Правда, 18. 02. 1928., стр. 3

БРО.Т 46

„1ГРАВДА 15. ФСВРУДР.Л

Ниљуков о сутрашњо] Русији буђење најмногобројније социјалне класе у русији. — како ће доћи д0 новог стања. — борба сељака са совјетима. —

1РЕПУБЛИКА У КОЈОЈ ЈЕ ЖЕНАМА ПРИСТУП ЗАБРАЊЕН

бивши вођа руски х кадета и мииистар ц дубоке ку.ттчре. А.ђј оза .дпемиКска" к \1 У ^ 80луц Г нарн0М ка ' тчра, И ако ;зрас.-с на рускам национа.тном бинету Керенснога. Паеле Мнлуное, ие- „ дазно је сбјавио »елико дело под н.сло. Г-ТУ. бшта Је олточена девелам почрч .шо.м вом „Слом Русије", о прилинама у Ру- припитивног нарадног живота. Она је бисији после бол>шевичног доласна на та само танак вео на површини неиспитавласт, у октсбру 1917. На наких шест

Калуђери Свсте Горе осуђени су но снрт од глаии и жпле се Дрртву Норооа

ототина отрана, свај иначе одлични рус

Г. Павле Миљуков

ног океана руског наролд и кад Је тај вео пукао, избио је на површину руски демон, исконски при.митизни елеменат, и иео се I свет агрануо... П;»а далићивам дооматрању раавића догађа.ја у послелнлх осам годпна мора.мо Л'.'Ки до закључка да се руско се.т>ашт: ј ни за, охшх пјдвв '! гсопла овогл исггоријско1 по.ц1&т>птав>а нл је држало тта^пнпно. II тлраво је цаоположење се.вака у том пврподу било повод да су догађаји у> г; другп 10к прогнв тежља пнп.дпвуалне воЂе полптпчара п државввка, па ча»к тт протпв колективне во.ге це-лпх сошфдних група. Не неигесно него, као шго св пса;азало, пошуно ове^но св.Ђапј1г су у првнм рјдинама после револуцпје да лп п[»еиму}\ сгзо бољшевшпша нал предстагжшплтЈ. старога реаа сггва<ри у држави. А нсто гако ни'је нгскакад пукш случа-ј да су се ошт у ве.тик »м масама почели окретаги си и пј-оги-в бољшевнка чаш је прошла највећа опаснос!\ које су <е они моглн да боје, оиас.ност иовратка опвших госпсадра. Вар.БИ!ва обећанх1 боЂшевика >вогла су, на,равно, у почегку да играју аначајну улогу у ими-: ту прик ,Ђучен >а сељапгтва 6 ођшевиш!ма. А ш та обе.Кања нису имала

чи публициста, са масом цитата, служечи се једном огромком литературом, која. _ _ «ли«им делои потиче и, сами* бољше- Ј«'ТК1 ГГО '.. ШГО НМ «* ГКЖтаЉЈ.га Вгра зичких извора, аналитнчки и са цифра-ј 5»вМ> -Зато Ш10 су Се К[»етала у СМ1СЛу СОГиа^ настоји да изнесе генезу и развићо, ствених тежља наЈрода воје се сада хе 5ол>шевичког режима у Русији. Зашто је, ,-поНТаНО у деЛО прИФОСТИ. II 1е НЗЈрОДНе веволуција бипа иеизбсжиа, зашто ј. . ^ учивљпе СУ Д4 су бо.ЂШ<-ВИШ1 МОпропала праа рсволуција од 1905. год. Ј . карактеристикз руске револуције, зашто .' ,гти СКретаГИ СВОЈу II' -> ТИТПКу С ОШ1Х ПЈ гу бољшевицн дсбили превласт и зашто 1 >ва КОЈе Су ОНИ би ТИ Обиачилп. ЛШ ОМО су се одржали, учутрашн»а и спољна по- т, ;,делп В&КО С8 СОВЈетска ВЛада бр-30 ПОпитика бол.шсвика. антнбољшевичин по-ј р^з&Ла ГОТОБОМ Да УЧПНП КОШЈвОПЈе СвЛ>акрети и т. д., то су теме и питања коЈе : годтгаама 19 К«, 1920. 1925, СВакл сбрађуЈе и на коЈа одгоаара Мнл>уков у Ј ЈЉ > овоме делу. Најзад, рззимирајући у не- пут кад С-у ВЛЗДИ ПрсТИ.ТП СвЛ>ачин усколико јвзгровитих синтеза све што је татгшт. дотле излагао и објашњгвао, Миљуксв После 0 МСГШИШЉсГ СОБЈвГОКОГ реиаипссввћује цело једко поглавље .Сут-, уа се Ја се рачгна Ја ће ТАЈ р»и Р ^:-°). Ј То^поглазље '^Г^дГ. 1 -^ «« н, вечно. а ОНО^ВОЈ«ир*езбог његове интересантностн и актуелно- НО ДуГ0 врвме ПОТраЈал 1 ... • г>\ДИ КО.|И ДОЛасти, у глазним линијама репродуновати, 1 ^ Н-3 РуСЈГЈе. НарОЧЈГГО ОШ1 КОЈИ ЦГПШадане улазеки при том ни у коментаре ии ју круГОВОМа СОВЈетОКе бир кратије, ГОВОу »*ритичка оасматрак»а. над1 често је совтетоки режим чврш ! Ки него икад до сада, да више нико не ми„Шта је било-оило!", овим речи.ма почи- гТ јј }1а н>егстгу пропаст, пошто су п поње Ми.Ђ\ ков. своја лосматраља на с\траш - -ј^тњ^ ла.дг ишче-лле на о.л&оођење Рл*н»у Руси}у, на ону Русију која се данас 6--;, , е путем сграве ингерв^зције. а да у ди и диже међу наЈшири.м стојев»г\\а руско- Русији самој нема никаквих оргашгаовага народа, у сељаштву, чији лагани, али и пјгх снага које бп могле пржзвесги поспурни и широкн ход више никаква сила лггички пршрат. Стални неуопех свпх не може заус1ааити. ] сељачких устанака, неуопесп и сви-х војПристалице старог рЈ. ског режи.ма, у сво- ;мткнх п грађаноких завера протнв совјој мржњи против револуционарне фор.ме|јетске втастп и-згледа да иду у прилог пггображаја, још увек не пссматра# оно сгаком схватању. Међу осташ1ма интелек што се десило као једну заб.туду, него као туаллв друшткене класе несумњиво п грех, као злочин руске интел -Јгенције и рус глааа натјача депреоија. а нове ген^ратикога народа, чао скрегање Русије с њеног је ориелгптшу се псц псггц^ама п условиисто*>ијско]» путд, што се може поправити ма норога жт1вс»та... са..мо грззно.м пр/ћме:-10.м „железа и крзи" и Спгумто су многа ова опажања гачна.

што по ре.тигиозној нужносги захтева тешку казн-у. Међутим, изложене чињенице говоре нешто сасвич др>то. Извесно је руска револуција, као и свака друга — и в;ш!е него и једча др>та дс«ела собсм једно разарање, и ми озу ревОлуцију називамо „стомо.м", „дебаклом". Сзакако да је под утицајем ове катасгрофе процес разв;Аа у појединилт грана.ма р>скога живота — на економско.м, финансијско.м, државном, к. лтурном пољу, — бачен назад за неколико деценија Иззесно би било далеко бол>е да се цео овај процес р^-ске

А-тп огм не гогор* за то да ће Оантцњч полпжај вечно трл)ати. Она показују само толнко да не тре^«а вгчлте гражпти квај пропеса тдлто гд ,- се оз досад обпчно гражио, и да тај ктмј не мора бити онакав какав с* дсад ^ампшл>ао. Али, да ће крај ; пак доћ«и, то на-м каже п шгњенипа да ни за ово де^ет п лтгна. ко'е су прогекле. русјст житот ш!'те Ш1 у ком случају стојао... на месту. Нлчтрог.тв. Ошма к".;ји пеп:рату могућност тед^г нр?ск>пажаја \го[«а се рећи да с* та ј гапеображај всћ садо вркш, да )е он вгћ т.ч. Само што тај прео^ражај долгли из .тр.утпх ктена но тпто се очеки-

дого - мо п >' тем ,и| Р не евол ' Ј:,Је : тало: «ита ™ 5 го ниш са стране, аего го п>'1 вм нао..ше револудаонарне кагасгро- нпј4цбљвг к сп ^ г н0в0г фе, алл Ч-ГОРИЈОС, логађаји не могу се вра- гтпт Јо р на , пашк) . за ве Гл?0 Кат.. у једно.м другом, поправ.г.енач кздању.!,,^ „ _ то „ ^ № ^ ^ Ми зна.чо сада такође ла ј « та ргволуцир _ ?лмо ова ј мучнтг и .таташ ево.тлцполтт б»ла одгозор на извесне зреле Захтезо со-; ггпсвс (ппедеспгшппагтти плт Р\пипе. Моцијадне, политичке и кј > .ттурле пр.гроде, па ј ^ бптп п дрлтч' !}?... и ако противници ргвол'.лшје са највећомј одл/чиошћу негира}. Јвене „тековине", ми "• значо н то ла има п тексвина. Најважнија! Преджажаље будућнсстп РЈ-снЈе отемећу тич текоз :шаз1а Јесте та да се на со-| иаио * У првееној мерн таме што ми не ш.јаг.у ПСЧ .ГП.ЧКУ и ку.путму аре*. поја-)™™?* *>* ^ « натев лоћ " Ј0 Ј ј0 мјчшобпојнф соцнјаЈна нЈаса ^ <*лобођ№а од Г . мшор . пчког режн«а. Сваси1е руско се.Јшгво. У таме ошс.-л на- ™ н».а па ово ттптаље „ ,о,7 ... и посеЛ.го г.*јип». Л ««во крлло а».ти револуцнЈа д . рс ^ уске еЈшгрлппје, које је по (5ро1у нлјИче. »јршење мировне рево.туције Од 1861, значи , . 1;1г ^ , тп и сдда чврсто методл ослобођење се.Ђака од тугорсгва. о је ј , р<1 пс ,прета." Оно је датс тодуше, другчилан датум када почиње да г^опада стара ?е но - е у ^ пло кад ј е ог1ухвавладајуКа класа зема.вског нлежтва. д>оа- и10 све аитиГ»ол>швви»ке. н кад шге било њем сел>ашгва на степен самс^весног држав г ^- ло попав не само от ограве бољшеног грађанства са једтг.тм ударцем, у несу- СИ1Ка иег о н сд самог руског становн' лггва ћеној мери, прОшируј/ се све међе руског .. ад ј е М0Г)ДЛ0 да оде у ^острансгво где 1С>лтурног жишта. И све, што је досада бл- •;,-, сткорило сопствену ндеологи-ју монарло у р>-см)ј* историји, изгледа сада као нг- мостдчке рестаураштје. Ози ђудн . дат;ле. ка Ерста уоода, као „преджторија" за оно <1Ш у, Рек ,-ад>ату о рунтењу бо.Ђшевнтга ои што одсада има да дође. Духочнн живот куи ,г ЛГ ору&к са стране Ћ лирвктном иотгурне Р>сије био је достигао високи сте- гг г ч\г гностранстра. Друпг ттра-кац. коме пен раззића, ати тај Жиаот концешрнсзо пргпасм н 1ШД, ;п ;к г да ћ л слом «"ов ; от се раштје у уско.м круг> нај. сталежа гке вла т.л л ћи као ]>еоу.тгат унуграш* » >е за последњих стот: .. ! :гд дао пег ггг^"--а. Ати та1:ође ц овде натхтвно све: одабране иветове једне 1 шлгсид>злне, су могућ»зе разне варијанте. Некп опет >ш

Најнозија жалба, кОЈа је ови.х дана приспе.га Лр штзу Народа, потиче из кал >1 >ерске релгублике на фду Атос, ;тз Свете Горе. Ова ир!<вена самостална држаза, која се просмре на 300 каадоат. клло.метара, нала зи се на пол/огтрзу Атосу (Св. Гора) и састојп се из читавог низа манастира, у облику с(Ч'Јњсвековних јаких тзрђава. Ту стану)у око оооо ка.1 ђера, иравославне и фчко-католичке вере, који су по народносги већ ;глОм Срби, Хрвати, Руси и Грци. Тај а>'К манастира на Светој Гори, као што је позлато ооразује читав. једну држа вицу, која је поста.та још у петом веку после Хрисга: т>- се у то доба нзсганили пуСТИТБаЦИ и побожнл ллдл, који су дс-шлл у овај напушгени и ој сзаког забзров .Ђени крај да окају своЈе мале итт велике грехове. Они су тада живели по земуница.ма и колиба.ма, а тек дсцн-лје су саграђене и цркзе и манастирске зграде. Тохо.м зре.мена ггоједини пусти »Баци сложплл су се у гр> пе и тако ствара.т,1 сво.Л' манасг>рску заједнииу. Манастири оу уско ро постали ризница стари.х и драгоцеких књига, рукописа и важних доклмената од велике вреиости. Морски г.сари вео.ма чесго су упадали у манастире, \'бијали калуђере и пл>ачкал;| их, па се показала потреба да се манастири зашгите беде>и-1ма од непријатаих гостију. Данас постоји на брду Атосу око 30 разних манастира, који су саграђени у девето.ч или десетом столећу. Калуђери са Свете Горе имали оу кроз зекове да се боре против разних елемената, који су хтели да освоје њихоау реп>ол !ж!>'. Али од свију њих као најопаснији противнишг сматране су: жене. Ни једној жени није доззолено да својо.ч ногом крочи на под р>*чје ове републике. а шго је још интересантније, забрањел је овамо чак и пристутт жизотињама женског рода! Једина жена која је у ово.м строгом и увек стриктно одржаном правилу чинила из>*зетак та је в,1зантијска царица Теодора, која је Једнога дана. под изговором верске мисије, стуштла на брдо. Атос. Али њен до.^азак није био узал>дан: она је лонела огромну количину злата, разних реликвија, та.мјана и других предмета са истока. На тај начин она се усудила да уђе и у зе.1ИКн хра-м, у који дотле женска нога никада није крочила. За ореме богосл-'жења зачула се из оног дела цркве, где се налазио атгар, страиша грм.Ђавнна и један снажан глас проклињао је све жене на сзет>'. Царица се толико уплашила, да је пала у несзест и њена је пратња одмах пренела на брод, који се налазио у једној оближњој луци. Место које је ош својом ногом обесветила брижл>иво је опрано, очишћено и поново осзећено. За аре.ме турске најезде ова кал>ђерска република остала је нетакнута и Турци нису предузимали ништа против ње. Ка.тђери оу >\мели на вешт начин да се додворе и лас кају турским о».тгани.ма, који су им обезбедили сва њихова дотадашња права. Када су се турске војсковође налазили у близини брда Атос, они су морали да се одрекну сзо јих харема, јер су хтели да одад;.' п>"но поштовање калуђерски.ч обичаји.ма и прописима. Руски цареви у новије доба богато су даривали светогорске манастире, а р >"Ски велики кнезови и угледни, богати и побожни Руси врло често су долазили на Свету Гору. И садашњи италијански кра.Ђ био је неколио дана госг озих манастира. Према лозанском >товору о миру цела Сзега Гора припала је Грчкој, под услово.м ,да она испуњава све оне обавезе, које су чак и Турци пошговали. Али Грчка није одржала те обавезе и грчке власти су поселе њиве и ;ве по.Ђопривредне приборе, који су припадали манастирима. На тај начин калу-

сле да ће боллпезозму доћп крај пугем пмалшшоЕања појвдпнвх области 'рЈ-оије. Ммеђутим, при данашњој пвнтралиглпијјш Руспје, оваквпз! покуша|и '.ча п плановима преги сшасноег ђур| ђишклкаг >ттан.ка. Револуплја од 1917. I која је срушила парп^ам. победила је зато јер је опа била јсана реватЈ г пија „одозго 44 јвр су јој се пртгклл-чпли војсиса и нарсшо лредставр- штво, при ч»т\гл' је бпо I сломл>он Еладавпнскп апараг. Огпрнтлке I илжре бн се па тај нашгн мог.та замишI 1>ати н буи>ћа г.чзволуттија у Р>\-н-ји ако бп до тога дошло. „Штгроке масс" пмалв бн нстом пост фдктум да пруже своју пот пору. Могућноет јеане ов.ккве револупнје пе само пгго се пе може непгЈрати, н-;то она, с оазпрлм на раопатож ње у зеи.Ђ:!« ! ;..1псво се кснстатује да)пас, има најсгше

— Наставиће се —

ђери су сада нзложени глади и крајњо. оскулици и ако им се убрзо не прибегне у помоћ онн ће морати формално умре т« од глади. Грчка злада је недаано секгаестиралг и имовину оних манасгира, у којима жи ве ка.туђери грчке народиости, али њима се редовно исплаћује новчана помоћ док су сви осталн манастиои ос> г ђени на пропаст. Калуђери са Свете Горе налазећи се у тешком и безизлазном положзју, одгучили су да се жале Друштзу Народа и траже, да се Грчка лојално придржава обавеза. које прописује лозански уго вор о миру. Друштво Народа ће >*скоро решазати о озом пнтању и по сзој прилици решити овај мучни спор у корист кал>1)ера, који ни у најб>*рнија времена нису нмали да се боре са такви.м тешкоћама као данас. кврзГ БЕОГРАДСКА БЕРЗА ВЕОГРАД, 17. На данашн>ем берзанском састанку Народна банка је понсво скочила и достигла је до 6100. Ратна штвта је данас јача од прошлог састанка за неколико дннара. Код дезиза није било већих промвна. Тендснција код продукат а чврста. ДЕВИЗЕ. — Понуда—трамња: Лондон 278 277.20, Париз 224.85 — 222-85, Њујорм 57 — 56.80. Женева 1096.50 - 1093.50, Милано 302.65 300.65. Праг 169.185 — 168.385, Берлин 13.60 13-570, Беч 8.034 — 8.004, Пешта 9.965 — 9.935, Брисел 7.9405 — 7. 9105. ДРЖАВНИ ПАПИРИ. — Ратнз штета ра*>е«а по 445 — 445.50, промпт рађено 3200 комада по 445 дуго по 445.50 и на крају по 445. За ултимо фвбруар закључено укупно 8600 комада по 445 — 446. После звона закључено за 5 милиона номинале по 446.20. За март занључено 3900 комада по 450 — 450.50 — 449.50 — 453 после звона закључено 1000 комада по 450. За април 550 комада по 454 — 453 — 452 — 453 и после звонз по 458 и 457. 1% ра^лно по 90—91. Л% без посла. НОВЧАНИ ЗАВОДИ. — Народна Банка раМна по 6100, Извозна Банка рађена по 1080 1090, Врачарска Задруга рађена по 435 и Пиротска Есконтна Банка, егзекутивно 400 комада по 82. ПРОДУКТИ. — Нод продуката тенденцкја чврста. Пшеница: Сава, шлвп заклучено по 335; гл. пруга поомпт 78-79, 3—4% га март рађено по 352.50; Смецврево 78-79. 3—4% за фебруар по 350; Кунуруз мврт—април вагон пар. Вршац по 260; март шлеп Панчево за 20. март по 255; промпт шлеп Панчево по ?52.50. ЦИРИШКА БЕРЗА ЦИРИХ, 17. фебруара. (Б. Изв. „Пмиди'). Београд 9.1325. Париз 20.44, Локдон 25Л45, Њујорк 519.955, брисел 72.375. Милано 27.54, СофИја 3.755, Праг 15.41, Варшава 58.30, Пешта 90.845, бунурешт 3.20. новос\дска продуктна берза Н03И САД, 17. фебоузра. — (С. Изв. -П1Ивди">. — Пшеница бачнз и сремска 340 — 347.50; раж бз»иа 295 — 305: јечам бамии и ју*ио-со5ијзисии 240 — 305: зоб бачки. »анатсли, свмски и славокски 250 — 260: кукуруз бзчии. взиатски и сгемски 240 — 260: брашио бр. 0. 475 — 435, бр. 2. 455 — 465, бр. 3. 435 — 445, бо. 6. 370 380. бр. 7. 300 — 310, бр. «. 225 — 240: »екиљ« бачке, сромеке и славоисие 200 — 220; пзсу* бачки бели 360 — 365. Теиценција чврстз. Укупан промет 79 вагона.

ц тш икола Удружење наставника средњих и стру| чнјгх школа одржаће годишњу сктлштн»>• 19. фебруара ове подкне у 4 часа по ||Подне у салл друге женске гнлгназнје са овим дневним редом: 1.) Извештај о раду у прошлој 1927. |год1ши; 2.) Извештај благајннка; 3.) Извештај о зем .Ђишту за поднзање нове женске гимназије; 4.) Дискусија о новом наставном програм> г и о новој просветној комисији.

Полицијска Кроника Пожар на ОбилнКево.м Венцу Синоћ окз 20 и по часовЈ појаено се пожар у бифеу г. В. Ђорђевнћа иа Обилнћевом Венцу ор. 46. Пожар је одма\ локализован и угушен. Узрок пожару су били чункови, којн нису билн добро намештенн те је из њих вагра чапалила плафон и тако произвела пожар. Ште та прнчнњена пожаром је незнатна. Судар аутомобила и фнјакера Јуче по подне на углу Масар ;кове н Мллоша Ве.тнксг улице сударио се нзнелааа ауто број 879 са фнјакером бр. 118. Прн судару није би.то већс ште1с Ауто налетео на кућу СјшоН око 7 часова зутомобил гараже „Фиат" налетео је велнком јачичом на једну кућу на \тлу Дечанске уднче н 10м приликом се сав разлупао. Штега је прилично велика. Људскич жргаз.т •чије било.