Правда, 03. 07. 1932., стр. 3

БРОЈ 185

ПРЛВДА, 3 ЈУЛ 1032 ГОДИНЕ

Премештаји Решењем г. Министра шума и ру2 ,'Дника премештели су: за шумарског 'иристава 8 групе н среског шумарског референта код Среског начелства у Пнсаровинн, Нико.га Коџић, шумарскн пристав нсте групе н шеф Шумске управе у Ннјемцима; за чн исвничког прнлравника н вршноца дужностн среског шумарског референта код Среског начелства у Па|'крацу, Лавослав Ловрић, чиновннчкн прнпрлвник код Шумарског отсека Крал>евске банске управе у Загре,бу; за шумарског прнстава 8 групе и среског шумарског референта код Среског начелства у Урошевцу, Или ја Јовановић, шумарски пристав исте групе код Кра.т>евске банске у« праве у Нишу ; за чнновничког при правника код Шумарског отсека !#ра л>евске банск I управе у Нншу, Василије Пољескнн, чиновничкн прнправмик код Среског начелства у Урошевц> - ; зл уумарског прнстав 8 групе код Шумске управе у Липов љанима, са седиштем у Међурнћу, (Миханло Жнвковнћ, шумарскн пристав исте групе код Дирекинје шума у Вннковинма; за помоћног књнговођу 9 групе код Днрекцнје шума у Сарајеву, Днмнтрије Емел>анов, чиновннчкн приправннк нсте Дирекцнје; за помоћног књиговођу 9 групе код Одељења за рачуноводство н | финансије Министарства шума и ру 1 дника. Даннца Драгочевић, рачунскн прнправник код нстог Одељења. (А. А.).

СТРАНА 3

Прашке улице у слетским данима

ПРАШКИ МОСТОВИ

•РАЗРЕШЕН ДУЖНОСТИ КОМЕСАР ОКРУЖНОГ УРЕДА ЗА ОСИГУРАЊЕ РАДНИКА На основу § 202 Закона о оснгура њу раднлка а на предлог заинтересованих послодавачкнх н радннчких организацнја, г. Мннистар соцналне лолнтнке н народног здравља, разрешио је дужности постављеног ко .месара Окружног уреда за осигурање радника у Новом Саду Николу Ивковића. трговца из Новог Сада и комесара Окружног суда за осигура ње радника у Нишу Радомира Пнжу рнцу, грађевинара — комесара у Нн шу. На њнхова места г. Министар социалне политике и народног здравља нанменовао је привремене редов не чланове ових окружних уреда. До кс«ституисања самоуправних ор гана око овнх уреда послове самоу лраве воднће досадашњи комесари. (А. А.). ОСНИВАЊЕ БИРОА ПО ПРАВИЛНИКУ О ПОСТУПКУ КОД ОСНИВАЊА УДРУЖЕЊА ТРГОВАЦА С обзиром на став 2 чл. 4 Правнлнн ка о поступку код оснивања удружења трговаца и занатлнја (Службене нсвнне од 16 јуна ове годнне) као и на ннтересе државне управе н псјединих трговачких и њима слнч ннх струка треба да се што пре оснују у Београду прннудна удружења за следеће струке: Бирои за посредовање купопродаје некретнина; Бирои за заступање пред управним властима; Прнватни бирон за посре довање рада и службе. Ауто-такси, фнјакерски рад, рабаџијски и таљигашки посао и носачкн посао. За сва обавештења у вези са поступком код оснивања ових удруже 1 ња интересенти треба да се обра1с лично секретарнјату Трговинске коморе у Београду, Јакшићева ул. 8. КАД ВОДЕНИЦЕ ПЛАЋДЈУ СКУП НИ ПОРЕЗ

На питање финансијских дирекција да ли ће воденице које даље буду млеле жито на ушур плаћати скупни порез на мељаву по другом ставу напомене уз тар. бр. 114 скупне тарифе, а остали сељачки млинови по трећем ставу, или без врсте млинова само општи прометни порез на вред ност ушура, Одељење пореза Министарства финансија дало је у том по*лед: свима финансијским дирекцијама Једно објашњеење, у коме се наводи да је измењена уредба о скупном порезу на пословни промет, према којој ће се измени скупни порез наллаћивати како је предвиђено у примедби уз тар. бр. 114 скупне тарнфе, који у погледу наплате скупног пореза предвиђа: Воденице, поточаре, суваче, ветрењаче и кетушки млинови ослобођени су од плаћања скупног пореза на пословни промет за израду брашна за сопствене потребе самих власника. Млевење пак у овнм млиновима за друга лица и друге потребе подлеже плаћању скупног по реза за пословни промет и то почев од 1. алрила 1932. године: са две паре по килограму издане мељаве (брашно, мекиње и т. д.) за житна брашна, а са једном паром по килограму мељаве за кукурузна браш на и то према оцени пореског одбора, а на основу промета од прошле годнне. Сви осталн млинови плаћају скуп ни порез од продајне вредности бра шна. Ушурно млевење код ових млинова подлежи плаћању скупног пореза са три паре по килограму из дане мељаве за житна брашна, а са једном и• по паром по килограму мељаве за кукурузна брашна. Млинарски производи у млиновима набављзчких задруга или Савеза у промету са својим задругама не подлеже скупном порезу. Продаја брашна било у виду вишка или: противно задружним правилима тре .<им лицима подлежн скупном порезу по постигнутоЈ продајној цени, У скупном порезу на брашно обухваћен је и сав промет са брашном до потрошача,- (А. А.)

ПРАГ, 2 јула Младост, смела и радосна, која храбро улази у жнвот, завладала је улицама Прага. Хиљаде, десетине хиљаде младих сокола преплавнле су прашке улице да поздраве главни град Чехословачке, ^а одговоре на сјајан дочек којн нм је припремио Праг. Данас немате у Прагу скоро ниједне куће која се не би губила у зеленилу гирланда нли светлим бојаманародних ззстава. Нема скоро ниједног човека који не би живео животом слета, пуним радосног узбуђења, пуним здравља и енергије. За време Свесловенског слет^ у Прагу се приређују две 'велике поворке кроз град. Прво, за време слета соколског подмлатка, поворка омладине и, на крају, последњег да на, необично свечана н грандиозна поворка одраслих сокола, који ће марширати у свечаним униформама. Око 40.000 дечака у платненим белим оделима и девојчица у црвеним сукњицама и белим блузама преплавило је прашке улнце. обасјане јарким летњим сунцем, пуне стотинама хиљада гледалаца. Не гледалаца — то није довољно карактеристична реч. Не само гледалаца, него, уједно, н ученичка у том празнику младости, живота, енергије, радости. Прашке улице, украшене хиљадама застава, стотинама километара гирланла, десетинама хиљада портрета оснивача Сокола др. Мирослава Тирша. тога дана су се запа'лиле таквом ватром одушевљења, ка ква се у данашње време вр.то ретко манифестује. Главни град државе, сви његови становници у улицама златног Прага поздравили су цвет омладине из читаве земље. Многи од младих сокола који су у Праг на слет допутовали из најудаљенијих крајева, ви дели су сада Праг први пут у животу. А.ти нарочито топло, нарочито срлачно и искрено, поздрављена је ју гословенска омладина, југословенски нараштај, дечаци и девојчице, који су из братске земље допутовали да учествују у соколским свечаностима. Југословени и Југословенке су ишли на че.ту огромне масе омладине од неколико десетина хиљада. У су-

љева и сада резнденција претседника републике и многих министарста ва великн центар где се стародревност преплиће с новнм временом, град који сачињааа чвор европских путева, — тај град постигао је врхунац своје славе слетских дана тек увече, када се претвара у светлосну бајку. Када снопови светлости залију прз шке зграде и створе од њих прекрасне. скоро фантастичне визије, није могуће одолети тој лепоти. Ни самн Пражани можда нису знали колико чари и лепоте крије њихоз град.

' На соколокој нзложби, која је сме штена у најлепшем прашком парку Стрмовци, сваке вечери се приређује светлосно позориште. Огромна обасјана фонтана «е прслива у дугиннм бојама. Разном бојом осветљени водоскоци се укрштају у кра сној хармонији као у бајци. Час за светли сребро, час пурпур, час сма* рагд. Светлосна фонтана сваке ве чери прнвлачи хнљаде гледалаца. Чаробни град, освојен Свесоколским слетом, осветљен десетннама хиљада разнобојних светлости свих ннјанса, шуми од стотине хиљада гласова, бучи од дугих низова брзнх аутомобила, који сачињавају ка рактеристичан корзо до раног јутра и онда поново почињу своју јур њаву кроз град. Пражанима је познато да ће се та бајка за недељу дана завршити, живот ће запливати свакидашњнм водама, слетско узбуђење ће се закопати у душе људи на читавих шест година, јер се соколоки слетови при ређују у већнм ннтервалима, него Олимпијаде. Само једаред, у шсст го дина, можете видетн ту красну слику, која је у Праг привукла десетине хиљада странаца и стотине хи љада гостију из чехословачке провинције. Убрзо ће почсли свакидашњи живот са свима његовим бригама. Али бар ових дана се свн у Пра гу труде да уживају у фантастичком погледу на град, који се у дану пр* твара у цветњак разнобојних нијан са и форми, у ноћи пак у бајку нзат каку од светлостн. .

Њ. Св. Патријарх Варнава селима у Мегохнјн

'V .. •'

срет им се хорило бурно одушевље ње непрегледне масе света. Иза гостију су ћшли чехословачки дечаци и девојчице из најудаље нијих крајева, да .1 >е омладине из ближих крајеаа и, најзад, домаћи, Пражани. Час беле, час црвено-беле реке уливале су се у уско речиште, ограничено збијеном масом света на улицама. Из њихових редова ши рио се талас радости н одушевљења, које је обухватило читаво место и живот града претворило у је диу свеопшту манифестацију одуше вљења. Тога дана соколског похода кроз Праг и нехотице се намела мисао: како ће грандиозна и својим одуше вљењем јака бити поворка одраслих сокола и соколица 6 јула! Како ћг бити јака својим духом, када већ и сама соколск^ омладина, која стоји тек на прагу соколског братства, уме да занесе и привеже за себе не само снмпатизере, него и оне који на соколски покрет гледају потпу? но равнодушно.

ПРАГ ЗА ВРЕМЕ СЛЕТСКИХ СВЕЧАНОСТИ — Вечерњи Праг за време слетских свечаности. — Осветљени мостови. — Соколска изложба у свечаној илуминацији. — Светлосна фонтана. ПРАГ, јула. На једној од главних прашких улица, пред информационом канцела ријом Свесловенског слета, сваког дана се метне кратко обавештење: „Данас, увече, Праг је свечано осветљен". То не значи да је обичног дана у граду ма.то светлости, и да је илуминација овде реткост. Али не можемо обиччом илуминацијом назвати ону светлосну чаробност, коју за време слета можете видети сваке вечери. Праг, велелепан град, са много мо

Костурница наших војника у Прагу Топло је јунско вече. ПриближуЈе се девет сати. На западу су се угасили већ последњи сунчанн зраци, на хоризонту је потамнела и посивела магла. И у том моменту, у Прагу, плану хиљаде електричних сунаца, вешто сакривених иза фасада, у угловима зграда, од темеља до крова. И читав град засија као Феннкс из бајке. Панорама Храдчана постаје одједном чаробна визнја. Замнслите фан^астичну визију огромног ј стародревног града, који као да се 1 издиже из вода сребрнасте, пенуша ве Влтаве. База града у мраку иза зиза утисак да сам град виси у ваздуху. Његови осветл»ени зидови као 'да сами сјаје и блистају. Пред том лепотом је бледа и најсмелнја фанта зија. Није због тога ни чудо што се на влтавској обали сваке вечери гурају хиљаде гледалаца, који су до шли да уживаЈу у погледу на осветљене Храдчане, чију слику ће дуго сачувати у својој памети. Оштром светлошћу су обасјане и линије ста рих прашких мостова и пластично се одбијају од тамне базе речне воде. Изванредну хармонију у тој симфонији светлости и мрака, блиставих зрака и ноћне магле, допуњује осветљење зграда на десној обалн Влтаве. Као драгоцена кутија око посматрача изгледа, једно од највећи.ч културних блага и архитектонских споменика Прага, Народно позориште. Његов позлаћени кров и фасада изгледају као саливени од пле менитог метала. Нешто даље се пре ма мрачном небу издиже готски врх на Карловом мосту. ' Хармонију јасних тонова и полусенки претставља зграда прашког парламента, на чијем се крову, којк се стапа са светлошћу гордо вије национална застава. Даље, на острвима, оштро се из двајају беле зграде, које обично на дневном светлу ником не запињу за око. А шта је тек кад прођемо другим прашким ^лицама! Колико лепог и интересантног можете тамо ви дети за време тог ноћног осветлења! Ено, внсоко, високо сјаји драгоцена круна, венац на кули једне ку ће у средини града. Светли зраци ре флектора подвлаче украсе на другим кућама. И све се слива у једну хармонијску целину. Највећи просгор у Прагу, Вацлав-1 ске намјссти, дршКе од хиљада светлостн. Мору обичних светлосни.х

Отварање покретне туристичке нзложбе — Словенија у минијатури у уметнич ком павиљону „Цвијете Зузорић" Данас је у Уметничком павил>ону „Цвијете Зузорић" на Малом Калемег даиу, отворена покреггна туристичкз изложба. Миннстарсгво трговине и индустрије, пПутаик" и >2уега гл 1ијјп5к1 ргошеи из Љубљане успели су да пруже публици верну слику ле пе Стовеније, оа њеним четинарима, | јтетребовима распећнма на раскрсни1 цама и белим црквицама. Цела Дравска бановина претставље иа је у рељефима. На улазу су два капннка — камен из Жупанове Јаме, јкоји је створила вода за хнљаду го дина. Затим св одмах у пространом павилижу, у раскошном сјају сијали ца у боји, пружају лепа словеначка села и варошице и два иајвећа гра д&: Л>убљаиа и Марибор. Рељефи су израђени мајсторски. Тај човек, који је у гносу са обојеним дашчицама представио леле словеиачке појзаже и беле шећерне цркве, суре стене и божићне вечерн, глечерасти део Триглава и солиднс комуникације — присутан је изложби. То је скромни г. Оскар Делкин из Љубллне. На зиду са леве стране окачен је Мариборски грб, а испод њега су укрштени мачеви. Ту су и ручни рз дови Женског друштва из Марнбо|ра од чисте свиле. ч Онда Крањ, место туриста. одаклс се полази за Караванке. Вишња Го* ра на Долењском, лепо место, које Јје омиљено скијачима и легендзрно по причи о везаном пужу. Један огроман пуж од глине, везан ланцем, намештен је испод рељефа. Па Церкиица оа језером и граница између нас и Италије. Ту је и Церкничко Је зеро, које се преко године губи и појављује двапут. Ређају се: Добрна, [чувено место као ваздушна бањ.1, Лашко код Цеља, са раднотермалннм купатилом. и чаробна Рогашка Слатина са јеловом шумом. Блед сз језером и црквом на језеру, лепнм вилама и модрим шумгма. Крањска Гора, најмилији део где се скупљају излетници и туристн, место у коме се целе болесни и разонађују злрави, и зборно место скијзча преко зи ме. На крају је Љубљана. Онаква, ка квв је изгледала 1650 године и каквл је данас. Министарство трговине и индустри је, „Путник" и „Звеза за тујински промет" пружају престоницн лепо уживање ових десет.дана колико изложба траје. Улаз је бесплатан.

ПЕЋ, 1. јул. — (Изв. „Прзвди"). Јуче је Њ. Св. Патржарх у пратњи епископа г. г. Ирннеја и Виктора обишао неколико села у Метохији. Они су најпре посетили манастир студеницу, који се налази близу села Врела. После тога отишли су у село Исток, где им је приређен врло срдачан дочек. После Истока Њ. Св. Патријарх је у пратњи епископа обишао још неколнко села у Метохији, свуда најлепше дочекиван. Њ. Св. Патријарх је саветовао народу и делио им своје патријаршијске благослове. Највише се задржао у селу Будишанцу, где се налази једна лепа и велика црква и патријар** шиско имање. Ту је приређен и ручак. Поподне у 2 часа Њ. Св. Патр.Јјарх са својом пратњом вратио се у; Пећ. Дадељнвање винограпарима првокласних напемова лозе У вези са расписом Министарства пољопривреде, коЈи Је упућен Краљевским банским управама о потреби крчења лозе од непосредно род них хибрнда, Крал>евска банска у-. грава Дунавске бановнне доставила је Миннстарству нзвештај, да Је у току 1931 и 1932 године Банска у~. права бесплатно разделнла виноградарнма 159.825 првокласних калемова лозе. До сада Је искрчено на те риториЈи Дунавске бановине 481.050 чокота хибрнда. Калемови нове лозе давани су само за оне хнбрнде, који су искрчени на правим винородним теренима. Да бн се почела производити ква литагивна вина и стоно грожђе о4 трговинске вредности у већој мери него до сада, Банска улрава раздава ла Је само внноградарнма калемове квалитативних винских и наЈбољнх стоннх сорти лозе. Ова акција Бан? ске управе на крчењу и замени лозе од непосредно родних хибрида про дужиће с у границама расположивих сретстава и у току 1932-33 буџетск* годнне. (А. А.) УНАПРЕЂЕЊА Решењем г. Министра шума и ру« дника унапређени су: за шумарске приставе 8 групе код Среског начел ства у Јастребарском, Фрањо Вир» ник и Владимир Лончар, шумарскн приправницн код истог начелства; за шумарског пристава 8 групе код Шумарског отсека Краљевске банскс управе у Бања Луци. Фрањо РаЈ* нер, шумарски приправник код истог Отсека; н за шумарског присга ва 8 групе код Шумске управе Гру бншно Поље, Ђурђевачке имовне оп штине, Цветко Иванчан, чиновничкц приправник исте Управе. (А. А.).

Пред жетвом у Срему РУМА, 2. јула. — (И. Г. изз. „Прав ди"). — Она висока цена, која се још пре две недеље плаћала на овдашњем тржишту, никако се ни^е могла одржати. Одмах прве недел.е иза високих цена кукуруз се плаћзо већ за 2 динара мање, а ове недеље пала је цена још за 2 дннара по ме»

. . К с ~ а ., ».а шпшиши ишсги. тору ооичних светлосинх I нументалних зграда које се одлику реклама се придружује поплава све ! ју својом архитектуром, град који чаног осветљења. Грандиозна зграда Јсе може похвалнти јединственом па Земаљског музеја тоне у оветлрсти, ' норамом на свету, којом посподаре која пластично издваја красну паХрадчаш!, прастари град чешких кра нораму-.

КАКВО МБИТИ ВРЕМЕ НОВИ САД 2 "јул — (А. А). ИзвештаЈ метеоролсшке секције Комгнде ваздухопловства. Општи преглед времена на дан 2 Јула у 7 часова Европа: Депреснја над северчнм делом Европског континента. Један минимум депресије над Исландом (980 мнлибара), а други на Јадрану (1010 милибара). Висок притисак одржава се још само над Француском и Шпанијом. Ведро у Јужно) Пољској, Панонској Низији и на Балканском Полуострву. Температура опала над Западном, а порасла| над Централном и Источном Европом. Југославнја: Ведро у целој Краље вини. Температура порасла. Минимална температура Плевље 8, а мак симална Подгорица 34 степена. ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА ЗА 3 ЈУЛ: Наоблачиће се на северном и западном делу Краљевине. Бнће ведро у осталим крајевима. Локалних о.туја биће у северним крајевима и средином државе. Ветар променљнве јачиче из западног квадранта. Температура ће опадати. Сунце излази |у 3.55, а залази у 19.28 часоаа.

тру, те се кукуруз плаћа 96—08 динара сто килограма. Изгледа да се цене до нове жетве, а после још мање, неће поправити, јер све чешће долазе вести о врло доброј годинн што се кукуруза тиче. Осим тога, ове смо недеље имали обилну киш\°, коју су земљорадници тако жељно ишчекнвали, тако да сада за кукуруз нема више никаквих опаснрсти. Сто» га се и примећује да су трговци л поред још доста доброг промета са своје стране резервисани. Алн ос-ји ове околности, свакако је од знача;а и ослабљена тражња из пасивлих крајева и краљевине Арбаније, одчкле се прошлих недеља доста купз* вало. И пшеница је нешто попусти« ла. Трговцима никако не иде у ра« чун сада плаћати високе цене од 135—140 динара, када знају да ће за коју недељу моћи добијати пшеницу за 80—90 дннара. Стога ове недеље трговци пшенн цу ннсу уопште куповалн, али је нн .млинови нису више преузнмалн, јер за своја брашна не могу да нађу за довољавајући промет. Задњих дана јављају се вести по којнма пшеннч на жетва неће бити баш тако лоша, како се то испрва мислнло. Јесењи јечам се почнње жети. На тржишту је била велика тражњв за мекиње, али ње овде никако више нема, те се потребне количине дово зе из Бачке. Залихе код сремски* млинова су , потпуно иоцрпљене, те се због велике тражње плзћа 115ди нара 100 кгр. Оснм кукуруза и пше Нице других врста житарнца ове недеље ннје било. Дављење у Морави СМЕДЕРЕВСКА"'паЛАНКА, 2. јул. — (Ђ. Изв. „Правди"). — У Моравн, крај Великој Орашја, удавно |е јуче поподне радних- Костадин Анђел ковић, родо.м нз Азање. Анђелковић је био запослен на оправци пута Паланка — Смедерево. Јуче, по завршеном послу, отишао је на купање. Зашао је у воду, али, како није знао да плива, дохвати« ла га је једна јака матица и понел! собом. Други радници, који су стаЈалн чв обали, нису му могли прите4«н у по* моћ, пошто су и сами врло рђзм пливачи.