Правда, 05. 11. 1927., стр. 1

ТтШТАРИНАПЛАЋЕНА У ГОТОв»

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРЗ, 1 301

Огласи се лримају у администрацији: Ннез Михајлова ул. 19. Ченовни рачун код Пошт. Штедионице бр. 53.120 ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈЕ 2634. АДМИНИСТРЛЦИЈЕ 81.

БЕОГРАД СУБОТА, 5. НОВЕМБРА 1927;:ГОДИНЕ

Уредништво: Ннез Михајлова 19. Месечна лретппата за Нрап.евину С.Х.С. 25 дин. за иностранство 50 цив Телефон оедакције у штзипарнји 4438, штампарије 1113

ГОДИНА XXIII

Наставак дискусије о оптужби против г. Вукићевића На преподневној седннцн Народне Скупштине долази до прекида због бурних сцена и'оштрог сукоба између радикала и г. Стј. РадиЋа

Београд, 4. Писле краће паузе, Народна Скупшти■ на нџставила је данас пре подне рад. На Оневном реду је наставак и завршетак претреса оптужбе радићеваца против пред седнкка в.хаде г. Вукићевића. По споразу му шефова група вечерас се претрес за иршава и приступа гласању. Највећл део нреподневне седншце иопуаен ,је питан.!Ша, предлознма н саоп штењнма пре дневног реда. Тек посде 12 прелазп се на прегрес оптужбе раднће ваца против г. Вукићевића. У 9 п по седннцу је огворио председник г. др. Нивко Перпћ. НОВИ ЗАКОНСКИ ПРЕДЛОЗИ Саопштавају се и упућују законодавш»1 одбору законскп предлозн минпстра правде г. др. Душана Суботнћа: предлог закона о извршењу казне и лшпења слободе;. п(>едлог казненог законпка; предлог за.кона о судоком кршвитном поог.то ку; предлсг закона о нступпма п предлог оакола о уређењу редовннх судова. ПРЕДЛОГ Г. НАСТАСА ПЕТРОВИЋА Сашштава се да г. Настао Петровпћ под ■поси за.конскп -предлог о лнквпдацији земљорадничких (сељачких) меничиих ду гова. КИТНОСТ ЗАКОНА 0 НЕПОСРЕДНИМ ПОРЕЗИМА Саопштава се да је г. ир. Крајач, ра.дп,Кев&и. друтов.тма подкео предлог резо]упцје, којим се позива в.шдп да у Џжџ од з дана предложи Народној Скунштини ■на узакоњење пред.кг зикона о непосред■ним порезима по изменама учињеним у пореско.ч одбору прошле Народне Скукштине, с тим да га Народна Скупштина• одмах уступи законодавном одбору ради узакоњења прописаним путем. Тражп се хитаост за овај предлог. ВЛАДА ОДБИЈА ХИТНОСТ У име владе министар финансија г. др. Богдан Марковић дао је изјаву да не прима хитност. Овај одговор г. др. Б. Маркоеића на-ишао је на неописано негбдовање г. Ст. Радића. Г. Радић, пун г.нева, непрестано је упадао у реч г. др. Марковићу, оштро протестујући. Г. др. Перић је три пута опоменуо г. Ст. Радића на ред. Како је г. Радић и даље упадао, г. др. Перић је, да на седници не би дошло и до веће буре, бпо приморан да ррекине седницу. Г. ДР .КРАЈАЧ Да образложи хитност свог предлога први је узео реч г. др. Крајач. Још за време његовог говора долазио је неколико пута до оштрих сукоба између радмкала и радићеваца. Образлажући хитност свог предлога г. др. Крајач је изнео неједнако опорезивање поједииих покрајина и нарочито истакао колико су оптерећеии пречански крајеви плаћањем хгаого већих намета од крајева Србије. Због тога г. др. Крајач налази да је крајње време да се донесе закон о непооредвим порезима, којвм 6и се неједнакости уклониле. Позива владу да прихвати њихов предлог и у року од 3 дана предложи Народној Скупштиии на узакоњење предлог закона о непооредним порезима по изменама учињеним у пореском одбору прошле Народне Скупштоне што ће одмах Скупштвна упутити зак. одбору на узакоњење. — Државотворство, рекао је г. Крајач, не стиче се разни.м фразама, о којима се после брине као о лањеком онегу. И г. Вукпћевић, агитујући за време избора, обећавао је Хрватима да ће прва дужност владе бити доношења закона о непосредним порезима, па ће вероватно примитји хитност овог предлога. Г. Вукићевић је казао V Дервенти: „Послед њи је час да се донесе закон о порезима". Г. Крајач наводи како се ие знају податци о плаћању порезе и каже да је поломио ноге док је покупио податке; па пози'вз г. мииистоа финансија да један

пут престане са досадањом праксом необјављнвања података и да се једном уведу европске методе. Долази до првог сукоба. Ово изазнва буру протеста код радикала. — Какве европске методе ви помињете? — пита у граји радикал г. Ђура Јанковић. — То је најнужније. Ако то не разумете, онда не спадате овде! Док радакали протестују радићевци бурно одобравају. — То је моја дужност наставља у лараи г. Крајач и ја зато што волим своју државу морам казати оно што мислим. Радикали поскакаше са клупа и протестују, лупајући у клупе. — Пљачкаши! Организујете пљачку! — чује се' у граји глас г. Ст. Радића. Г. др. Крајач наводи како неправедно плаћа приморска област велкХе порезе. Г. Ст. Радић опет добацује у граји радикали.ча: — И То је култура! Пљачкаши! Разбојници! Хајдуци! И вн сте на влади. — Уа! Лудаче! озлојеђено ппотестују радлка.ти. Г. Перић опомиње г. Радића на ред. Г. Крајач: Има још једна земља, која ,је сиромашна као и Хрватска. али која захваљујући репрезентанту ко;и седи у влади трпи исто, а то је Словенија! Ст. Радић: Пљачкаши! Др. Н. Перић: Молим вас да ие вређате! Ст. Радић до$ацује радикалима: Ви ћете бити ипак против хитности и остаћеге на влади! Др. Крајач се нада да ће г. др. Б. Марковић изнети податке не само са тврдњом него и са документима пред Нар. Скупштину и фин. одбор. Ст. Радић: Нема куражи да изнесе. То су пљачкашке уредбе, које ни у Африци не"постоје. Ви хоћете стотину милиона да опљачкате противно усгаву. Др. Н. Перић: Опомињем вас г. Радићу на ред!

кон донесе на бази свестраног проучавања, и то не само свестраног проучавиња самог законског текста него на бази свестраног проучавања привредних односа, привредне ситуације у земљи, привредне ситуације која се у току ове последње

Др. Крајач наводи како не.ча равноправности. Једни су третирани :<ао људи на вешалима, а други су у положају да могу мирно живети, да не морају нродавати своје куће... Ст. Рчдић Вг. сте бољшевицн одозтО а на че.ту вам је министар финансија! Др. Н. Перић: Ја вас кажњавам г. Радићу, опоменом на ред. Др. Крајач устаје против уредбе г. др. Богдана Марковића о порезима. Г. др. Крајач протестује шго се не знају мотиви уредбе. — То долази пред финансијски одббр и то ћете чути у финансијском одбору, објашњава г. др. Спахо. —• То незнам, али тек се закон не публицира. Ви нисте министар финансија, немојте одговарати, јер ћу вам рећи шта сте пре месец дана о то.че рекли! — прети г. Крајач. Др. Спахо: Ја за ту уредбу прима.ч пуну одговорност! Г. Крајач наводи неједнакости уредбе. Министар финансија: »На основу чега то тврдите!? — Према тексту уредбе!

— Ја ,ту уредбу ниса.ч званично издао. — Ја ћу бити срећан ако ме испоавите! — За мене не важи! То су саио разговори! Др. Крајач: Господин министзр финаисија не може добити карт оланш у политици пореза. Ст. Радић: То су цепокрадишс! Др. Н. Перић: Г. Радићу, опочињем вас да не вређате господина манистра, и кажњавам вас по други пут записаном опоменом! Узима реч министар финансија г. др. Богдан Марковић н изјављује да хитност не прнма. Ова изјава толико узрујава радићевце, да због буре долази до прекида седнице. Г. др. Б. Марковић је рекао: Господо, господии др. Крајач износећи разлоге и мотиве због којих тражи хитност предлога, он је назначио и подвукао да при доношењу закона о непосредном порезу треба посветити највећу пажњу томе да се не учини каква погрешка. Ја, господо, примам ову издаву г. др. Крајача. Тачно је да треба посветити сву пажњу да се .један овако важан за-

ЕПИЛОГ ЈЕДНОГ ПАРЛАМЕНТАРНОГ ДУЕЛА (Г.г. Радић и Прибићевић путују ових дана на заједничке зборове у Далмацију).

Први новинар г. Радићу: — Г. 11редседн»че, како мислите I. Всљу оборити када то нисте постигли оптужбом? Други новинар г. Вукићевићу: — Ви још један трофеј данас, г. председниче!.. Председник владе г. Радићу: — Офелијо, иди у Далмацију!..

године дана, као што сви знате изменила н то се изменила на горе. Дакле, господо, кад је ово факт и кад ми тај факат као тачан примамо, онда ја не могу примити овакав законски пре длог о хитности (Ст. Радић: Него хоћете Уредбом?) И, онда господо, наставља у ларми г. др. Марковић, ја не могу .-фимити овај предлог из разлога што налазим да се овако важни закони не могу доносити хитним законским предлозима. Ст. Радић: Две године је радно Одбор. Ми имамо готову законску основу. Како се то усуђујете рећи, где вам је савест, где вам је стид. Зар сте са.чо ви струковњак? (У Скупштини велика ларма). Г. др. Марковић. Гсоподо, кад;сам скзо изјавио то не значи да ми, Краљевска Влада, одлажемо ово питање. То значи, и ја то подвлачим, да је велика брига Краљевске Владе да тај закон што пре изађе пред Народну Скупштину. Степан Радић: Да нас пљачкате, то вам је брнга. - > Др. Нинко Перић: Ја вас, гооподине Радићу.и по трећи.пут кажњавам данас писменом опоменом на ред зато што вређате господина министра финансија. Иначе ћу преки-нути седницу и предложитн нарочиту казну ако овако продужите и -даље. Степан Радић: Ја вам каже.ч свима да нас бви пљачкате, и ви нас пљачкате! Радикали поскакали са клула, лупају и протестују: . ,.. —• Уа! Доле! Прекините седницу! Г. др. Перић: Ја, гооподџ. прекидам седницу због оваквог нереда:и понашања г. Радића! ПОСЛЕ ПРЕКИДА СЕДНИЦЕ Прекид седннце трајао је читавих 30 м. Мииистри са г. др. Первћем псвукли су се у мивистарову собу. Зачо време радићевци су се живо објашљавалн са' радвкалима. Нарочито су се жуотро објашњавалн радикали г. г. 'Вура Јаиковић. др. Милаилшовић. Драгиша Цветковић, и р&дићевци г. г. др. Мачек, др. Пернар, др. Банковић, и Ст. Раднћ. После прекида, онет долази до буре. Г. 'Пернћ настављај.ући седницу објављује да се наставља рад. — Зар је прекид морао да траје пола сата?! — пита г. Ст. Радић. Г. др. Перић: Ја сам прекинуо седницу због вереда и увреда, које су бнле ланете народннм посланицима и које су вређале дбстојанство Народве Сасушппше. Раднкалн пљеокају. Ја ћу на крају седннце ставити Скуп-