Правда, 03. 07. 1932., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 185

Огласи се примаЈу у админисчраииЈи Вла )к »вићева 8. Чековни рачун код Пош^анске Шгелионице бр. 5X220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25-551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 3 ЈУЛ 1932 ГОД.

Уредницлво: Влајковнћева 8. Месечна прегпла ^а за нашу землу 20. лнн ч за ннос^ранство 50 лин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКНИЈЕ: 25.555, 25.552. 25556, || 25.558, 25.553. 25.554. — Рукопнси се не вракају.

Г0ДИНА XXVIII

ХЕГЕМОНИЈД

(ОСВРТ НА РАД У ЛОЗАНИ) о :о

ЛОЗАНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ

гаА

У погледу репарација поверилачке силе су грешиле још од првог да иа. ТаЈ су проблем решавали финансиЈери уместо екоиома. И рспарације су скретале све више са терена испоруке у роби на терен плаћања у готову. Не треба заборавити да су удружени индустријалцн и трговци у Немачкој одмах после закључења мира а док још нису знали укупну суму коју има да плате, понудили савезницима много већу своту на име ратне штете. Дакле, у доба пуног краха Немачка је била сна жна да понуди много више, и за ман>и број година, од оног што сада сведено на минимум неће да плати. Али светски капацитети у фннансијскнм проблемима одне.ти су победу, и тако су дошле репарације, које су се претвориле у плаћања товим новцем. Да је Немачка остала испоручилац у роби на име репарацнја, она би активно учествовала у решењу репарацноног питања. Али како су повериоци имали права да траже иачин исплате, то )е Немачка, плаћајућн репарацнје готовим новцем, била само пасивни сарадник у обнови Евроце. Али то јоЈ је дало маха и начина да у сред њој Европи тако обнови свој саобра ћај, новчани оптицај, трговину царшге итд., како би целом свету дока зала, да она, пасивиа Немачка тешко пати од „диктаторских уговора" и да ће због тога потпуно пропасти. Мећутим, ту своју пропаст она је спремала у циљу обарања уговора о мн ру и у доказу, такозваном објективном доказу, да су ти уговори „дик^ таторск н", „насилнн" н да су грађеЈ* ТГ свакет* обзира економЛе □риЛике у Немачкој и Средњој Евро пи. На тај начин Немачка је још пре иеколико година нанела смртан удар свим својкм свечано потпнсаним обавезама. Међутим, Немачка Је у то доба лакше могла да вршн испоруке у натури, финанснраЈући њихову пронзводњу по својој вол»н: порезама или заЈмовима. Али, како Је плаћала у готову она Је прешла на боЈкот своЈе валуте. Тада су велики повериоци Немачке пвли — под утицајем савета вели ких финансијера — у Један невероватан апсурж: били су једнодушни да приме као нешто ван дискусије пад немачке марке. Јер уколико моиета једне земље пада, утолико има мању способност отплате дугова. И уместо да су од Немачке тражили или робу — пре робу него новац, —■ они су ЈоЈ пружили обиље заЈмова. И у томе се дотле дошло да се данас неке велике силе одрнчу уопште сваких репарациЈа, како би сачували своЈ сопствени кредит и своЈу валуту загрожену раниЈим заЈмовима НемачкоЈ. Али зар те савезиичке гре шке треба да испаштаЈу и другн савезннци? И зар Је то право? * Даиас Је Јасно да Је пад немачке иарке извршен на рачун поверилачких држава, па и на наш рачун, ако хоћете. И ускоро доћн ће моменаг када ће се Италија добро размнслити пре но што се реши да ли да до краја о.ггане на свом становишту о репара цијама. На паду марке Немачка је чак зарадила једну лепу суму од 5 милиар ди марака, док је нсмачки извоз у оталном порасту. У последње време изооа немачких ^абриката расгс са пола мнлиарде месечно, и ако је, с друге страие, светска дефлација сма»м!.та њона извозна тржншта. Немачка нма 6 милиона незапослеиих. Ако би се надница једног таквог радника ценила са 5 марака, зна чило би да Немачка губи годишње око 10 инлиарди марака. Али надница мије регулатор цене артнклима. Ту долази још читав ннз издатака у транслоЈггу, осигурању, пореаи итд. Ако се нрстпостапн да наднице прегставл>ају само полов»п«у цене јсдној роби, онда значи да Исмачка на неаапосленим губн годишње око 20 ми диарди иарлка. Упослапањем озојих ову радну снагу она би јсдан дсо гор н»е суме иогла да реалнвује. Дал>е, у погледу социалног стара»>а, њен буцет је оптерсћен са 10 ии лиарди марака. У последњем својих 6 милиона рлдника. и смањењем со■иалне помоћи од 10 милиарди. НеМачка би врло лако могла ла одго•ара своЈим рспарпиноним облвезама Ј лифераниЈи у натури. * Како су по Довесу репарације биле •езанс са стабилнзаииом мбрке, а ло

Јунгу са креднтом РаЈха, то је Берлин — да избегне репарације — ино страним зајмовима компромитовао кредит а своју валуту опет бсгством капитала. То је вслики резултат и права последица за то што су проблемом репарација управљали финан сијери, а не економи. И зато 1929 го дине Немачка иије могла да одгово ри својим репарационим обавезама. Уз то, побсда Хитлера довршила је дело, док је г. Хувер предложио јед ногодишње одлагање плаћања, а г. Бринннг одмах предузео мораторне мере, и ако су немачке велике банке у Берлину и провинциЈи онерисале са много већим сумама но француске у исто доба. То је дејствовало и на поверилачке државе и на велике светске баике, особито оне у Лондону и Њујорку, које су гарантовале немачке за!мове. Рђава пракса плаћања репарација у новцу нагнала је немачке повериоце да пожеле укидање репарација. Поверилачке државе имале су да бирају: или да обезбеде државна или приватна потраживања. А уз то да сачуваЈу своЈ кредит и своЈу валуту, тим пре што се Јавнла у врло акутном облику тезоризација, коЈа Је повукла милиарде и милиарде долара, франака, ливре — стерлинга из Јавног саобраћаЈа. А свака тезоризирана новчана Јединица повлачила Је из саобраћаЈа Још по неколико. И х.погј ц .ау Ј?ецара-Ц'Ца> Д?л^н данас до апсурдне идеЈе да'су*ТЈ вериоци Немачке подвалили сами себи! И зато се јавља интерес многих великих сила да се репарације уопште укину и да се преко свега превуче сунђер. И то у име светске при* вредне кризе. Али краЈњи резултат биће у томе што ће се немачки део дуга пребацити на Америку и остале земље, и што ће се куловна моћ Немачке развнти на рачун повернлачких држава. Под утиском немогућности плаћања репарација у готову новцу, по неке поверилачке земл>е сматрају да Је данас у њиховом интересу — као што смо раниЈе рекли — да више, уопште, не примаЈу репарације. И те државе долазе у положаЈ да буду адвокати, коЈи Још плаћају своме клиенту што ће га бранити!.. Међутим, Немачка може да плаћа. Ми смо мало пре изнели да се на социално старање троши 10 милиарди марака у Немачкој. Кад би се та сума употребила за рад, вредност.не мачке производње' би се још више попела. И та велика сума била би потпуно ловол.на да плаћа Немачка годишњн анунтет, по Јангу, коЈи из носи само 2 милнЈарде. * Алн шта би бнло кад би се репа* рације укинуле? У НемачкоЈ би престала криза, Јер бн се пребаиила на остале државе, коЈе би и дал>е патнле од неравноте« же производње и потрошње. Пад немачке марке већ Је поништио Јавне н приватне дугове Немачке. Укидањем репарациЈа, коЈе су падале на буџет и железнице у НемачкоЈ, смањиле би се цене немачким пронзводима, и ииЈедна велика сила не би могла да издржи њену конкуренциЈу на светскнм тржиштима. Уз то поверилачке државе и дал>е ће остати одво)ене и деконцентри* сане. Кад би била ослобођена ре>пара 7 ' цнја, Немачка бн извела и остварила своЈ фииансиЈски суверенитет, финансжки би се преоружала. Капнтал бн се удружно са Јевтином нсмачком робом, и то тако да би за немачки извоа Трст поново постао и економски и политички врло актуелан. Дал>е, Немачка је прешла на' ства рање саог мећународног банкарског живота, Јер би новием повернлачкнх држава могла да створн своЈ фннанснЈскн положаЈ у Европи. Нсмачка пренаоружана финансиЈски, преоружала би се и воЈно. И место Пансвропе јавила бн се поново у своЈ своЈоЈ акгуфшости реч: хсгсмонија. И. А»

Немачка влада донеће одлуку а лредлозима лоаерилачних држапа у недељу на седницн у Фрајбургу, близу швајцарске граниде

ФРАНЦУСКА ТРАЖИ ДА ГЛОБАЛНА СУМА, КОЈУ БИ НЕМАЧКА ИМАЛА ДА ДА, МИЛИАРДИ ФРАНАКА, А НЕМЦИ НУДЕ ДВЕ МИЛИАРДЕ.

ИЗНОСИ ШЕСТ

Г. МАКДОНАЛД ИНТЕРВЕНИШЕ, ПРЕДЛАЖУЋИ ДА ГЛОБАЛНА СУМА ИЗНОСИ ЧЕТИРИ МИЛИАРДЕ ФРАНАКА. о:о лаца нзазвалн велико огорчење у круговима немачке делегације у Ло-

ФРАНЦУСКИ ЛИСТОВИ ПОНОВА ИСТИЧУ ЈЕДНОДУШНОСТ Г10ВЕРИЛАЧКИХ ДРЖАВА —Г. Ерио повешће разговоре са г. Макдоналдом о француском дугу ЕнглескоЈ. ПАРИЗ, 2 Јул. — (А. А.). — Специ јални лописмик „Матена" г. Стефан Лозан подвлдчи у своЈим извештаји ма Једнодушност, коЈа је два дана постоЈала у Лозани изме!>у претстав ника поверилачких држава у пнтању репарациЈа и каже да ће се Лозанска конфереиција завршити до уторника када г. Макдоналд мора да отпутуЈе за Лоидон. Дал>е г. Сте фаи Лозан тврди да ће г. Ерио коЈи данас стиже у Лозаиу Још у току да на повести преговоре о француском дугу ЕнглескоЈ.

Г. г. Макдоналд и Ерио у срдачном разговору у Лозани

Г. фон Папеи

„Ексцелснор" такође нстиче стварање заЈедничког поверилачког фронта у Лозани и Једнодушиост ко Ја Је завладала мећу повернлачким лржавама у пнтању репарациЈа. Г. Першнакс упозорава у листу „Еко д' Пари" на европски фронт коЈи почиње да се ствара према Амернци. „Пти ПаризнЈен" мисли да ће данашњи дан бнтн од пресудног значаЈа по Лозанску конфереициЈу. НЕМАЧКА ВЛАДА ОДРЖАЋЕ У ФРАЈБУРГУ СЕДНИЦУ, НА КОЈОЈ ЋЕ РЕШАВАТИ О СТАВУ ПРЕМА ЗАХТЕВИМА ПОВЕРИЛАЧКИХ ДРЖАВА БЕРЛИН, 2. — (Б. изв. „Правдн"). — Кона<1на одлука немачке владе о наЈновијем предлогу поверилачкнх држлва на конференцнЈи у Лозанн ми|е Још па.ш. Изгледа по писању „Локал АнцаЈгера" да ће се одлучнтн какав да се да одговор на ЈедноЈ плсиариоЈ седншш немачке владе ко Ја ће се одржатн у недељу у ФраЈбургу, близу шваЈиарске граннце. „Локал АицаЈгер" даље Јав.ља да су наЈновнЈн гзчтсви држава повери

зани. Немачка дслегација Је у сталноЈ телефонској вези са Берлином, Јер она неће због велнке важности преговора и одлука које ће пасти на конференцијн, сама да сносн одговорност за решење конференциЈе. Влада намерааа да чим Јој се саопште коначнн захтеви држава по верилаца сазове у Фрајбургу седннцу владе да она реши какво држање да Немачка заузме. — Ни у ком случају, вели даље лист, немачка делегација неће доне ти сама одлуку, а свакако и кад је донесе неће Је сама донети. ФРАНЦУСКА МИСЛИ ДА БИ НЕМАЧКА ИМАЛА ДА ЈОШ ПЛАТИ НА ИМЕ ИНТЕРЕСА И ДРУГИХ О БАВЕЗА УКУПНО СЕДАМ ДО ОСАМ СТОТИНА МИЛИОНА МАРАКА ЛОЗАНА, 2. јула. — (Б. извештаЈ „Правди"). — Данашњи дан ће бити према свима изгледима, најважниЈи дан, који Је конференција до сада имала. Дандс треба Да падне сДлука о главном Још не решеном питању висини глобалне суме коЈу ће Не-

мачка имати да плати.после норма .Ц лцарц^а сБога привредиог Јрвот^^аЈе Збоготнх преговгора АЗШ/еларЧ". нас*да^у'де*коЈ>*Не*гачка н-

Папен неће данас отпутоватп у Берлин, како се то предвнђало. Треба Још расправл»ати и о пнтању каматне стопе, коју ће Немачка Да плати за глобалну суму. француска предлаже интерес од 5 од сто. Финансиски стру чњаци су срачунали, да би по овом новом предлогу Немачка имала да плати после свршетка мораториума годишње на нме амортнзациЈе откупне суме за Јангове облигацнје и сае остале обавезе из репарација, укупно седам до осам стотнна милнона марака, ПАРИСКА ШТАМПА ПОЗДРАВЉА ИСТРАЈНОСТ Г. ЕРИОА — французи траже 6 милиарди франака, Немци нуде 2, а Енглезн предлажу 4. ПАРИЗ, 2. Јула. — (Б. изв. „Правди"). — Јутрошњи париски листови сматрају Да су Јучерањн преговори, коЈн су вођенн у Лозани, билн од одлучуЈућег значаја. Целокупна данашња штампа жели наЈбољи успех и обећава потпору г. Ериоу, коЈн Је снноћ опат напустио Париз, отншавши у Лозану. Нарочито се одобрава нзЈава, коју Је Дао г. Ерио пре оДласка, рекавшн, да судбина конференциЈе лежи сада рукама Немачке. Запажено Је да Је зл време боравка у Парнзу г. Ериоа посетила делегацнја раднкалне странке, коЈа Је изразила своме шефу поверење и тнме Је исправила непрнјатан утнсак коЈи Је изазвало лево крнло ра_ днкалне странке своЈом крнтнком г. Ернове политике. О суштинн преговора, коЈи се сада воде у Лозани, г. Стефан Лнзан пише у „Матену", да Француска тражи да сума коЈу Немачка треба да платн као откупнину за репарацнје, нзнссн 6 мнднарди франакл, док Немачка ну ди само 2 милнардс, а Енглеска Је нз радила компромисно решење, предло жгвшн цнфру од 4 милиарде. Влада опште уверење, да ће се конференциЈа у Лозани завршити до уторника. ПУТ Г. ЧЕМБЕРЛЕНА У ЛОЗАНУ ЛОНДОН, 2. Јула. — (А.А.). — Мнннстар фннансија г. Невнл Чемберлен отпутовао Је данас за Лозану, где ће нзвршном одбору КонферснциЈс изложити гледиште у вези са пнтањем реларациЈа. Поменутн одбор, као шго Је познато, већ од срсде стално зассдава н у току данашњсг дана њсговнм ссдннцама нрнсуствовалн су претседник Лозанске кои фсренциЈе г. Макдоналд, немачки државнн канцелар г. фон Пален и немачки министар финанснЈа гроф Ц он Кросик. У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ БЕРЛИН, 2. Јула. - (А.А.). — Јављају нз Лозане да Је КоиференниЈа за рспарлцнје по свима нзгледнма ушла у своЈу последњу фазу. Силс повернлацл поднеле су нсмачкоЈ де» логациЈи такозвани коначни предлог. У «вом предлогу иде се затнм да

се поништење репарација чини завис ним од поништења међусавезничких дугова од стране Америке, а исто тако се од Немачке тражи да она исплатн суму од 4 до 7,000.000 златннх марака. Немачка делегација ниЈе могла да прихвати оваЈ предлог и у разговорнма коЈи су г. фон Папен и мичистар финансиЈа гроф Шверинг-Кросик имали са г. Макдоналдом они су образложшш немачко гледиште и изнели разлоге због коЈих Неиачка не може да прнхвати оваЈ предлог. Г. Макдоналд н даље је радио на томе да нзмири француско и немачко гледиште па му Је успело да снле поверилаца учнне Један предлог коЈн Је по својоЈ суштини внше прихватљив за Немачку од раниЈнх предлога. Г. Макдоналд изЈавио Је да он очекуЈе да ће Кснференцнја за репарације у понедељак, или наЈдаље у уторак, бнтн завршена. ПЛАН НЕМАЧКОГ ПЛАЋАЊА ЛОЗАНА, 2. Јула. — (А.А.). — Прет ставннцн пет поверилачких држава, коЈи сачињаваЈу такозвани биро Ло-

ма да плати и онда ће бити готов цео поверилачки план о ликвидапији репарацнје. По повернлачком плану, Немачка бн нмала одмах да преда Банцн за међународна плаћања одређену кзличину бонова коЈа би гарантовала немачка влада. Чнм би се по пролисаном поступку утврдило да Је Нсмачка способна за плаћање, поменути бонови билн би мобнлисани и почели би да носе интерес. Овн боновч претставља.тн бн озбиљну и реалну подлогу, коЈа би се дала СЈедињечим Амернчкнм Државама онога дана, када бн дошло до општег решења међународних дугова. Што се тиче суме, коЈа се тражи од Немачке, она ће се утврдити далас. ВеруЈе се да ће она нзносити 4 милнјарде златних марака. Исто тако Још се тражи формула, коЈу би Немачка могла да прнми и по коЈоЈ бн повернлачки интереси бнли обезбеђени за случаЈ да Америка не прнстане на уређење питања дугова. Када цео повернлачки план буде данас готов оцда ће бити поднет немачкоЈ делегацијн. Ухапшени Дмериканац који се нздавао за убицу мапог Линдберга, обичан хохшгаппер V ПРАГ, 2. Јула. — (Б. изв. „Правдн"). — О тајанствевом Амернканцу кога је пожција ухапсила у Новом Месгу и коЈн Је тррдио да Је убио Линдбер гово дете, наЈзад Је установљено да Је обичан хохштаплер. Он се зове Јан Кнслицки, рођен је у Једном селу краЈ Братиславс, а дуже вромеиа бно Је у Америци. У његовој причи нема нл речи истине. Ухапшони Је на крају прнзнао да Је нзмислно иелу прнчу у цнљу да буде предат америчким властнма, те да може тако да се вратв у Амернку. Туристи иду много ове године у Енглеску ЛОНДОН, 2. Јула. — (А. А.). — Услед пада курса фунте стерлинга Ењ> 1лсска Је просто гтреплављена тури» сткма који углавном долазс из Кана. Де и СЈсднњенич амсрнчких др.кава. Тако су сс Јуче са Једног пр«коокеМ> ског брода нскрцалн 120 п\-тинка коЈи су Допутовалн из Монтрсада » лроведу летњн одмор.