Правда, 10. 08. 1928., стр. 1
ТТОШТАРИНД ПЛД-ДГНД У ГОТОВОИ црцд , ВИН*!»
ВРО. 2 4
О.ПЈСИ С» поиацу V адмннисгоацшш Нн *1 МмШад*! V" "9 Чеиовии оачум коа Пошт. Шгвдиоииц« вр. 33.220] гег»г*.л«ЈМ ВЕп»цмм|е -»р-Ј« А ЛММ'Ј|' л ТО д мм |р ш
БЕОГРАД ПЕТАК, 10. АВГУСТА 1928. ГОДИНЕ
Уоваништво: Ки§Ј Мижа|пое« 19. Мосачмв повтппЈтвЦ !■ Иоалммиу С.Х.С. 23 аин. аа кнаетоаисгсо 90 аие Ц ГОЛИИА XXIV г епе«^ом оеовиииј« V « 4 з§ шгдипар*|» ирјј
Жалост Београда и целе земље поводом смрти Стј . Радића
Бразла вилика, цуСока п шнрока остала Је. Фигура СтЈепана Рахнћа Онла је визна у нашем појитнчком живогу. Ннз гоЈина он Је привлачио веЈики део поЈИТичке п&жње на себе, био барометар појнтичк? ситуа
< г
министарства и просветне установе, ОиЈе су I у ирди* заставама. Дуг поште и пијетета |
оЈавао се тако ганас вођн хриатског сељачког наро ^а, СтЈелалу Ралићу„
п Изгу6или смо га.
ч
Стјепан Раднћ , ције, » јелан ој појитичкнх ЈИЈерп уоји је саојнш Јржањел јако утнцао. на развој лржавио/ н парјаментарног хивота. И нсстнјо га /е. Његоз омазак са оиога св ета ОЈЈекнуо ]е због тога шнрош ие са.ко иеЈе н :)ше зе.чље, него и света. Бурап живот какав ]с само готово он ииао 01 нашнх саврешних поЈитичара, завршио се у пашоЈ 1анашњо] појит ичко] Оури. По сао]о] прнроЈн вео.иа илпуЈСиван, точперамектан, аатим еру .гит ко]и се као 1оСар гозорник ра10 СЈушзо, покојни Ра, Јнћ бно је језна сензациона јнчност и за цеЈОкупну нашу Јавност н био. ветким 1е1ом, носијпц вејиких обрта у парЈамситарно.ч животу н посизац ровнх 1огађа]а... На њега се .бнЈо павикЈО, н то иа овако импуЈСивног, ванре /ио ораторски распомхен ог и козерски иа1ахнутог, и љегова смрт се оссНа у томе погЈегу свуЈа поа]е1нахо, и у СрбиЈи нсто тако као и у ХрватскоЈ, као и у хругн ч краЈевима. У ЗагреСу како се Јавља, мир и тишнна, н то побожна тншнна, ]ер сви су се мојнји Богу за поко] Х)'ше СтЈспача Ра 1и1 \а. У Веогра1у веЈики жзјост за РашНен, ]ер оваЈ Београ/ воЈео ]е и њега, као што во1и п све остаЈе национаЈне сниове. ЖаЈИ његову сирт, кубоко жаЈи ма 1 а пиЈе војво његову посЈету борбу ко ]а ни ]е требаЈа 1а се воји и ко ]а'Је могЈа јз иикоиђе нншу ЈугоСЈовенску зенљу... Наш појитичкн жнеот нСма иише свога Ра .ЈИка, нема сише трибуна хрватског сеља чког нароЈа ко]и Је могао 1аиима ,»а 1 ржн говоре, иоу* ]е могао сваког 1ана јз у це10] земљи јчнесе ипве шгађаЈе... II .*о\го илање .Правзепосаећено смрти Ст]епана РалиНа, ка1а се појавиЈо у Београху Јутрос о ко трн сата, бумЈп Је становнике престонице. Јер везики ко Беогп.ип ]е бн о прошЈе ноћи зоспао, клјз ]е јошјј >ест о РашћевпЈ смрти. А ји , пшако, вест о смрти веЈиког вође сељачко јс.ио кратске гог,Јнци/е шириЈа се престоницом н кногобро] ни Беогрпђани тражизи еу у тпку покп, 1о но ]аве .Праче" па у јици, потврту вести 01 па ше рехакџи]е. О ј]ск смртн Ст ]епана Ргцића био ]е 11нас веЈики на свнма стралама. Сви поштнч ки круговн ојлјн су 1уг пијетета своме гру гу. ТахоАе и з131а. Сва Јржавпа иаиештва,
ЗЕГРЕБ, 9. | Општа туга обузела ]е Загреб. Изглед тушан на све стране. Улнпе тужне, куће са црним заставама, људн снужденп. Нн нада Загреб ннје овако био болан. И сам са.ч, н ако куражно хоћу све да забележим у вези са смр!,у великог Хрвата Стјепана Радића, постао тужак. Гледам на једну велику групу на Марковом Тргу. Плаче. Сузе лију овом свету низ очн. Волели су много, дубоко Стјепана Радића, чиЈе су се очп синоћ у 8.56 вечно заклопнле. Прншао сам им и велим да је заиста бол велики... — Да, господине! вели ми једна дама. — Нико као Радић није се волео овде. Он је био наш идол, он ,је био све! Око Хрватског СељачкО! Дома дефилуЈе народ. Цео Загреб налазн се на ногама и говори о смрти свога великога покојннка. — Слава СтЈепану Раднћу! са свих сгрзна чуло се. „Умро Је хероЈскп као велики човек !..." Свуд се велича СтЈепан Раднћ. Када ши отнц^р Чрватскп^Сс.1>ачкч Дом сав завијетгу ирно, све Је врвило. Иогнуте главе, тужна изгледа све Је пролазнло. Разговарам са више раднћевских прваса. Један ми вели : Мнслим о великом вођн. Не могу мислнма да се одвоЈим од њега. Сад сам га гледао. ("ћегов божанскн изглед не може нз наших мислн да се нзгуби... Сва»:п мн овако прнча своЈе утиске. Када је умирао СтЈепан Радић, поред њега су били и прнЈатељи, осим породице. Утучеп, Један од н>их прича ми ово: — Моменат је био страшан. Мало пре тога било Је све лепо. Све нас Је озарила иада да ће пћи на боље. Лекари су нам рекли да су и самн оптнмисти. Замислите шта Је то за нас гначило. Бднли смо над њим. Но одЈеЈком почела је да наступа катастрофа. Сг.и лекари су одмах били позвати са г. др. Венкенбахом. Брзо су му дали две инјекције камфора, али срчани удзр био велнчи. Када Је добио другу дозу камфора, г. председннк се био мзло узднгао н. одЈедном, одмах зати л нао Је на њсгове руке. Свн смо вндслп да Је свршено. I! сви смо заплакали. Г. професор др. Венкенбах рекао Је: — ГотовоЈе! Госпођа Радић, кћерн и осталн бризнули су у плач, а наш г. председнич хероЈски Је "издахнуо... ЊЕГОЗА УСПОМЕНА ЖИВЕЋЕ ВЕЧНО... Околина г. Прнбићевића Јако Је тужна. Сам г. Прибићевнћ н данас, хао и синоћ када смо га на станиин нзвестнлн 0 смрти СтЈепана Радића, болно Је изгледао, жалн свога прнјатеља Радића и посвећује сада све своје мнслн његовоЈ успомени. ВЕЈ1ИКИ ГУБИТАК " А у кругу г. Прибићевићевих пријатеља веле ми : — Велики Је ово губитак за аелу земљу. Велики дух СтЈепана Радића бно Је потребан земљи, данас више него нкада. А велика, широка делатносг његова такоће Је требала земљи. Јер мало Је оваквих, мало Је овакве инвентивностн као што Је била љегова. Сећате ли се свих н>С1 овпх говора, све његове елоквентности. Свуда (е друкчиЈе говорио. Ненсцрпан дух, наЈинтевсивнији дух, не 1 надмашаи говориик. Мп смо увек били у овоЈ пријагељскоЈ нашој сарадњн оча 1 ранн њиме. Он Је бно сннтсза човечиЈих
делатности, свих оних које човек може да има. Осим тога што Је огромно нного написао, осива тога што Је радио стално, Радић је и своЈом живом речју био корисан. Он Је просвећнвао, оплемењавао душе сељака у овим крајевима. Он је био миротворац, желео је само мира. Певао је песме народу. Ви знате да Је низ година сваки своЈ збор почео са „Хваљен Исус и Марија". Он је мирио тако душе сел>ака, стварао од њих највншу, најлепшу племенитост! А Радић је био велнки човек државе, велики њеи изградитељ. Он је само мнслио на њу. и ексцеси жнвотнн у политич кој бури гурали су га на разне ствари.ј Но он је био мудар, светао човек, који ^ Је целога себе само давао народу. Збогтога иека Је слава СтЈепану Радићу I ШТА ЋЕ ДОЋИ... Код политнчара сељачко-демократске коалицнје, н ако пх Је све туга обузела, по мало се осећа већ да су почели размишљаги о гоме шта ће се и како ради^ ти после смрти СтЈепана Раднћа. Како сам дагас ««гао рчдети, тгагледао У л* су се они плашнли ове катас^офе и да с>' 0 томе већ раннје доносилн одлуке. Г. МаI чек нам је већ сииоћ рекао, као што је ! „Правда" забележнла у своме друтом издању, посвећеном СгЈепану Раднћу, да пок. Раднћ није оставио никакве поруке, алн да су још за његова живота | донете одлуке. Један велики следбеник пок. Радића рекао ми је данас у подне ово: | — Наставићемо у миру н даље, и по : смртп великога вође, оно што смо и до I сада радили... Ми се сада посвећујемо велнкој успомени нашега вође н одаЈемо му најдубљу пошту !... А он !е заслужио највећу почаст коЈа се може одати. ДУГ ПИЈЕТЕТА СТЈЕПАНУ РАДИЋУ ЗАГРЕБ, 9. Стјепан Радић Је издахнуо синоћ тачно у 8.56 часова у соби, где Је од доласка из Беотрада боловао: у приземљу внле, у ХерцеговачкоЈ улици (Јр. 5. Одар па номе леже посмртни остаци Стјепана Радића намештен је у углу косо према вратпма тако, да му се може прилазити с обе стране. На таЈ начин 1 приЈатељи су моглн брзо прилазнти одру СтЈепана Радића п одати му пошту. СУДСКИ ПРЕГЛЕД ЛЕША ЗАГРЕБ, 9. Јутрос рано нозват Је професор др. Јурас радн балсамирања тела поч. Стјепана Радића. Готово у истом моменту са професором Јурасом дошао Је н др. Барић радп прегледа крвн, алн како је Јављеко од стране суда да ће бити изсршен и судски преглед леша, то се са балсамовш!.ем тела Раднћева застало н биће извршено данас пре подне. ПОРЕД ОДРА СТЈЕПАНА РАДИЋА ЗАГРЕБ, 9. У 2 часа по поноћн изнемогла од емоцнЈе н бола г-!)а Марженка Радић повук ла се и отишла на одмор. И посланици. који су бвли окупљени око одра покојиог Раднћа разишлн су се; само је остало неколико посланика да бдију преко ноћи над телом Радићевим. ЖАЛОСТ У ЦЕЛОМ ГРАДУ ^ ЗАГРЕБ, 9. У ирнпм заставама н у тншнни коЈу Загреб ретко кад показуЈе, освануо Је даиашњп даи. Још коћас по нентру гра-] да манифестанти су пробудили станов
нике, који су истицали одмах црне заставе. Саме манифестације биле су јасие за свакога да Је вођа С. Д. К. издахнуо. Па ипак су свн питалн не верујући у катастрофу после онаквих оптимистнч ких речн, које су издате Јуче о стању болести Радића. Од 2 часа по поиоћн до 7 часова у Југру Загреб је био мирвн у тајанствено болној атмосферп, која се огледала на свачиЈем лицу; на улипн свако се старао да таЈ мир не иарушк. Јутарњи листовн коЈи су изишлн у ван редиим вгдањима до 8 часова били су распродатн. Пошто ,су ноћзс на глас о смрти Радића дошлн сељаци из околиис верова .10 се да ће доћи до озбиљниЈнх манифеста ција. Јутрос рано Је ушло око 400 сељака у трад али мир до 8 часова у јутру ниЈе нн мало поремећен. Како се Још од 7 часова ишло на јутарљу молитву за покоЈ душе Стјепана Радића, то су и радње доцннЈе отворене него лн обично. мЛАЖНИ ХЕРОЈИ" Загреб, 9Данатши загребачки листсгаи доткхв в&тж<е. на/писе о Стјепану Радећу. „Југарн»н лисг" доносп н члаиак „Лажли Хороји 1 ', у ко.че тенде-шдиоано и злонаиер!«о представља располоаење Бесградб. Уосталом, го ће се тјбољо зндети, ге .■'з. ■■амијММЦДј^ Ои глас!:; .6к >град'';.'(1& .мо л» цо Л иј . ноеГхероје: Пуиишу РачиКа, Тоиу Поповића, Луиу Јоаановића н Впаду Ристовнћа. Она жное штнти, а сном мртвом. одајо пхледн>у почаст, накву јо одаоас на ]еоГ .им својии еелннаннма. Фалн још само тс, да ја на сјадннци иниистарсмог савјета агкљ>-. ч&но, да с. блало Ррстоаип покопа на државнм трошан н да прен ка љашом нд. прадсјвлнин сла до дп. Актон КорошвЦ. Влада св ипан ннјс на то одлучнг \ |ар ннјв имала за то тнтула. Да [в Рнстовић био ма каиав државин чнноании снгурно 6и 6*!о сахран..н као »аслумни човјвк на држаани трошак. Дј-.и м то му |в одала почаст ваоградска секција Јутословвнског новннарског удрумоња. Она [в одлучилв да с. Ркстовнћ сахранн о к>иховсм трошиу н оне спрема ци]влу домонстрацију са спровс. дом. Зашто то? Валда Јато, што |в Влада Ри. стов'к(> проповнједао н потицао п> удв на уморство Стјепамо Радиг.а и Оостозара Прндићеекћа, ко}и су такођер мзаинзри. Или момда та група ноечнара, која донијела тај заиључзк, уписуЈо у »аслугв Влзди Ристовићу мзтоде, N0). Јв увоо у ковииству »а полнтичин живот? Или смзтрзју аа састуга покоЈникзв. подвнгв са Радом Пашићвм и другим трансакцијама? Та група втогродсиих новинара мора бити Свје сма, што аначн одаваи>о г>очасти погинуло« Влади Рнстсеићу м што »начн подизати га иа пн*. вестал херзЈз. То «начи солидарисати се са дЈапима и радом Владв Ристовика мж барви цн]8ннти, да су та дјала бкла твха, да су ишла иа корист нврода, домовикв м чтејсчакства, Ако Ј. тако, омда горо по и>их м по при]вс7оннцу п еину штампу. Јучврашњ. раслоповт>в у Баограду иа улмци, у кавзнн, па м у сомрЈ Народној Омупштинн показало ]., што Београд мнсли, Кадо су с тендвнцнозно пронијвлв оијести, да ]е мртел тијело Владе Ристовића унрадоио ивгђе у Хрват. оној, Бооград ]в клмцао дд весоља, дч мои. осудитм Хрвзте и да нм у лицв М0И1е првдбацктм овеква д}опа. Београдске мозин. домиј.ле су кроа цнјвло странице сонзациомапнв иаписе о нвстамку мргвог тнјола Владе Ристзвића, а уЈвдно су издзаана н по улнцвма лијолљона посебна мздања о том догађају. Колико мифамкје к &алквксм. подвале. Требало |. макар м за кратно вон|вм«, док с но зткрн ј. лам, хуцмЈти . ротна Хрвата у Затрвбу. Тр.. бало завестн Јавност опот у блудп>у н повдставити Хрвато као људомдоре. Не знамо да н службона агенција ии]в ту аи!вст раструбилз по свијвту, како то чини последк >нх дана прздставл>о1ућм ЗсгрвС ксо комспиоатммскз ти>н]сздо. А азбораоља/у да самјвгг зка, гђо луд. ]едо по. мрчкка н г1)« ее »удм заввауЈу у вро^о и бзцаЈу у Думав. У Зегрвбу скгурно н. — а у беит«ВУ? Нв аавиднМЈ Београду к н>и-ово| чарши]н ки (иеговим најиовиЈнм гвооЈима. Наиз ин^осу нмкада импомирала д]вла Пуиишв Рачика. Тсме По поЕкћа, Луна ЈовановиНа и Владо Ристовикв. Ока могу имлочирати члановима чотаоокв коали. ци1о. ко1а убон1це крм|е зд поввоои(вна суда. у Београду кх могу мотнути у Пактвон, да с. просоиу ности омих правих хвроја, ко]и погииушо аа оме идмле. аз ио]в со ми денас борипо, . ко'о о V у Бссгоаду оовгазили м гцнпрелн. На част им так* хвроЈи'. „Новости" доиосе слсдсћн чланак: „У космаЈском срезу састалн су сс, 5. о. мЈ, срссив првапн свнЈу партиЈа па иоифсрсациЈу (Наст авак на 2. сграни)