Правда, 18. 03. 1927., стр. 9
БРОЛ 7*
„ПРАВДА* 18. МАРТА 1927, ГОДИНЕ
СТРАНД9
КЛЕРИЦЕС Од данзо ВЕЛИКА библиско филкска новела
ј филку учествује вишг хиљада осоЈа
КАСИНА КНЕЗ ИЛИ ММН ВЗЈЛИК у глзвним улогама Хари Литке Ксенија Десии
Ј
ОИОСКОПСКА САА^ ФИЛМ НАД ФИЛМОВИМА Милијопн људи глгдали су НДЈКА МилнЈоои људи ви.п ст одушзиљени са тих филхох БНОГРАЂАНИ ГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ МАЗКА П030РИШНА СШ Да бп пружили п?илик: да СЗИ виде мв.ћи филм свих вреиеш Бен Хур првказујено данас са свншеним ценама н то: пзртвз «а етолв« Г дмн. I галгрф: валжом 10 „ I. „ лона 15 „ II. „ 6ал10М 5 „ ло*о 7 „
Данас сензацнЈа ове сезоне Велини авантуриаичкн роман Модернизирани
У главној улози: КРДЉ ВРАТОЛОМИЈЕ И АВАНТУРЕ Л»ци]ш АлЗсртини Ханс Алберс, Елизабет П«најеф, Грит Хајд кшгот Извзнрадиз д/хозига пикаитиа хомеди]!
У
или
Реман иПоазце'
Витев Пардајан 0. т: Епопеја љубави — Роман Кишала Зевако —
у главио] улззи МЕРИ ПРЕВО
Магга вгк) — ИдЈгге, господине. И имајте на уху да ме добро послужите и иожете гражити што гоа хоћете, без бојазни да ћете много тражити. Морвер изиђе. — Добро је, поиист Катарина. Сврши.ти сио ствар с Кол ,1ЉИ ;ем и ПардаЈанииа Да види.ио сад како поји са Јованкои од Албрета. Она седе у једну ве.тику наслоњачу и поче разииш.мти. Згрчено љаде доби јој ма.то по мало пријатнчји. изглед. Израз дотадашње иржи>е би за.«ен>ен некии изразои туте. Она узе једно иало огледало, огледа се, па се онда на.иести у наслоњачи и покри се по глави црни.и велои. Тек тада дозва своју сл/жавку и даде јој знак. Пао.та уђе у једну собу и као игто је мало час увела Морвера, уведе сад јеано ново лние и изгуби се. Морвер је већ био отишао у дворане на доње.и спрату, где су се веселили .иногобројни гости. Дуго је лутао из собе у собу тражеКи некога. НаЈзад спази једну еелику групу господе, који су били искупљени око једнот човека који је по Н.ИХОВОИ држању изгледао као краљ. То је био Хенри, војвода од Гиза. Био је оаевен у раскошно одело. Сав је б.тктао у дијаиантима, рубини.иа и сиарагдима. Од једнои иу без суиње паде на уи нека добра шала, Јер се поче гласно сиејаги. Телиљи зет адмиралов, беше се у тои тренутку појавио водећи за руку своју жену Лујзу од Колињија, која је тада била у свом сја ју своје лепоте. Гиз је виде из далека. Он задржа уздач и лако пребледе. Затии ударивши опет у сиех рече: — Господо, дивна шала!... Приближнте се да вам објасним. Кр\т дворЈна се сузи. Сви начинише из вештачено радознала лица и спрелише се за смех. У том тренутку неко додирну Хенрија од Гиза за руку. Војвода се окргте и внде Морвера. — Причекајте ме господо, рече он. Одиах ћу се вратити н онда ћемо заједно припргмити једну маскараду, о којој ће се причати. Треба да се постарамо да ле по забављамо господу хугеноте! Рекавши то, он оде са Морвером у удубл>ење једног прозора са тешкнм завесаиа. — Што те је звала? упита он. — Наргдила ми је да убијем Колињија, рече Морвер. — Хчће да нас предухитри!... Алн све једно. Шта сн јој обећао? — Обећао сам да ћу пуцати на адмирала. — Војвода се замнсли за тренутак, па онда одмахнувши одлучно главол рече: — Добро!.. Само чекај док ти ја не кажем да је дошао погодан моменат. Ра зумеш ли? Алн га немој на месту убити! — Добро, монсењеру! Ове су речи измењали са осмехом на лицу, као да су говорили о некој смешној ствари, тако да је Морвер одмах био сматран за љубимца војводиног и многи му позавидоше. — Нека најпре уђе Морвер, па онда он! рекла је краљица Катарина својој служавци Паоли, кад је сишла у своју ка. пелу после разговора са краљем. Пошто је Морвер отишао, Паола уведе ново лице, које је краљица просто на звала „Он". Тај човек био је граф од Маришака. Он поздрави краљицу и остаде пред њом стојећи. — Одржали сте реч и дошли сте тачно на уречено време, грофе; хвала вам, рече Катарина. — Ја пре треба да захвалим вашем величанству на пажши, коју ми указује. Краљица климну главом као уморнз и тужна. Глас јој постаде необично благ. Сво њено држаше одавало је жену која пати због неке тајне и бори се с тешким мислима. — Грофе, рече она, не треба да се чул.ите наклоности коју према вама осејћан™ | — Госпођо, узвикну Марињж, потрејсен до дна душе оним што је назирао у јтим речима, да ли ми краљица то гово,ри? 1«) У том тренутку имао Је утнсак да ће му Катарина одговорити. — Не краљица, него ваша мајка. Али тај одговор не до!>е. Катарина је погодила шта се догађа у души младићевој. — Грофе, рече она, ви сте најплемениткји човек кога сам ја у животу познала... На ту племенитост ја се позивам и молим вас да ме не питате о узроку моје наклоности. Марињак се поклони тако дубоко, да је изгледало да ће пасти на колена. — Ако има какве тајне у мислима вашег величанства, рече он дршћућим гласом, и ако је та тајна мени позната, нека мс муња спали пре но што та тајна преко мојих усана. — Постоји таква тајна, грофе. И ја вам се заклињем да ћу вам је сама казати једног дана- УскороМладић тихо узвикну. — Ускоро ћете дознати, продужи крз љица што се ја толико старам о вама и зашто сам при првом састанку морала да се показујем онако хладна а понудила сам вам читзву једну краљевину... Зашто нисам водила рачуна ни о вашем говору ни о вашим покретима... и зашто најзад хоћу да вас видим срећног!... — Госпођо! госпођо! Узвикну Марињак, као да је узвикнуо: мајко! мзјко! Али Катарина није хтела да изговори ни једну одлучну реч. Она похита да од ■веде на лругу страну мисли графове и као да је сама учинила иеки унутарњи напор да се отме тим мислима, она рече осмехујући се: — Шта сте учини.ти с кутијом, коју сте од мене прими.ти на дар? Марињак одговпри осмехом на осмех краљичин. Он је био опијен срећом и пре несен V цпрство снова. — С кутијом? прошапта он. Чувам је као светињу, госпођо, јер сам је од вас добио. Један облак пређе преко чела Кзтаринина. — Чувате је... код себе? — Та кутија је женска драгопеност, и пошто ја неизмерно волим краљицу од Наваре... епростите ми, госиођо, хтео сам да рекнем као своју мајку... Замолио сам је да ми она чува ту кутију, ту успомену... до онога дана... — Добро сте учинили, дете моје!Грпф се занесе опијен овом речју, коју први пут чује из уста Катарининих. Он. пружи несвесно руке. — До кога дана ргкосте? упити живо уплашена Катарина. — До онога дана док не дознам праву истину— истину која је вама позната. То ме наводи да потсетим ваше величанство, да ми је онога дана, кад ми је поклонила ову кутију обећала... — Ја ћу одржати своје обећање, грофе._ Но јесте ли ви радознали да дознате како сам ја мог.та сазнати за вашу љубав према Алиси од Ликса?... И како сам могла дознати каква вас туга мори? — Ја живим у таквом беспокојству, госпођо, да ме ништа не изненађује... Ја сам мислио да ваше величанство има о свему добра обавештења, па и о мени. — И то је у неколнко тачно, грофе... Али треба да знате да толико труда, колико сам употребила да пратим сваки ваш корак, да дознам куда идете, шта радите, шта мислите, да вас ако буде требало заштитим... да толико труда не бих употребила ни за кога на свету, па чак ни за краља Француског. Гроф се опет узбуди, али га Катарина на време задржа. — Ја сам бдила над вама, пролужи она са осмехом. Да сте били државни злочинац или иој најстрашнији непријатељ, ја не бих толико на вас пазила. Хтела сам да вас видим из близа и сам Бог зна ко.тико ме је стало напора да останем хладнз пред вама кад сам дознала... — Довршите. госпођо, преклињем вас! узвикну Марињак дршћући од узбуђења. — Ништа, рече крзљица, још није дошао час, а ви сте ми се заклели да ми нећете отимати моју тајну. Гроф склопи руке и поклони се као пред светитељком. Катарина му у кратко рече да је бкла V кули оне ноћи када је он са Јованком од Албрета долазио код Алисе и да их је она обоје чула и видела. — Обећала сам да ћу вам казати искре ио ко је Алиса од Ликса. И то ћу обећање сад одржати. Гроф је био блед као смрт. Он се спреми да слуша, као што оптужени слуша судију,, који му чита пресуду.
СПОРТ
ПОРАЗ ЦРВЕНИХ КОД ЛЕПЕНИЦЕ ГрвЈ тув*н пгто око њега тврдогл&в • обалдзн К5Ш1А, ама у овојј лоотачком жЕзоту Једпог к&аос а-лц веои& дебедог господииа, ча-соввтара. воја Је био тако л>уСазан дд ми о веуспеху бнашес државног првпка достави следеће: Почвтнв ударац извелн су госта уз јиж аетвр н сунце. Преида су наступили са два залеинка одмад постижу налмоћност и да длаку не исео рвшћују једно ПЈцаље оа угла Нападајт вестоко алн узалуд, јер лопта канда раднје слуша неинрнн владЈх пего вепгге ноге аграча. Цакон пола часа оглед-1И>а десно арнло домаћнх успева да утокае и левом погом получв леп згодитак. Уброо судвја неопрамало укааује прстом ва белу тачку ЦЈ»велах, одакле н|лгл?а прима н друту лопту, Гоетп С1ватају озблл>ност плложа.ја н јурншају моћно. Вођа чешће шаље у ватру дасау стрвну, алн впак .Жена", којн је нграо леву спој::у, налл.33 арнлнку да се пробнје кроз целу одбргау н на ГЈвнидн казненог ироогсра нагло зљгтаје радн етрел>шл. Чкнн покрет као да жвли ударитв десном ногом и у нстом треаутку аодзже лопту; вр&.ар рвчуна да. ће хнтац скренута десно "а нагиље се тимо. алн лукава подутка иутћвввго аабија л&вом у левн угао. Као за пагост после одмора вотар аиатно стстаје. Па ошет су црвени бол>и в Петровић послв четврт сата готово са срадине бојног по.г.г габија н&одбрељиво. Огледаље биза доста грубо, аарочнто код дом.гћих, којима иде и оуди> на руку. У некој гужвв Ннколић аесницом днвно адбнја ааругли преомет према непокрнвеаол Роглићу, који лако погиђа цнл>. Дошл>ацн оал тавал>ују помам^уо ради нзједначења ■ страшао потвскују супарника, којв ое повлачн у одбрапу н г,ги.-ав| срећав исход. Код победиоца истакли оу се: лезо крало. оред н>н тркач и леви бранич; код побеђеннх: Куманудп, Поповић, Лубурић Јовановић н Ралгојевпћ. Гледаода је било две гвллде, — никад више! Од човека са звиждал>ком захтввапо је да озршн утакмнцу пре временн, пошто је саалог трев&тка взгледало као да ће гостн ниах нзбећн аеаасаужеаи по[«аљ.. В. К. РАЗНЕ НСВССТИ Жак Валиер кога би оад ИталнЈа ред^ хтела да прекрстн вменом Леонс Ђааовачн. тувао је Девоса н Деларжа (прваке Европе у оредв>ој и аол/ тешкој вр»отв песничара), па цре веаи дан н тешксг Ентлваа Блумфилда. Кохран је иззојевао крвјљу победу вв бадјару у првеиствонам таампчељнма Алвриае Међу по гученнма налазно се и ^ветск.н орвва Валз Хопа Беч нма сад овааву звазичау таблвцу: Б. А. Ц., АДмара (јеону иргу маа>е в сввга два бода маље), Хакоа (четирн игре више од лрвогХ Рапад, Самеринг, Фдорвдедорф Аустрвја Ваена» Вакер, Саовга, В. А. Спортклуб, Рудолфсдвгел. Б. А. ке по авој прилицл нграти 0. в 10. апрпла протнв Б. С. К-а н Југоелавнје. ако Соао п|»исганр да 7. нстог месеца, на Благовесгн, ссч>* жн првеЕствену утакмицу са првепима. ПЕТКОВИЋ И СЕКУЛИЋ Четв стравала, у којој су н &етупнлв нашн лоптачи гуала је са 3:2 франхцгоку рМЈрезеатаанју у Каау. .Ауто" анше да су ообедаоци извојева« ли заслужел успех. лепо влллелн лоптом, уложнли ввлики полет и добили утакмицу упраос чнњевпцн да су друте воловпне нграла бео десасс бр;швча, којв је бно повређеа. Не стојн во је загресао мрежу, *нтн шт* о токј нгр«. ПСРТУГАЛИЈА—ФРАНЦУСКА ПАРИЗ. — Јааљајт нз Лвсабона да Је португалска лопгачка репреаентадија тукла фрадцуску реорезелтацвју са 4.0. СКУПШТИНА ВЕСЛАЧКО-ПЛИВАЧКОГ КЛУБА .ДУНАВУ недељу 13. ов. меоеца В. П К. .Дунав" одржао је сво/у в-годипиву скушптиау V кафанн .Жагубица". Скуттштшгу је отворио у 9. часова пре подне Председник Уорааеог Одбора г. Бронко Вукнћевв]1, благ. општ. Београдскв. Носле врло лепог поздравв« говора, г. Вукнћевнћ је полнво опшираз уоменн нзвештаЈ о раду Управе, у воме је оцртао све тегобе са којвма у Упт«ава нмала да се борн. И поред овнх тегоба н арародних незгооа, Управа је оостнтла ојајан уотех, јер је набавнла четнрн моторна чамда па превоз ва кл;убсво купалнште на Ада .Хуја" — нв Дунаву. Број чланова се попео на 165. После говорв г. Взтгпћевцћа којз је бурно ш>ддравл>ен од пелокупве Окупштвпе, уз^о је реч Преаседпак Надзорног Одбора г. М. Мвлошевић, кнлгоа Оп. Београдске Г. Милошевпћ је прочнтао извештај Надз. Одбора као в бвланс нз кога се види, да Клуб располажв амованом првко 150.000 данара. Председник је ставио у дискуснју жааешта,Ј о раду Управе у прошлој годнаи. У дискуснЈп сгу учествовалн г. ДамитрпЈ« Поповић проф., која Је у кратком говору и шео велнке заслуге досадапш>ег Пре^дседннка г. Вукићевнћа, за напредаа 1Слуба и преалаже да га Скупшгина једноглаоно нзабере поново за Председника Скуппгшна >е Једногласно усвојила предлог г. Поповића. Г Ддмнтрије Наумовнћ. тгжнљер у краткам потезамв азнео је велнке заслуте Управе ва дауалашљем раду као н аа раду за опште добро. Предложно је нзвеоне корнсае стварн за !Слуб, вао н да св подигве једно модерно купаднште на Адн. шго Је Скушптина са захваллошћу врнмила. У дпскуснјн су учествова.тн н г г. Апв Поповнћ, трг.; г. Алекса Петровнћ, стух; г МетоднЈв Поповић, проф.; Влада Ђорђовић. кроЈач; В.тала Наловлћ. столар. Сви оу гаворвнцн задовољно се ИЈ|.1азилн о раЈ^у Клуба. Ск.упзтнпа Је једноглагно усжцЈнаа нзвештај Управног и Надзорног Одборв. н прептло се н» бн|»ље нове Упреве. У упразу су изабрата 0 *е» дећа господа; У Управпн Одбор: Предсеонив г. Бракка Вукаћевпћ, благ. Општ. Беогрво. П.Председ ник г. Двиитрије Пооовн!:. проф. прив. гим. .ХаЈзуко штћ". Бллгвјинк г. МиоараЈ Госић чиз. Унр. Фон дова. Вконом г Алеасалдар Милошввић, вројачСекретар г. М. Првуловвћ. чин. Члавовн Упрввв: Г. Р. Огојадизовић, благ Н. Банке. Г. Сгаврв Снмнћ. рентнјер. Г. Славко Малбашић. нндустр. Г. Влад л 1У>рћ?вић. кроЈач. Надпорнн Одбор: Предсвдник г. Мил. Мплошевнћ, књиг. Оп. Беогр. П.Председзвв г М. Поповпћ. проф. Секретар г. А. Петровнћ, етудент.. Члановв: г. В. Наловнћ, столар. г. А. Поповић. трг. За гвл Је Председник г. Вукнћевић взнео Окуш штпдв предлсг Уп}>авв лд св аа учнљвпв велтжв заллуге за Клуб прнме г. г Влада н Сзгвр Илић, индустријатап ош. аа почаоне чл^аове Кдубв. Скупштнза је Једногласоо прнхватада оввј оред-