе братске И озносе дипломатске? И зпшто то исто чини И маестро Мусолини Нек одговор на то даде Памет и такт наше владе, А ја из те ствпри иеле Продајем вам тек — амреле. Реч у грлу баш ми заста Каз. ми паде ум на — ... 4. Био конгрес радних људи... И одлука страшна гучи: Нек се радна маса буди Нераднике да осуди Тутњи хука к'о из БаАња. И реч крупна као кладња Паде оних. што им задња Брига — прпва земљорадња. На тај конгрес прика — Стипа Брзометни картеч сипа И закључке умне стере: Да се не сме да сабере И у једну реку слије

С.ве сељаштво Шумадије Са оељпштвом преко Саве Јор се боји од — поплаве. Због тог' овај мудрац вражи Најскорији избор тражи, И уз избор — вољом царском Хоћс савсз са — Бугарском, Покрај саега реч му пала, Да би хтео ђенерала Да изборне нити свије К'о министар — полиције, Несиб о.кун! Алах керим! За ово му баш аферим! Само, ако ове жсље Пређу брзо на све сеље, И ако их неко чује, Па их све поостварујв, Онда, ондп?.,. Мудра главо, По своје ће доћи ђаво: Прџгутаће стрпшна авет Оног к'о твој примч савет. И... нек око том испадне Ко рад тога сузу дадне, Ш памећу тако олабом Трссеш зсмљом к'о — тараО 5. Акробатски потсз чини Мостаргиноки Мцсолини, Витез с јсдном тешком ленгом, Мустра српства са потентом; IIп жртву је своме зубу Слтко призн'о — чика Љубу. Чинио ј( многа чуда, Политички био Јуда: Рад' власничких пустих жеља Издао је учитеља, С ким год хтео с тим се сеађо И у срце закон гађо, ПиЈ^љувао крв и братство П споразум и Хрватство. Сад смелости има јаке Да нас држи за лудаке П ловачке рођа приче Што на стварност мало личе; Покрај свега пуном жицом Тражи контакт са Стипицом. Рад му тпкпв хаснит' може Ко — оптужба против Боже, Што је кроје тако братски Посланици демократски... Када би ме слуш'о неко, Од свега бих срца рск'о Оним, што тај посо раде\ „Отканте се сваке наде" К'о што изнад адских двери Стави Данте Алгиери Додао бих: „Иер'те руке, Да не буде више бруке. ПокашНе вам скори дакм Колико сте — и-Јиграни..." 6. Најновија новост за нас Јпвиће се сама ханас. Снаћи ће нас радост ретка Сад, уочи првог пегка: Нароони су оци стигли, И, за тренут један цигли, Пмпћсмо много слађе Него доса^ — бурне свађе, И дебате врло кјттке, И додатак на — додатке, 11 лопуну ове слике: Опљачкане чиночнике.

Поништш пресуда о Ферад бег Драги Познати вроцес ако суђеша Ферад Бег Драги у Митровицп, којл је у јавностн изазвао вадико интересовање и о тшме је „Пр&вда" у овоје врема опжирно писала, добио је ових дана ве!\е ра>чмере и дошао до новијих моменага. Навме, јуче .је прво аделеље 1шсационог Суда понитт1г.ио пресуду Митровичког Првостепеног Оуда од 1. децембра 1926. г. као поротног, којом је Ферад Бег Драд-а осуђен на 20. година робије. Мотигаи, које је касациоии суд изнео при овом поништењу јесу по првом делу пгго Млтровички Суд у погледу оцене крп вичне о.гговорности Фе;)ад Бег Драге ни,је поближе окарактерисао рпању оптуженог, јер се у доказном материјалу го не паказуЈе, те, према томе, ви Поротни Суд, нпје овојпм разлозвма изпео чиме .је и како доказало учешће огатужеиога Драге у вешању нашм грађаЈна од страпе окупатороке власти. По друтом делу Касаплопи Суд је исто тако постутшо и понитптио пресу.ту зато што суд иије, према н&водима бранллапа Ферад Бег Драге, који су дати на геретресу код Суда, цешго држав'љанство оптужелога, како у смислу тих навода тако н у смислу Цариградског Уговора од 1914 годиве. Њшослетку, суд је био дужан да опенл и објалгњење указа о поми.товању од 1921 године, које ,је изнего у распису Миттастра Правде оц 1921.

!

Данас по подне у 6 часова у сали 0кргжнот Суда одржаће свој редован састанак Удружење Праввика. На њему ће г^вс|рити г. др. Ми.торад Недељковпћ, директор Псшпанске Штедиониц- о теми: 0 пзсивној меничној епособности земљораднина де "ега ференда. На прошлом састанку о истом темату, само д ■ леге лата, говорио је г. др. Душан СЛотић, птедседник Касапионог Суда, чије је излагање изаввало необично илтвресовање у иравипчком л пословном свету и дало позстрека Удруж-њу Прдвника, да се овим питањем позабави на још једлом састанку с обзиром на повн пројекат закона о меннци. Предаваљу г. др. Недељклвпћа следоваћ- слобозна дисвусија, која ће свакако бити оби.тна с обзиром ла факат да има јаких .разлога и за и против меничда опособностк, Пржггуп је слободан. омшја [Ж]Шп ] ђттш НАУЕШ, 24. 14ч. — Јављају из Буенсс Анреса да у Аргентинн од неког времена влаза права опидемија самоубистава. За последња чети.рп месепа извргпило је самоубиство 400 лица. од којих 200 у самом Буеиос Аиресу. С#моубиства се махом врше тровањем и влада је П'>Ч'-'ра да кпнтролитпе прозају отрова.

„Ера" с.р

Јадранска (тјиаа у Цц

ПРИЗРБН. 21. фебруара. — СеисА је оале, у простралој са-тн но»>га хоголв „Ш.умаллјн". одбор Јдралеке Сграже пршродио забану са ков 1 цергом во()а је необпчно доб1>о уопела како у моралном тако и у материјалном погледу, Својом обилном посетом грађанство Прнзрена највнлннје је мгшнфеотовало симггатаје нашега Јута за налЈС море н за акцију Јадраиоке Страже Забврву је отворио првдовддав о бор* Јадраиокв Отраже брпгаднн ђеперол г. Милан Н. Радосављевнћ приголлим говором о улоон Јааранокв страже и важиости мора за нлшу отаџбннуПосле овига нзводен је к-ЈНдертии део, који јс по својој вр1-ти првп у Призрену. Г-ђа Стерфичек, супруга она. арт. порупиика г. Огокара Отерфичока, отп^валл је сзојнм врло шрицагаи-м глаоом а са пуво осећаја. пгагећп се сама нг клапиру, пеколптсо врло лептпх песама југословеиеких компознтора. Загим јо г. Димнтријевпћ, калолннк овд. в<чјне музикв. сч волнлом топлином н сјтјним схвлтањем н )вео на флаутп нвволњво компознцнја Шопеш Моцарта и другнх композитора. Г-ђа Огерфпчек га Јв јфло днскретшо прагила иа Бладшру. Публнка је са великим шнтересовлп.ем пратила лепо певаље а свираљр и пооле овакв тачке обиллн н одушрвт>спим аплаузпма нагЈшдила г-Ну Огерфнч. 1 к и г. Димнтрпјовнћа кзја су сво}нм добровол>ни )м суделовањом наЈвнше допргпнели да је ова забава тако успела. — Коицертни део завршен је овнрањрм иекнх делоца нз Тра внЈате. које Је нзвео одлпчно цолокулнп пгтра.јх оркостар оад. војне музнке пад управом Јсапелаика г Димитрајевића. После Јо настала играпка која је тра^ала скоро до зоре. Пвн оу се разишлн веома задопољпи. Љ. М.

МАЛИ ОГЛАС У „ПРАВДИ" уштемке вам много трчања и распитивања, уштедиће вам разне провизионг и непријатности и иначе много труда и трошиа.

„Епидемија грвпа у ВаљевЈ" У Вашем листу „Правда" бр. 47. од 19. овог месеца пплшао је тедефовдскл извегага] из Вал»ава под на* л в>м „Вишемија гртша в шарлаха у Ваљову". Како у том извештају паје езпегго прлво стаље оболеп*а, то молнм уредппштво да нзволн одштампптн ову иоггравку: Није истииа дд у варошп Вал»еву беснш шарлах и та Је било 17 смрпгпх слуЧИјјвва. Овега од шарлахч сада боДУХУ п у Ваљеву и у срезу ваљевсклм 9 оо->ба. Омртпих случа}т ?ема. Грггп се поствпеао шнрп, алн у врло лаком облику. Пријављеннх случајева у Вал»в©у и орезу ваљевском гма овега 22 до сада. Оболења од малих богиља има доста. Тачпа отатиспрка не може се знати, пошто родитељи обателе деце од маллх богнља »е зову лекаре. већ их слми лече,.а не прпјављу;у нх овој канцелари ; и. Бно је јеаап смртни случаЈ. Из кллцеларијо среоког санптета. 22. фебруара 1027. г. Санитетскп рефегшт Ваљово. Др. Милан С. Атанацковић

Нз Државног Ссвета — Пргтрас оптуженима због рушење квја у Бакру одложен. У Државном Савету јуче пре по.ше тре бао је почети претрес г. г. др. Врањвданиу, инж. Линардовићу, инж. Б.тзоетићу ц П11Ж. Бирачу, који су сдггужеет збот рушен>а кеја у Бакру приликом кога је рушења држава оштећеиа са близу 7.000.000 дкнара. Крш>ица поменуте господе, према оптужби, слстоји ое у томе. што су као државш чиновнипи својим потшгсшма одобрили план ррадње бакароког кеја кога су доцније галаси услед ие солвдне израде, порушили. Претрес се јуче пије могао отржатв јер су дпа еаветника, 1«)ји сачпшавају суд, оболели. Претрес ће се накадно одредцти,

Ш ШШ |?8!1!М НВШИ

Убнти две муве јвдшм једиаим ударцвм претпоставл>а извесну минималну дозу вештине, па је зато тај појам ушао V пословицу. Кад неки ловац једним метком убије два зеца (односво бар ралортира'»;руштву да је гакав подвиг иЈврпвго), шегови га другови славе до следеЉег дана у зору, те при расталку виде двоструко ове зечаве на овету. Колвко би оида тик хектипара пнва и вина требало у тој сразмери попити у част г. Хендерсона. енглеоког поседника, који је тамо негде у јужно афричкој степи 'взврпгио рсдак л'о вачки подвиг: Тај г. Хендерсон |е, изгледа, куд и камо маи>и нацифисга од свога презиме1н.ака у енглеској радничкој страи 1Ш. На име г. Хотдерсон (афрички') убио је једиим јединим меггком — два с.тона. Како је то уопео учкнити, то ће Бог овети знати, пошто треба вмати на уму да је врло тешко убити и једаг једдног слопа првим мепсом. Г. Хендерсон је или редаж. сгрелад шш је иалротив мож.та био апсорбовао огрсагну катичпну „уискн"-а пред полазал у лов.

4187

НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ, ЗАТО НАЈЈЕФТ.НИЈЕ