Правда, 03. 07. 1932., стр. 2

СТРАНА

ПРАВДА, 3 ЈУЛ 1932 ГОДИНЕ

БРОЈ 185

Беннто Мусолини — човек масе оо — „МАСА ЈЕ СТАДО ОВАЦА СВЕ ДОК СЕ НЕ ОРГАНИЗУЈЕ". —

Познатн немачкн књижев. ник н публицнста Емил Луд виг, који је својим историј. ским лелнма стекао светски реноме, објав .Ђује сада у књи зн читав низ разговора са прогтсеаником нталијалске вла де г. Мусолиинем. О то*1е је новнчарима у Берлииу дао ову занилЈљиву изјаву, као фрагмент из те књиге. 1. Маса од двадесет хиљада људи пре плс-вила је „Пиацу Венецију". Звуцн (Ј.анфара и многоброЈнИх капела мгшају се са одушевљиЈИм повицимз, Јер данас је фашистичка сеечаност, па масе желе да внде Дучеа. „Палацо и , у коју сам једва ушао помоћу Једног официра, пуна је уннфории. У великој дворани Дуче је сам у парадноЈ униформи. Ја му, и поред галаме која постаје све јача. причам о Абисинији. — А сад идем, кажем му. Ви треба да одржите поздравни говор. — Наставите одговара Мусолини и шета са мном по дворани. Мало доцније, појављује се један официр и пита да ли треба да отзори врата ко-ја воде на балкон Дуче узима своју капу, показује руком на про зор и моли ме да ПЈСле говора оп&т дођем. Посматрам га са проаора гдс нзлази на балкон н чујем поеике о. душевл>ене масе, која падв у екстазу. Он се задовољно смешка, као и уве« кал говори о конструктивном раду. Стоји непомично и са театралном позом чека да се маса умири, а онда једним знаком руке стишава галаму па почиње да говори. Изговорио је свега трндесет речниеца* алн садржин.1 последње не чује се због оеација. НЕОБИЧНА СЦЕНА У ДВОРАНИ „ПАЛАЦА" После овог говора Дуче се враћа у дворану. Пред вратима чујем гласове: — Дуче1 Дуче! Он огвара врата. У дворану улазе око шездесет фашистичких офицнра. То су секретари појединих партија нз читаве ИталнЈе. Они му пријатмЈ. ски прилазе. Имам утисак као да Је то каква велика породица. Мусзлнни говори скоро са свима и сваког од њих именује не по имену, већ по взорши чијн је претставник. Том при. ликом показује прстом на поједине секретаре. Сви га гледају као оца, иако су многи. по годннама, старији од њога Приликом ржтаика он их гоздравља по старом римском начнну. Један виче: — Дуче! Хајдете да се фотографишемо! Мусолини се смешка, а послужи. тељ зове фото! рафа, кога су официрн довели собом. Групишу се на средини дворане као радосна деца. Мало доцниЈе, опраштају се и одлазе, а Ду че полако прилази писаћем столу. По. ред камина застаје и диже са земл>в један орден, који је неко од присут них офнцнра изгубио. Ја стојнм наслоњен ка прозор и мислнм како би неко, на мом месту, могао овог човека да убкје. Није тачно да Мусолинија ч>вају као каквог цара. Он почиње рззговор тамо где Је малопре бно прекинут. Али јј мењам тему и говорим о сценама које сам малопре посматрао. — То је доказ ежтузиазма, одговара он тихо. — А ипвк сте о маси писали стра. шне ствари... — Маса је за мене стадо еваца све док није организована, каже он. Ја ннсам противник масе. алн јој одричем способност да сама собом влад.1. Алн ако се маса води, треба употрг. бити двоструке узде; ентузиазам и ин терес. Онај ко испусти једну узду, долази у велику опасност. Мистична н политичка страна допуњују једна другу. Данас сам говорио маси свега неколико речи. На тргу је- би.то, можда, свега двадесет хиљада људн, али сутра ке ове моје речн читати мнлиоми. Између ових који су били присутни н оних који ће читати оно што саи рскло постоји велика разлнкз, јер онај који види и чује има дубљу веру. Сва кн говор којн човек говорн маси им.ј двоструки циљ: рашчиститн ситуацију и маси нешто сугерирати. — Можда сте вн данас највећи ек. сперт у питању проблема масе, рекао сам. Шта се догаћа онда кад чо&ека не би везивао интерес за јгдан покрет? — Томе остаје нада и мисао да слу жи лепој ствари. Познајем масу већ тридесет годнна. И, у Милану саи мо1ао да рашчистим улице. Звали су ме Барбароса. — А какву улогу игра музика? Па жене, гости и амблеаж? — То су свечани елементи. одговорио је г. Муоалини. Музика и жене покрећу масу, а римски поздрав, пес. ма и остале форме потребне су да се одржи патос. Тако је то било н у античком Риму. — Рекли сте ми да ви своје говоре гпремате већ неколико месеца унапред. Шта може да изменн гледчшге масе ? — То је исто тако као граћ«вина америчких кућа. Најпре се са. ради челична арматура и конструкција, а внда се убацује бетон или цигла, пре ча разним околностима. Ја већ дзнјс •мам скицу говора који ћу одржати приликом октобарских свечзности. А.ли кад доће тај дан, заеисиће од •тмосфере пијаце, односно масе, дз

лл Н^ ту конструкцију унапред спрем љено г говора испунити циглом, мрамором или бетоном. „ЖЕЛИМО ДА ОРГАНИЗУЈЕМО КО ЛЕ.КТИВАН ЖИВОТ" — Фашизам, рекох. много помиње дисциплину? Али нама је у Немачкој постала досадна та дисциплина... — Наша је тенденција да итзлнјан скн народ буде дисциии .тноЕан исто онако као што је некад била Прусм. Наша концепциЈа је синтетична, л никјко аналитична. Ми смо присталице, као и данас Руси, једног колекгнвног живота, који желимо да ојачамо и по цену личног живота. Не идем зз тнм да од људи направимо броЈеве, али их сматрамо за важне јединице у животу државе.

Г. Мусолини То је велики догађај у психологијн народа. У колективном живсту лежи нови шарм. Зар је друкчијв било у античком Риму? Циљ фашизма лежи у организовању тог катективног живо та: заједно живети, радитн и борити се у једној хиерархији. Странци се чуде томе У шестој години држава ће породицама одузети чланове и вратити им их онда кад им буде шез десет година. Човек овде ништа не губи. — Ви сте једном прнлнком писали да мзса не треба ништа дз зна, већ Једино да има вере Зар још и Ј[авас сматрате да је практичан овај основ језуитизма? — Само вера покреће брегове, одговорио Је г. Муоолини. Она је јелан инстрименат. али ни у ком случају мотор масе. Људн данас немзју време на да мисле и модераи човек увек је спреман да верује. Кад у својим ру. кама осетим масу и њену веру, онда г-идим и долазим до закључка да сам и ја један део те масе. Једно упоре. ђење: зар вајар не уништи много пута своје мраморно дело због тога што није испало онако као што ј 'е то замишљао? Све зависн од тога да масу савладамо са уметничког гледишта. Нови дирентор Мећународног бироа рада Енглез г. Батлер ПАРИЗ, 2 Јул. — (А. А.). — Јавља Ју из Женеве да Је за новог директора Међународног бнроа рада изабран Енглез г. Батлер. Г. Батлер Је рођен 1886 године у Оксфорду и био Је помоћник покоЈног Албера Томе. Радннчкн претставници Управног одбора Међународног бнроа рада бнли су протнвни избору г. Батлера за директора поменуте међународне институције. Баннет у част студената СОФИЈА, 2 Јула. (А. А.) — Бугарска АгенциЈа Јавља: У част учесника на конференцнји за студентску узаЈамну помоћ, министар просвете г. Муравјев прнредио Је данас банкет у част делегата. Конференција ће радити до 5 овог месеца. На кснференцнји учествују делегациЈе Грчке, ЈугославиЈе, Румуније н Албаније. Очекује се долазак турске делегације. Телеграм г. Чатфилца лнсту „Саут Спав Хералд" Енглески лист „Саут Слав Хералд" коЈи излази у Београду, прнмио је говодом доласка целокупне средоземне ратне морнарице Велике БританиЈе у наше Јадргнске воде, у току месеца Јула од Врховног команданта Британске средоземне флоте и првог поморског лорда, сера Ернџа Чатфилда, оваЈ телеграм: „Хвлла на Вашем поздраву. Бритаиска средоземна флота весели се што ће ЈоЈ се убрзо указати прилика да псново посети далматинску обалу н да обнови прнЈатељство са народсм Југословенскнх пристаништа. — Сер Ернл Чатфилд, врховнн командант Британске средоземне флоте". (А. А.).

Демократснн нандидат за лретседннна Дмернчне републике ЛОНДОН, 2 јул.' — (А. А.). — Јав љаЈу из Чикага да Је на демократском конгресу, после жестоке борбе, на четвртом гласању победио г. Франклин Рузвелт, коЈи Је добио 945 гласова, т. Ј. више него двотрећинску већину коЈу тражи статут странке, г. Гарнер повукао је своју канди дациЈу док Је Ал Смит на четвртом гласању добио 190 гласова. За време гласања било Је много ларме и препирки. Победа г. Рузве.тта поздрављена Је бурннм клицањем њего вих присталица, које су по том приредиле маинфестациону поворку кроз огромну дворану. Потом Је кон грес одложен. Идућа седница, на ко ЈоЈ ће г. Рузвелт формзлно бнти про глашен демократским кандидатом за претседника републике, заказаће се накнадно. ЧИКАГО, 2 јул. (А. А.). Прваци демократске странке и но вонстакнути кандидат за претстоЈеће претседличке изборе г. Фран клин Рузвелт донели су одлуку да за потпретседничког кандндата наименуЈу г. Гарнера.

КРВАВА ПУШКАРАЊА У НЕМАЧКОЈ ИЗМЕЂУ СТРАНАЧКИХ

ПАРТИЗАНА

Праве орушане борбе иемачке полицнје и иомуниста

— КРВ.АВИ СУКОБИ СА НАЦИОНАЛ — СОЦИАЛИСТИМА. МАЧКА У ПАРТИЈСКОМ ХАОСУ. —

НЕ-.

Хапшење Војислава Лазића

ВоЈислав Лазић, бивши народнн посланик, који Је главни внновник догађаЈа на Убу, о коме смо Јуче јавилн, ухваћен Је у околини Обреновца и ухапшен.

Пут г. Флидера на спет Чехословачки посланик на нашем Двору г. Роберт Флндер отпутовао је данас на Свесловенски слет коЈи се држн у Прагу. Из Прага, после Слета, г. посланик Флидер отпутова ће са породицом за Блед. (А. А.). Конгрес лекара Конгрес Југословенског лекарског друштва одржаће се ове године 25, 26 и 27 септембра у Београду. Конгрес ће се у главном бавитн питањем: реформа медицинске наста ве; лечење нашег народа у бзњама и терапеутска вредност нашнх бања и економска организацнја наших лекара. (А. А.). Унапређења Указом Његотог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра саобраћаја, унапређени су: за начелннка Општег одељења Управе поморсгва и речног саобраћаја, 3. групе 1. сгепена, ГоЈко Мудриннћ, начелннк истог Одељења 3. групе 2. степена; за помоћника директора Речне пловидбе, 3. групе 1. степена, Борнвоје Стефановић, помоћник директора 3. групе 2. степена. (А. А )

БЕРЛИН, 2. — (Б. изв. „Правди"). — Страховито крвопролиће између завађених политнчких странака у Не мачкој учестало Је све више послед њих дана. Нарочито у Берлину борба на живот и смрт између комуни ста и нациснал — социалиста свако га дана има нове и нове жртве. Код национал — социалиста Је изазвало огромно огорчење наЈновиЈа тактика комЈ-ниста, који се довезу аутомобилима до места где се нала зе национал — соцналисти, пуцаЈу на њих и онда највећом брзином иш-

Г. Брининг чезну. Такви случаЈеви дешаваЈу се готово свакога дгна и Хитлерови ло кали, у коЈима увек има партиских лристалица стално су нападани в стално има жртава. Такав се случаЈ догодио и прошле ноћи после два* наест часова у познатом комунистн« чком предграђу Вединг. Овде су ко мунистн пуцалн из аутомобила на је дну групу национал — социалИста, који су стајалн пред партиским локалом нацнонал — социалиста. Један Хитлеров присталица Је убијен, а један случаЈни пролазник Је рањен. Тешки нзгред се десио прошле но ћи и у радничком предграђу Моабит, где су комунисти пуцали из своЈих станова на полицију. Полнција Је на ову пуцњаву одговорила такође пуцањем из пушака н тако се развила права борба коЈа Је доста дуго траЈала. Затим Је велики део предграђа опкољен од стране полициЈе а много станова за коЈе се мислило да Је из њнх пуцано на полнцајце претресено Је.

На улицама многих вароши постав љени су полнциски рефлектори коЈи ноћу осветљаваЈу улице и полиииЈи помажу при Јуришима на комунисте. И у осталим деловима Немачке де сили су се крвави сукоби. У Келну Је Један мотоциклиста пуцао на Једну групу национал-соииЈалиста и Јед нога убно, а двоЈицу теже ранно. У ЈедноЈ општини на Руру наиионалсоиијалисти су напали комунисте ре волверским пуцњима и двоЈицу убили. У Штутгарту Је такође дошло до битке између национал-социјалиста, комуниста и соииЈал-демократа. Национал-соииЈалисти су извршили напад на комунисте, а после тога су Јуришали на дом радничких синдиката. Они су разбили све прозоре на згради и упали у двориште. Тада Је настала општа туча, у којоЈ Је рањено пет лииа. Наинонал-социјалнсти су три пута понављали Јуриш на раднички дом и не би се разишли да полицнја ниЈе успешно интервенисала. БАВАРСКА ВЛАДА ПРОТИВ Г. ХИНДЕНБУРГОВЕ НАРЕДБЕ МИНХЕН, 2 Јула (А* А.) — Баварска влада објавила Је Једно саопшге ње коЈе се тиче наредбе претседника републнке г. Хинденбурга о нсшењу хктлеровских униформн и политнчких демонстрациЈа. У томе саопштењу велн се између осталог: ,М поред данашњег тешког стања влада ће употребитн сва могућа сретства да одржи ред и мир у земљи и енергично ће сузбити све нереде". ПРОТЕСТ НЕМАЧКИХ ХОТЕЛИЈЕРА ПАРИЗ, 2. Јуле. — (А. А.). — У вези са новим владиним нацртои закгна о уравнотежењу буџета Једна гру па хотелнјера упутила се у парламенат да протестује против нове уред бе о таксама на пословнн обрт. ВлгС1Н су допустиле да уће само једна делгацнја хотелиЈера, док Је остал; хотелијере којн су такође покушали Да продру у зграду парламента, растурнла. Ово растурлње нзвршено је без инцидената. НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЦЕНТРУМАШКЕ СТРАНКЕ Г. БРИНИНГ БЕРЛИН, 2. Јула. — (А А.). — На престоЈећнм парламентарним изборима у НемачкоЈ носилац листе центрумашке странке биће бивши претседник владе г. Брининг, Г. Брннинг ће нсто тако битн први кандидат центру маша у скоро свим изборним Јединнцама. ОДЕЉЕЊА СА ЧЕХОСЛОВАЧКИМ НАСТАВНИМ ЈЕЗИКОМ Мнннстарски савет на своЈоЈ седници од 22. Јуна ове године решио '«• да се затворе виши разредн у ДржавноЈ реалноЈ гимназнЈи у Бачком Петровцу. У везн с тнм г. Миннстар просвете одобрио Је да се у МушкоЈ реалноЈ гимназнЈи у Новом Саду могу у вишим разредима отворити паралелна одељења са чехословачким наставним Језиком, ако се буде Јавно довољан броЈ ученика. (А- А.) ОТВАРАЊЕ ЧЕКОВНИХ РАЧУНД У НЕМАЧКОЈ ПРЕКО НАШЕ ПОШ ТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ И ЊЕ- | НИХ ФИЛИЈАЛА Поштанска штеднонниа у Београ- ј ду и немачка Поштанска управа у | Берлнну слоразумеле су се, да Једна ј другоЈ пружају узаЈамну помоћ прн ј отварању чековних рачуна у Југославнјн и НемачкоЈ. Тнме ће се о-1 лакшати и убрзати поступак коЈи Је | прописан за отварање чеко&ннх ра-1 чуна и биће омогућено врло брзо отварање рачуна молноцима из Ју- ј гославнје у НемачкоЈ н оним из Не-' мачке у ЈугославиЈи. Ко буде хтео да за себе отворн чековни рачун код којег од чеков- ј них завода у ЛемачкоЈ, треба да се обратн писменом молбом на Поштанску штедионнцу илн на Једну од њених филијала, коЈа ће му дати по требна упутства и наЈхитниЈим путем издеЈствовати отварање рачуна у НемакоЈ. (Из Генералне дирекциЈе Поштанске штедионице). (А. А.) ПЕНСИОНИСАЊА Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Министра фннансиЈа, пенсионисан Је Днмнтрије Богојевић, порески контролор 7. групе Пореске управе у Крупњу. (А. А.) ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Мннистра финаисиЈа, премештени су: Сава Мијалковић, порески контролор 7. групе По реске управе у Скопљу^ за пореског контролора исте групе Пореске управе у Белој Паланци, по молби: Мартнн Јурић, порески инспектор 6. групе Пореске управе у Сребрници, I за пореског инспектора исте групе , Пореске управе у Травнику, по мол1би. (А. АЈ

Краљ Борис потписао је уназ о пенсионнсању г. Цаннова

СОФИЈА, 2. Јула. — (Б. извештаЈ „Правди"). — Краљ Борис коначно Је потпнсао указ коЈнм Је пензионисан професор Народне економиЈе Цанков. ЈЕДНА СЕНЗАЦИЈА У СОФИЈИ СОФИЈА, 2. Јула. — (Извештај „Правде"). — Ономад, после ручка, Мнннстар г. Врбенов доживео Је Један непријатан инцндент у ресторану „Елнт". Он је у ресторан био дошао са Једном групом својих посланика и партиских Једномишљеника. На уласку Је ресторан дочекала га Је група либерала, коЈи су му приредили скандал. Један из групе, г. Лечев, напоменуо Је г. Врбенову његову прошлост, као и начнн на који Је он изабран за потпретседника резервних подофнцира. Исто тако на поменуто Је Министру да народни блок плива у корупцији. Иако су речи, коЈе су бнле упућене г. Врбенову биле пуне увреда, ипак г. Врбенов ниЈе одговорио ни речи. ОваЈ ннцндент у најелнтниЈем софиском ресторану „Елит" изазвао је у Софнји велику сензаинЈу и много Је коментарисан. БУГАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ЗА | ЛОЗАНУ СОФИЈА, 2. Јула. — (Извештај „Правдн"). — На основу познва прет седника Лозанске конференциЈе г. Макдоналда за учествовање Бугарске на конференциЈи Министарски савет одржао Је седницу на коЈоЈ Је одредио бугарску делегациЈу. Бугарску делегацнју ће сачнњавати претседник владе г. Мушанов, опуномоћени министар г. Ненков, Миннстар фннанснЈа г. СтоЈанов и г. Момчнлов, директор Народне банке. ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА СОВЈЕТСКЕ РУСИЈЕ У СОФИЈИ СОФИЈА, 2. Јула. — (Изв. „Правдн"). — У Софији Је Јуче основано Друшгво приЈатеља Совјетске РуснЈе. Скун истакнутих Јавних радника и књижевннка одржан Је у дворани друштЕа „Мајка". Овом прилнком изабрана Је и управз у коЈу су ушла позната имена бугарског Јавног жнвота. Циљ друштва је да се проучи

државна социалистнчка организаци« ја Совјетских република, њихова култура, обичаЈи, као и ✓-стигнутн техннчки резултати. ДИРЕКТОР БУГАРСКЕ БАНКЕ ПОВУКАО ОСТАВКУ СОФИЈА, 2. Јула. — (Извештај „Правди"). — Лист „Пладне" пишућу о давању оставке управннка бугарске Народне банке г. Момчилова вели између осталога да у БугарскоЈ постоји неколнко банак.ч, чиЈе буџете до сада Још ннко ниЈе видео. Тако се помиње Народна банка, рудннк „Перник" н друге. Наиме, случаЈ се састоЈи у овоме: Народна банка давала Је много веће плате својн.м чиновннцнма, него остале државне установе. Због то~:. Је Народно собрање донело закон, коЈим се смањује плата н чиновннцима Народне банке. Незадовољан овнм, јер бн смањење погодило нај више више чнновннке, директор бан ке г. Момчилов је поднео оставку. Међутим, Министар г. Стефанов обе ћао Је г. Момчилову да ће се ово решење Собрања преиначнти Једним специалним мнннстарскнм решењем. Задовољан овим, г. Момчнлов Је повукао оставку. ИСПЛАТА ЧИНОВНИЧКИХ ПЛАТА У БУГАРСКОЈ СОФИЈА, 2. Јула. — (ИзвештаЈ „Правди"). — Бугарска Народна бан ка објавила је Једно саопштење, у коме се каже, да државна благаЈна располаже довољним сумама новца за исплату чиновничких плата за месец мај. Исплата ће почетн 4 нлн 5 овог месеца. Тако исто обезбеђене су потребне суме за исплату чиновннка у унутрашњостн. Онн ће прнмнти тек сада априлске плате. Пет „Графа Цепелнна" БАЗЕЛ, 2 јул. — (А. А.). — Јутрос у 7 часова ваздушна лађа „Граф Це пелнн" напустила Је Фрндрнхсхафе« и одлетла у правцу Енглеске.