Правда, 25. 11. 1928., стр. 1

л у / /

БРОЈ 321

Огласи се оримају у администраиији: Кнсз Михајлом ул . 19. Чсковни рачуи кол Пошт Штедиоииие 6р. 53 220 | ГЕЛЕФОНИ: РЕДДИЦИЈЕ 2634 АДМИНИСТРАЦИЈЕ 81

БЕОГРАД I Уредништво: Кнез МнхаЈлова 19. Месечиа претплага НЕДЕЉА, 25. НОБЕМБРА 1928. ГОД М к Р аљсвин У С.Х.С 25 дин. за иностранство 50 дпн * ' || Тслег*ч >н пепакције у штампа"И'и 4138, штампаоије 1113

ГОДИПА XXIV

Каџарс ка к ампања Држава демократије

Маџарска ревизионистичка пропаганза одржгва се упсрно и, ма да је доживела до сада је.дан страшам неуспех, ма да је видеЈга да је фактори међунаро дног мира и озбиљни носиоци по.титике ' нашега континента никако не одобрадају нити сматрају озбиљном, ипак се она још увек развија на свима странама, V свима олим земља.ма Евоопе, за које држи да одобравају ову њену кампању Већ неколико месеца у самој Маџарској држе се зборови, и то не мали, и увек готово ш припс.моћ званичних органа. .Цела Маџарска добила је, по томе, једну* физисномију ревизионистичку. Лорд Ротермир, исто тако, није стао. Мање интер(сантан. него ра« <је и још ман>е значајан, јер све су илузије отпа 1е које су се још в први ма*х могле одржати. — он Нс г>-би при-уство духа и, кад-кад, ла још по коју изјзву маџар ској ш ампи о добрим изгледима њене ревизионистичке кампање. Али баш сада ни мало није важан рад лорда Ротермира, јер он зише не обраћа онуко пажњу европских фактора мира као раније. Сада је врло значајно да се сама пешта«ска влада све више бави питањем

ном европског мира. Граф Апоњи, када год устане за повратак Хабзбурга на маџарски престо, ствара могућне несреће својој отаџбини. Демократизација Ма-

Граф Апоњн џарске створила би јој бол>у бутућнссг, и Маџарска ће је увгк пре наћи у јеД:.ом свом мирољубивом раду него ли у доласку Отона Хасгбуршког на маџарски престо. А сви поборници мира, када постоји оваква данашња маџарска кампања, морају битн његови непоколебљиви и опрезнн чувари.

Отон Хабзбуршки маџарског престола и да се легктимистичка пропа-ганда у овоме смислу с њене .тране толерира. И прва и друга прспагинда, и она - за ревизију Тријанона и сва за псвратак Хабзбурга на престо Маџарски. догађији су који *реба са озбиљном пажњом да се прате са «аше страле и, у опште. са стране свих држава Мале Антанте. До сада. нарочч г'о последње врсме, овај маџгрски рад! __ према данашњем коминикеу, стање болести непромењено. Ј10НД0Н. 24. — (Б. Изв. „Правди"). —

©ДДСВУд Шта се све АогаНа... Пише нам јелан. члтнЈац: „Какве приЈике влцају на нашич жегезницгма у ВојвоХчии, нека послуже ови примери: 30 октобра о. г. кој воза 60/5 у станиии АЈибуиар преЈ пубЈиком посвнђаЈИ су се шеф станице и коитроЈор из СуОотице. Свађа је Оила тако жестока, да је г. ! контроЈор појиго О нож на шефа и 0 јигоу <1рећи присутнима није дошјо до крви. 16 нонемОра о. г. у Цебељачи код воза 1416 у присуству путника један кочничар поменутог ноза удирио Је фењером по гдави дежурног саобраћајног чиновника. И овде се пубЈика \умешаЈа да развади завађене жељезннчаре. Кад се дешава у присуству пубЈике, а наддежни у дирекциЈи пак не покЈањају пажњу, онда није ни чудо што сваки воз Има обЈигатно захоињење. Док свађа престано потребно Је бар поЈа сита, што се наравно не заводи у путни јист".

Ешт шгекег крш

остајао је незапажеп код на-с, и ако Је на против, потребна напомена да Маџар ока са озаквим својнм радом постајеј једна од најне,мирнлј'их земаља V Ев- Билтен о здрављу краља од јуче по под1.:ш и јехча оа носилаца садан.сгз ев Н е јавља. да је његова болест озбиљна ропскбг немира. и да су се болови у плућима појачали. За Ми о.мо, уаг;< до сада, истаца^ш да је за [ сада још не постоји никаква опасност Чаџарску' ве.тк<и интерес да. налуста оз« , пошто је конституција краља веома јаоаоју нергалну кашафу и да унгсе добру ! ка. вољу за ствг?ан>е дрбрлх међуиародних 1 одаоса, за стиараше, специално, наших узаЈа-мних Јо5р"л у одмоса. Ми смо то истацаз<5јг тога (ито је ту пуна оч^нм-дност да

и сцда- Маџар:<> позиеаЈу на оваакв раа, на онак .. сар?он>}'. љгнн в-лтални интереш Ка -мпања (егитимиста за довођење чладога Отона Хабзбуршког на престо, затим ка.ипанк1 за разизмју Тријаионског Уговора само показују 1а се.она још увек чалази у ч.фери иереалности ла не мисли на лојалну међтародну сараашу. Међутим, ста&мносг лаиашњег међународног статуса може за јој бгае вчиг№дна и када је очих зана немач-

После подне одржаи је конзилијум лекара, који је традао један и по сат. Од разних европских дворова и влада стигле су изјаве симпатија и питања о здрав љу краља. Синоћ је било здравствено стање добро. Краљ је добре воље и изразио је жељу да се нико не узнемирава због н.егове болести. Ипак су учижене неке промене у дворском церемонијалу, тако да на пример стража пред двором сад се мења без музике. У политичким круговима подвлачи се да је немачки посланик у Лондону Стамер био први од дипломата, који се лпч-

ки миногстар спољних. пословг Још Јеаном н0 раС питао у двору за краљево здравподзлачмо своју .тскарбчску по.титаку, по- ље мтаху чувања мггра; и акр са мало гоочине ј Ју Т р 0С је издат коминике у коме се "'наже, да је стање здравља непромењено. Краљ је био рентгенизован и снимак показује нормалан развој болести. Г. Ншђ у Шшу ШАБАЦ, 24. — (М И0в. „Правди"). Г. Браиислаз Нушмћ ст.игао је овде, да одржи предавање о „ М одји као Јоцијалном ш>облему".

која је дошла.због неевакуисања рајнског подручја, г. Бгтлш је мотао да вилм после седам година свога свдења на положају пред седника Еладе у Пешта да би Маџарска могућчос г ОБОга ве.тиког просперитета могла наћи у спрбзођењу миролл'бмве и .лојалне политиче према овојим. сусежча Легитимистички рад представља велике тешкоће за Маџарску, и на овакав рад мора се одговорити пуном одбра-

Најелеменгарнија диокрсција захтева да одмах истакнем овоју намеру. Хоћу једностаано да изнесем извск:не феномвне с којима смо ми у сталном и свакидањем додиру, било практичном или не, и да осудим заблуде које су битни узроци наше поратне нестабилнссти. Рат је директно наметнуо цивилизованим народима два проблема која се треба што брже и овсстраније да реши: пробл.пм мира међу нацијама и проблем економске реконструкције. Али у општој изнуремости појавио се и трећи у неочскивано заоштреној форми: проблем унутарњег државног живота под притиоком новог развигка демократије, аутономије и слободе. Под ова три проблема савсила се европска нестабилност и сања о великим плановима нових режима и структура и подгрејава се на ватри психолошког катаклизма који је ди рекгни узрок извесних тенденција наше сопија.тне еволуције. Општи мир. или боље речено мећународни. и проблем економске реконструк ције су првш услов стабилности индивидуалиог држависг живота. Докле год не могнемо рећи да је гај мир успоставл>ен и да је гкономска рекс«струкција осигучана. дотле ће унутсрњи живот држава бити под ударом великих осцилаци1 'а, изазване политичким променама и беокрајним дебатама о режимима, којима се служе људи и партије. Једна од највиднијих тс.нДенција наше еволуције јесте та, да широке масе траже учешћа у јавном жнвоту и влади — теиденција демс-зфзтеких оријентаиија —, до« с др>те стра-не ко«статује.ио реакцио«ар не> силе које већ својом појаво >1 отва рају теоретске и практичне дискусије на пољу интереса и директива. Бољшевичка диктатуфа, италијански фашизам, шпањолски пронуицнамснто и ултра конзерватизам енглеоких ди ерц, су супротне тенденције о унутгрњем државном животу које се разилазе у суштини и у форми. Сви ти системи отварају поново проблем слободе, било слободе као принцип демократске државе, било као право партија и фракција или право раса настањених у новим национа.тним организ-мима и то у гтотпуном смислу ре.чи, историском и пол1итичком. Борба између демократије и реакције која се појавила после рата поново захвата људски дух и отвара без сумње у целој данашњој Бврапи политичке дебате које, како видимо, нису сррше не биле у деветнаестом вску како се то тада држало. За све ове' противне ^телдеиције деветнгесто столеће није била проста литерарна фраза, него позитивна и полазла тачка једне велике политичке -полинодије. Свакако ће историја моћи боље разликовати него ли ми какве су користи дале изузетне зладе т. ј. непарламентарне, као и то, у колико је поЛитичком, моралдом и економском злу био уер:к један режим изузетка. Нагласимо уопут само то, да ниједан од ових режима односно диктатура, није ништа стабилног и дефинитивног. То је само један прелазан режим који греба да буде потврђен у име не.чег што, превазилази саму диктатуру. Цела 'сва борЗа која се одразује у амтагочизму између две политичке струје које данае попримају међународни ка рактер оводи се на проблем слободе, схваћела у најширем смислу. Оса.\гнаесто и деветнаесто столеће су најважније опохе модерног доба, јер су развила код ових цивиловзних народа дубоку ееолуцију и улила тежњу за конституционализмсои, селф -гувс.рнманом и парл2 .ментаризмом; системи, који афирмирају политичке слс боде. Ипак лична сло бода која је душа и центар моралног, политичког и циви.тног живота није била осигурана, исто као што није још ни да-нас. Пут који води социјалној побсди је дуг и тежак, он има своје бгве л нешргдвиђе-не застојке«, скретања и развијања. Појам о држави или на ,г чји учврстио се током 19. столећа, и ово божапство модерне циаилизације и ако је> спасло извесне вањске форме и струк-

туру конституционализма, ипак је про гутало слободу у њеној дубо«оој ре-алности. Оно ]е оставило као фантоме без душе појаву слободе у политичком жнвоту, а на њихово место ресторирало олигархије и дикгатуреч које је баш ова слобода била уништила. Слобода је исто што и истина. Кад се већ добиј'* треба је сачувати, те како се дагађаји мењају и инетитуције еволугошу, треба је наЈПокон знати прилагодити. То је сталио кретање снага као и живот у којем се губе народи који нису знали да је употребе онако како је не би изгубили. Јер служити се слободом значи не дати места ниједној Диктатури која је негација слободе. Негација не толико због материјалне чињенице доминације једног човека или масе, него много више због чињениие што је морална снага недостајала народу да сачува слобоДу и што је Дозволио диктатору или одређеној маси ла вређају његову колективну личиост. Права победа модерне државе је била у томе^ што је она успоставила рапрезентативни и демо1фатски режим, чији је услов постојање и гарантија извесних социјалних слобода, које омогућују његово реално функционисање. Са овом победом направио се један врло з^чачајан корак у животу народа, јер је тај корак подигао поданика у ред празсг грађанглиа и одуето социјалној слободи карактер привилегнје једне кла се или касте, или арбитрарне воље господара. Он је ставио у исти морални и политички ред слободу и власт. два потребна фактора соииј.итног живота, док је истовремено настојао да избег-не конф.тикге успоставивши целу свр»ију ком>пензационих органа. Подела власти на особе и функиије требала је да обезбеди грађане против могућих злоупотреба власти, била она концентрирана у рукама неЈсолицине или само једноа". једнакост свих пред законом требала је да мсрализира употребу власти као и слободе. То је била висока концелција, која ј« столећима сазревала, али појавила се »ова заблуда која је од цивилиог друштва направила Један прост >товор, од органа просту делегацију власти, од слободе нешто агколутно индивидуалног. Та заблуда скренула је модерну ко«цепцију државе на једну чисто формалпо' конструкцију. Државу се дигло ш висину недтог мита, те почев од Хегела у њој се поме<шала власт и слобода, прзво и сила, морал и арбитрарно. Стара цезаристичка концепција о држави постала је национални циљ државног неоцезаризма. Законима и власти нису потребне никакве границе. Појединац, који је некад био роб краља, данас може да постане роб државе. Оргакизација једне бирократске и до заДњих конзервенца централистичке Државе спречава олободни развитак • латетзтких снага народа и институција. ограничава личну иницијативу, животу даје сваое исти тон и форму са својим педантним уреДбатиа и гуши га, поплављује индустрију, трговину. школ>% цркзу, рад, општине и покрајине. Бирократска држава се уздиже над слободном државом и прави од ње јако централнзирани орган, који Је пргдигра Др жави>м социјализму. Слобода није никад ослабила него •^апротив само ксинсолидирала државу, Јер се помоћу слободе учвршћуЈе кохезија становништва. Најслободнијс државе као Се-верне Америка и Велика Бритачија су свакако врло јаке а не слабе државе. У овим земљама концепци ја слободе представља код становника ко:ггро.т\- самог себе. као и смисао >■мерености и поштовања традиције. оакон је тамо динамнчки а не статички, а традиција пази на његов развитак и осигурава његову виталност. Свако настоји да што активни је. учествуЈе у колективном животу јер се нико не осећа да је из њега искључе-н. Државне власти без сумње настоје да се власт осети, али -оне је ретко када злоушотр.бљују. Принцип међусобног поверења између