Правда, 18. 03. 1927., стр. 2

СТРАЧД 2

„ПРАВДА" 18- МАРТЛ 1927. ГОДИНЕ

БРП-1 74

оОзер да њвга г. мнниотар унутралпБИХ зсла СЈгрозазз махом ареко д»улз не само бсв шшеклх в*-ћ н .мораланх Бзлдификдааја. иреио луда којл на дјгшн тос« по вежолнио а-Јхгра нлв крвзнчипл дела. (аоја г. мниисгру ниеу аеп*зиага). НрП!мер«а раап: Јовав Мвлвћ, ооућ^нк скомског клзиввсч - завоаа којв је остао под и .лвчв-Укил лааао|.к»1 још за пет годнаа поставл>ев Је за звашлчннка у Тлксвнпи. Мнта 1'8лпсАВ.1»евнћ срсски начелпик у Ковтпју после извршпе просуде Апела-ци^и^г Суда еојом је о<--уђел аа пет месеан затвора ад дело л-жушаја убиства в гешку телеспу Оч»вреду остаје на свом гголожају ср<оког начедлт.ка п ток допнвје отавл»ег ]е .V нсгт>ажаз загиир -за дело пронев^ре н злоуиотребе властп аз лирвог">л>у6л>а. којв је почппво јот као еканомока градскн салетднк у Панечву. Драгугпн Ангнћ. вргпнои дужностз зачелннкл Управног Оделења Мишкгтлрства уиуграшљих Длла под судском је иограгом од 23 окгоб|»а 192*. годпв^. И то: а.) м дело на става дрјтог § 139- клзивпог ад.кона, б.) за д&1 делл па ставл дктот § 123. казаеног вакона. Ове крзннце ннгу још пресу!>епе. Осим гога Месла Кошгрола актом бр. *3^ од з атфила 1925. годвте амлила се г упцз гру увутрашљих дела. што нлчрлник среза когааичкот. није по пкном захте^цу послао пазагкс з* суму оД 82 У95 дпнара аоја је ставл>ева а глр»*г г. Аатнћу као бавшем наче.тнику среза в(х-алпчког. По овом гражењу Месне ТСопгроле акгом минлстарства УБр. 13519 оа 9. алрвла 1425 год. у смислу горњег грожен>а вздато је п-гтребно наређеше среза Косаднчког. којп је са »лтом бр 33+0 од 7. маја 1925. године ноглао гвч одил*иа актл мннлстзрству да г. Антнћ да св»ју реч в попгпше рачгне. Але ол те рачупе Н№:е нтз до дапас посла^ већ акта лржп код себе. Ов^ц чиновп9к па чслу је пајважинјег Одел. п»1 V мипнста-гогву унутрапиБНХ дела. ^>н спррмч тказе. рада га поставт>ењу п размепггању чил >'ЈНИка. ма да не би према горњсм смео остатн у државној сдг^жбп. Многобројност изнетих при.мерз доказује, да је за вргме министровања г. Максимовића створгн насилан полии. режим, који је у флагрантно.м сукобу са устсзним поргтком (цнтирају се одредбе устава о једнакости грађана, о грађ. и политичкој слободи, о слободи б' - ра. н.л посланика и др.). За тнм се констатује, да то све представља систем, у коме се огледају јединство намере и воље. факат да је г. Максимовић о свима случајевима насиља и незаконитости био ва време обавештаван, као и факат да је он у својим изјавама у неколико махова бранио такг.о стање, утврђуЈу да је г. Максимовић одговоран не само за лропуштање вршења врховиог надзора над органима свога министсрства, него и зато што је с предумишљајем ишао 1:а то да се овакав рсжим створи и одршава. Јасно је, дакле, да је г. Макснмовић својим насилним полицнјским режимом погазио основке уставне прпниипе по ; о;:<м,ч има да се управља у држави С. Х. с, Уставки прописн који садрже тс приниипе имају значај иајвиших наређсња, излатих од стране уставотеорпа окима који упртвљају државом на преом месту микистрима. Гажење тих гр:шнипл представља крипнчно дело „ПОВРЕДЕ ЗЕМАЉСКОГ УСТАВА", и то као продушено де.го. То кривично дело изрично је пргдвиКено и у Уставу н, нарочито, у Закону о Министарској Одговорчостн. Чл. 91 Уста ва и чл. 1. Закона о Министарској Одговсрности гласе: „Краљ и Народна Скупштина могу оптужити Минигтрз за повргду Устава и Земаљских Закоча..." На овај начин у нашем законодавству створгно је, с погледом на Министре, једно специално кривично дело, дело по вргде Устава из Закона о Министгрској одговсрности. То дело је дело с\-и генермс, рд^лично од сличних дела предви ђених општим казнеиим закоником и другим специалним Законима. Да нзше законодапство установљава специалних кривичних дела Министара, дела која нису прздвиђена казненим закоником, доказ је алинеја друга чл. 93. Устава која гласи: „За она дела која нису пргдвиђена казненим закоником, каз на ће се одредити Законом о Министсрској одговсрности". Дп дело поврзде Устава спада у таква специална крнвична дела Министара, докчз је и Закон о Мипистарској одговорности, који је пренео из Устава у свој чл. 1. ону генералну квалификацију тога дела, одргђујући да Миннстри могу бити оптун:ени „за пвсргду Устава", а у чл. 3 одргдио, по иалогу уставотворца, и казну за то дело, — до пет година затвора. Као тто се види, по нашем законодавству одговсрност Министра је шира по обиму од .сдговсрности осталих државних сргана. Министри одговарају не само за сва дела за која одговарају остали дркавни сргани по кривичном законику, већ и за дела, за која државни органи не оаговај>ају т. ј. за дела из Закона о Мицистарској одговорности. Исто тако њихова одговорност је шира и по природи својој, јер је мање прецизирана и конкрети зирана него што је то случај са одговорношћу обичних др: ;вних сргана. „Повреда Устава" је дело које није онако детаљно прецизирано, као што се у кривичном закону детаљно пргцизирају кривична дела. И то је разумљиво. Министри су политички фактори у чијим су рукама усредсргђена и сувише моћна

сргдстаа државне власти. Баш због ризика да они могу ова сргдства злоупотргбити, Устав и закон о министарскоЈ одговорности нису сматрали за довољно да казуистнчки онргделе један одређеи број министарских кривииа, него су министрг учинили одговорним за сваку повргду Устава н сваку повреду земаљских закона. Пргма томе, закон о министарској одговсрности морао се ог раничити на генсралној одредби министарске одговорности. Пракси је, међутим, остављено да у појединим случајевима ту одговорност ближе определи. у спеииЈалној процедури и у специјалннм органима који ту праксу врше налази се за министре гарантија од опасности коју представља генералност и недо вољна пргцизираност закона о миннстарској одговорности. Угврђујућн, дакле, да по закону о МШИСга|)СЕОЈ одговорпостн постојп кажП.ПВ0 дело мтшстара „Понреда Уггп. ва", }тв||ђуЈућп, даље. да је мпогобројношћу такввх кри;вич1гих јхидаи н њиходам к' -гауптетом под ,уп[«вом мјгнистра упутрашњих послоса г. Максимовнћа ство|»н један иасилан полицијаш режим, утврђујућп, најзад. невршељвм врховног надзора над псслошгаа мн.1шстарства унутЈтшнлх дела, као и фактом да је г. Максдамовнћ тај режнм с предумншл>ајем сгворпо и подржавао, — ми оп. тужцјемI мниигтра унутрашњих по/мча г. Бпжш)прп Мпксимонића за крипично дем „Поарсде Устава" и то специјално за криничнп дело ..Поире .де устанног поистка прописаног за односе између грпђпнп и управне пласти" — чланови: 4., Д., 10., II., 14., 37., С9.. 96. и следсћн Устава у вези са ч. ј . 3. Уредбе о устр^^јстћу ми. нистарства унутрашњих послппа, у вези са чл. 1. и 3. закопа о министарској одговорности. 2. У овом делу се констатује, ла г. Максимовић треба да има понере1ће Нар. (^:упшт::ие. Изпоси се, да је у пр. год1гпп упућепо па шт. ун. де.ла -247 пнтања п да је одговорио па 21. Оптужба констатује гнме повреду чл. 1. заж. о М1гн. одговорности, чл. 82. устава п чл. 70. пословпика. 3. Мшпгстар унутр. дела утгравља по угакољепој уредбп од 3. маја 1019. год. (плтнрају се одредбе о мпл. правгош и дужносттгма'). Закоп од 13. јуна 192*. о одвајању Мијалловца (ор. трстешгпси') у засебну ошптплу штје нзврпгио мпппстар ун. дела. Истп је случај са Попором (ср. заглапокп), Тше је нов[>едно чл. 10, уредбе нпб . уп. дела. 4. • . •- Г. Мш. Ун. Дела Ма-стмовип нпје пзвргшнао одлуке Држ. Савета: 1) нлје разрепгао дужпостп предс. општипе лооовичке Ннколу Јаковљев::.ђа. који је судсклм ретгењем бпо с.та.вл>оп у пртптор и под суд; Одлука Држ. Савета о томе нпје пзвршвна ннка1М) п он је две годише до пзбора остао на том месту. Неллвршење ге. одлуке Држ. Саг.ета је спровођепо па тај пачип, што су акта итнла преко жупа,на у ср. поглаварство п тако даље п што је у току тпх преписки спречоно пзвршење те одлуке. (0 светма тим факгп-ма подносе се докумепта). 2.) На дал 15. августа 1926. год. пр<п опппчгпг.ким нзборима у Милошевпу (срезу моравсг:ом области подунавске') са неколико куглипа већнне ипаЛран је за председшгка Душан М. Лукић б-:вцш п]1акт1гкљнт п ппсар у среоком суду, рођени и у ггмаљу неодељенп б|«т потлавара пстог среза г. Алепсапдра М. Лукнћа, уз обилну погпору овог свог брата п другог свог брата Др. Жгтала М. Лугигћа, доав-гта Веоградсг:ог Универзитета. п]>едседника Главпог Одбора омладплге радикалне и присног пт>н1ател>а г. Мпппстра Божидара Максетмовића. На тај избор пз.јавп жалбу Станоје Л. Пег[>овић, тежак из Милошевца. прилажући кппттенгшу ггзабра,пог предгедника. по којој оп ггрема годитгама не може то бити. По тој жалбн Лржаннтг Савст- а). пгапе акт 20. августа 192(5. год. и под бројем 30073 суду оптт">пе Милошевачке и тражи изборна акта. На то тражење суд пе одговара: б). понова актом од 6. слптембра 1926 год. 300.47 тражи акта изборна од сула оппгтипског са паглашен^м да је прсдмет хитпн. Суд опттине нитп одговара нити шаље акта изборна; в\ Државпи Са(вет 29. се<птембра 1926. годи-пе нтаље акт Бр. 30037 поглапару с|>е.за 0ратког, ггрспоручује му да изда паређен^ да се изборна акта одмах потаљу и наглатава да су већ два пута гражена На то поглаттар, брат изаб|1аног. нтгги одговара нити шаље акта: г>. Двжавни Савет ггисмом ол 10. повембра 1920. годитге Бр. Зо073 обраћа се личио министру упутрашњнј дела, излаже му да на два гражења од суда општиие Милошевачке пије могао добити изборна акта, да је молио поглаглра среског да их он прибави и посреиује да се потаљу и да Је ове остало без уопеха, — па Сапет молл аа се изда

љу а кривци да се казне по чл. 157. твч 1. Загмша о ошнтииама. 11а ово тражен« г. Мшшсгар п не одгопа[)а а Савег акга не добпја; д.) Државни Савет по Д|>уп| п.ут шгсмом од 27. новемб|>а 1920. год. Бр. 30073 моли Мтшст[>а да се одговори на прво ппсмо, јер суд оиитшскн и срески поглавар, неће да нзборна акта пошљу. Ни на ово ппсмо г. Мшшстар не одгова|Л. Све се озо дешава. Савет не може да гође до чзборних акта која се по чл. 172. Закона о општина.ча имају постати у року од 48 сати. Државни Савет најзал, пошто се ичало пред крај године да угасн оделење одређено НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ за избаре овога краја, и без изборних акта, само на основу жалбе и поднесене к|>'птенице, доноси своју одтуку 16. децечбра 1926. године Бр. 30073 излаже своје нгвоље и муке, да би дошао зо изборних а::та, а кад их већ никако није могао доблти одтучио је: да се овај избор поништи у котико се односи на изабраног председника Душана М. Лукића.

Мппиотру оттжепом ојдл. «и вршиио само сво. ју по<Л1Шкчку дуЈкност, дужцост ПЈ*ма Уотаву аемал«)к0м, дижавипм ,*акокш]а, дужпост промд држдви и нлроду. Молимо да се тужЛа у Народаој Окушптина П(кг1 ига тужонв г. Милпсгар да цодносе оноју олбрану, тв |.ђеља п дока.зи бпло аа оптужеце влн противу да ое »јраведно и објекпшио оигнв н према томе у слвслу чл в, 8, 9, |о, ц 12 Закоиа о миннсоајској одговорноств да Народда Скупштнна доаесе своју оддуку. 17. марта 1927. године Веопвл. Предлагаии народнл послаптан: Нсста Л. Тп:;отијсси*1 и друговн (61 члша Дем. Зајадвице о 4 чл&на Земљарадвачког Клуба>

о вдиу

— Интсрпелација о раду пон;аревачке општине. Јуче пре пссде одрзгапа је краткд селшша Н&-

Одмах пише Државни Савет акт под Бр. родле Скупштвне еа којој је првгре>аич јш . ч *}.«:!«30073 поглавару среза Орашког, да одлуку ла п а Ј а г. Душапа Жаиојнновића рллчкјјног поизврши у смислу чл 170. Закона о општи- ^ Ј „^ а „ Е п 11о " :а Р зв1 ' а г 0 а- осч:,Јад во Ј ио< ' \ окрЈта у ПожлрЈ«цу. Г. ЖевоЈ1шовић лзггершена ма - лнсао ипиистра војног гетерала г. Огимнч ХаџнИстовремено Државни Савет пише под ћа о «оон»у од в. новелбра 1920. годипе од сграбројем 30073 акт Мннистру Унутрашњих ие војаог о&;Јта. Г. Л!»ввојиаов .!ћ је твр« Дела с мотбом 1а и-чпг>т1 нтпрлити- п г«> Д1В ° да * е познв обвезнпиа врахен д,х5ошем дела с >1 <ххк>и да изио.ти наредити. да се у По;глревцу н иа гај иа^шн да је нир»д д..вед(-н зоог неизаршенза наређсња Држазиог Саве* у забупу, ннсжћн да је мобилшзаинја те је та противу среског поглавара у Орашју по- продавао намирнЕае 7 бесцмБе. Пнта г. мнпастра СТУпи у смисту чл. 180 закона о чино {ни-! да лп ће кораке прогив дред .-едликА цима, а протииу општинских ортана у Ми- ! Г^ТГонТГшн^вгГн лошезоу по ЧЛ. 148. и 1 49. Закона о општи- реабе не утјЛЈСсћи пашиу? в забуну у ча.род.

нама, и о разултату ди се извести Држпвни Савет. На све то не добија се одговор. Стучај са предс. општине горњо - буковичке (ваљевски) Јаковом Коларевићем је као и са Јаковљевићем у Лозовику 5 У овом дслу се наводе прпмери, да је мпнзстар доводио у службу људе беа квалификапиинаводн се прпмер Ђорђа Пурића — Драгојрвића комо<ара у Н. Саду, на чије је меого по-тчвл.рп другп, а он пије пи отпуштен. ии пј »смештол ни пспаноаисан. На све жалбе миц. ун. лела ннје одговасало. Одмах по доласку своме на положај Миппстра

ОДГОВОР Г. СТ. ХАЏИЋА Мнппстар вој ш генграл г. Ог. Хаџнћ одговорно је, да је саошигење рхгиог ра«пореда ошитнае пожаровачке вршепо тјчно по службедом упугу. да је нарвдба команаалга пожаре>вачког војног округа ЗЈсноваса, на слЈжбенам пр»:гипјма н. сгању прилпка у оиштиаи пожлрввачклЈ. в да је начил поаива обвгаивка на саопштоил рагиог расп1>рг-да од сграие оуда општиле полсаревачке био ггравнлан н на до сада уобичајенл имчнн Мниисгар налази да је према томе ент ^ раелчп-. бно С1ШИК0 иедовол»но обавоштен клл је ио.иЈосно оеу виторпелацнју. Г. Д. Живо>нсвик шггерпслапт. н поред овакв изЈ?ве узео је реч а репао да је погп.^о задол,аг овам одговором. Само је додао да молн мн

Упутрашљпх Дела г. Макгимовпћ 'г без кмлн олговором иамо Је додао ла моли мн Фнкашпа пос^шно „ ако бн нкако бшло мо.-ућ г даниле^шха

наређеЈ^^" лл га избоона акта одмах поша-

фикацнја поставно за ооглавара срела Јосеничког, облалти подунавсже, Бошка Јокчћа који ннЈе нмао довол>но службоваи>а О вјј , е у овом срезу паправпо лом. Дотерао је дотл^ да га је суд ставио под нстрагу п у притвор. Он је сада поглавар среза пожа ревлчко г Он у служби држп бе-ч квалнфикапија н то оспорешгс од Д ј>жлвпог Оавета по случају разв;«таваља г. Миодрага Михајловнћа среског поглава{»а, премда оп то не би могао бити За докал овога подносимо под 8). Одлуг.у Лржав.чог Савета од 30. августа 1920 годнпе Бр 30914 у оверепом препио.у. Тпј без квалнфикал^и поглавар Јмлаоћ се" пред Уп|»алним Судом а* повише својпх кривнца оптужсн Светпслан Стевнћ бив млађн оптптнпскл пнсар у Сталаћу па доцпје полнпнски ппсар. Као гакав годнцу н по дана заотупао је поглавара с{«вза СкоРлког За вр*ме врш^ља н>егсве поглаварсЈче дуждостн у љеп.вом подручју: (наводе се прпмери, којн су нзнети у Скупштшш). 6 Г. Мпппстар пропушта и озобрава радље протнвно јаваој безбеднгмгги. Ту се изно и случај К.сте Лспдрева, осућепог доцинје агента којл је убно Спасоја X. Поповпћа. 7 Наводе се прнмерп чииовнпка, коЈе је мннистар чувао: Жпвота Милошевић (Крајина) који одговара за впше дела. 8 У овом делу се наводе акта н пум°ре датих дозвола аа државл>аиство гтранцима. Наведена је повреда чл. 44. грађ. га,копа. Држгв."напгтва су дата: Миркт Тереку, Мит. Гриплеру, Николи Бурмзет>у. Фр. Раушепбергу. Ерпест^ Фишеру, Отмару Бнду. ЗАКЉУЧАК Мн смо. као н цео народ у нашој з*мл>и тбећени да је правпи поредак прво н најв^ће добро народа п државе. Зато гматрамо Д1 је најтежа кривнца према народу и д жави разараље тог пр.гвног поретка н гаже>ље Угтава и Земал>гкнх Закона. којпма гарантује тај правни поредак. Ми у лвом глучају н»» паапламо једпог полнтичког протнвника; напротив мл само бранимо државу и иарод. Не може на.м ое пребалптн. да смо нл брс?у руку. без потреЛе и лакомпглено прибргли омко ппупном п овбпл>пом средгтву какво је оптужба Мпниотра. Мн ннлмо у почетау кала је ов п 1кав режим засли вач. подчо^пли нпка.кву оптужбу. јрр иа.м се моКто чиипти да г^ ти први случајлви Ллзакопл појелппачни. бм гигтгма Тек кала гу наг мчогобројни уз конгитг^итт тпт пг»и<.м.«ра ув^рилп ла је овле V питап.у јеллн г.игтом. Је-.ав пржпм . ми г.мо се ретпили на овај корвк Порм тогч и то је впло важпо. ми с^*о оптужбу употребиги нсо послодњв и једи^о средство но'в нам је остапо. пошто су св сва ост^ла средства, ноја су иам стјапа ка расположе:1>у, поназала и;о безуспешна. Пошто су п налге личне ннтервенпије — тгно мене и усмене — н на-па пнтпља у Скуттштич-и и наше иитерпелацпје оста^* чзн и без имаисог одговора, нама со оптужба нам<тзула као крајље а >е.днпо средство. Подвлачпмо понова чиљеигецу да Је цгла опгужЛа осповапа тта закону н злконгким пропнгима. Игто тако обрвћамо пажљу Народној Скупштпнп да је усгзвовл Мнттигтарг.ке одговорпооти по Угтаву ол 1Г21. годи-* јел.нз исва уст-нсеа у исшој аомљи. Огловао обележје 1е угтапове Је у томе што она пнје оргапнповала формулисгичкн. строго парагра<Ј»гг-и. напротнв у закопгком текоту пала-зе се само основни п нгјпирн прнпципп те одредбе а аа све остлло огтчвл>епа Је потпуна слобода пракси коју нма да пзраде оргалл падлежнн по крнт>ицг>ма мпнистипа- Народна Скупштпна н Држапнп С-уд. Тат ву једпу прак су нмлмо сада да ствчрамо, водећи рачуна првом месту о ооновним п велншгм прннцнпнма наш$г уставлот режпма. Поднжућн ову тужбу ко)а нма за цнљ да ее г.

наредн да увнђавннм путем упућују познве, а уворава мтазстра да Је запота бпло велнке ааинке у Пожаревцу алн кад ое хоће да св одбранл прпјатеЛ) онда мора овакаа нзјава 1а св да. Г. Драгутнн Раннсвмћ, демократски сосланн^ нз Пожарс.вца, %-зео Је реч твртећа да је г. Душа» ИСнвојнчовнћ ову нвгерпелацн.'у \-путно у стварн пругнв садашљег првдседнпка ошџтвне пожарлвачкр којн Је домокгата п парти.>кн прогавник г. Живојнновнћа којн Је раииЈе био предсеанвк пожаревачке опшпгне. Из одгов »ра мнннстра г. Хаџића вилл се да првдоедтнк општнле пожарсвачке апсолутпо пвје крнв. Тврди да еу ДОвоЧн г. ЖввоЈниовића аегачпн е дд. ннје. бкло никакве узбупе у Пржаревпу е чигч увереље општнне ггожа рввачке. пад' бр. 35в5. из кога св вндн да објавл>нвал>е нлје нзвршешо у пазараг дан петдл. како.г. ЖнвоЈнловнЉ тврдн. — Општнша пожарввачка лаже ако е так®о увереље нз-хада. Ја ћу довести хвд>аду људн који ће погврдетн да је то уворвље лажнп' — усчаје са свога м >ста а гестпкулнра.јућн рукама гврдж г. Дулпан Жнвојнновпћ. Г. Раниовић на ову упадицу познва г. Жн®оловнћа да гужи суд опшпгае пожар^вачке в да се не заклаља за послаличкв мапзах ако га опшгнна пож&ревачка тужн за ову клевету. ГРа:ш>впћ даље велн. да је г. Душан Жнвој;:новпћ натерао поаиревачку отгштиву ла га изабере за почасног граћаотгна и ако по закопу па то није амгм права. 0 <"у >)ује владу пгго «вако беснача.шу инте.рпрлацпју ставља на даевнц, ред н предлаже овај прелаз на дпавнн ред: „Поводом нштерпелацнпе ииродног послапака г. Д. Жнвојнновића о постушку прзДЈС.пника општпле п«>жаревачке срнлнком саопшт^ља ралиог раопооола в "ннм ббв^чнцама у ПожЈревцу. а ГВ1 саслушаљу одговора г. мњннстра воЈске е морчарние. Народна Скзттшггсна прелаза ва д»ев нн ред га осу:ом што је влала убацнла у сред бупе-тчгке деба^е Једну овало безначаЈну :-.тзор " Г. Д. Живсјннсвић поново је узоо рсч в тражно је да се наабере Један изборни сут. кајн ћв утвЈмнтч да ов нгекал ниЈе тражно да Оуде пза« бран за почасеог грађанина општпн*. нитп та оолука поотојн. Затнм је тврдно да }е садашљн пр^дгедппж општане пожаревачке »пбрлл блдгодаррћп баЈПкама и прелложио је ггрост пр^ллз на дневпв 1>ел који је већнпом глао»ва н усвоЈев. па Је седнииа закл>\"чена е гим га се по < - лв подне у 5 ојтн н^.^вн претрес буџ-м-а мши* сгаротва у:1утрвшљих двла. ПРЕТРЕС БУ1НТА М'ИН. УН. ДЕЛА Погле подне дтгокугнју о буџету мнч. уч. дгла настанио Је говор^м г. др. М. Жа: 1:ћ крваткз федррали*ча Он гумачн збо? - ч«та Хр;.1гн п«же фелрЈчЈЛИстп^ато уЈ>ећеље државе Сгуб далаш*т >в упр|1«е су жан^.армп коЈнма Ј? слоб^пно да ра« де по своЈоЈ га.мовол>п. ТКчикн злочлнп жаадармд осгавл^тју се н^кажљенп. Као шго је комггртмис нзме!>у г. Ог. Гаднћа н раднк»ла са Ц^нтрчлизмом у нп1рол т 'ом с.портауму дожив^о глгм. тако ће н компромпс Корошца п рч пкнла. Јединп спас Је у фодералпетпчком ур-ђељу државе. После г. Жалнћа уз?о је реч г Сзг.нх Бзагћ. Ош Је ногаљао да Јс у Боснв н Хрцегчшт пемог>*ће дал>е жнвети под оваквим пмичн^ским режимом. За режнм Је крпв г. Божа Млкоимовић и збот гога му Босна кднче за ш^> пре пде. Г Томо Бабурнћ се жали на жлципм«. После т га су говорнли г. г СтЈ. М-твЈ: ћ н Мжни, коме је председаваЈућн одузео Реч. Дазаг у 9 с. паставл>а се дебата.

Шт Митргполиа Шт У току овог меееца доћи ће у посету патријарху Д.мнтрију мнтрополпт чптокефа.тне о()авославне пмлне цркве Дионпоије .