Правда, 09. 07. 1932., стр. 1

ЦОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

(>| ласи се ирииају у алминип рациЈн Вла )к'». срл| 1 п| виЈ>ева 8. Чековни рачун кол Поипанске 111|е> игкЈЈ днонице бр. 53.220. ТЕЛРФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25-651.

БЕОГРАД, СУБОТА, 9 ЈУЛ 1932 ГОДИНЕ

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна иретилао за нашу земљу 20. дин., за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕЛАКЦИЈЕ: 25.555, 25.552. 25.556, 25.558, 25.553. 25.554. — Рукописи се не враћаЈу.

ГОДИНА ХХУ1Ј1

Шта очекују балкакске државе од Лозанске конференције

— КОЛИКО БИ ЈУГОСЛАВИЈА ИМАЛА ДА ИЗГУБИ КАД БИ СЕ БРИСАЛИ РАТНИ ДУГОВИ И РЕПАРАЦИЈЕ. —

-оо-

Г. Албер Мусе, одлични по. знавалац прилика на Балкану, нарочито у Југославијн, написао је у „ЦентралноЈ Европи" слелећн чланак, који је нза. шао и у листу „Журнал де Насион": Велике међународне конференције рсмају марљивнјих и пажљивијих учесника него што, су претставници балканских државз. Најпре зато што, имајући пред собом веома деликатну општу ситуацију, те државе су сасвим искрено заннтересоване у луној мерн за побољшање атхккфере у Ев. ропи. На другом месту, а тнме је све речено, зато што оне по мало зазиру од теаденције великих стварања закона између њих и у прибегавању ош. троумним еуфимизмнма („силе са огргниченим интересима", „позване силе" и т. д.) да би репрезентације малих држава свели на консултативну улогу. Конфереација у Лозави значн зз бглк&нске државе четвороструки инте рес. Финансијски интерес: то је цео репарациони проблем, у вези са попуном државног буџета. Економски интерес: било да се предвиђа једна операцнја за помоћ, било да се установи један нови систем трговинс.чих размена. Психолошки интерес: езе«. тузлнр враћање ловерења у међуна'родним односима фајзар политички џчтерес, или питаЊе спгурмост^. јер унутарње тешкоће које постоје «<уро у свима земљамз југо-источке Европе долазе, у највећој мери, од сполжних и светских узрока. Било да се у лозанским дебатама ради о економским, психолошким или псмитичкнм питањима, балканске делеоције на Лозанској'конференцијн имају, или би могле имати један заједнички став, заснован на истим жал бама и истим жељама. Али није иста ствар и у финансијском проблему, пошто се код тога проблема понова налази стара линија која делн победиоце и побеђене на оне који плаћају и оне који наплаћују. Овде ое дакле визуелни углови рззилазе. За Југославију говоре саме цифре. Прошле године обустава немачких плаћања донела је Југославији губитак од 880 милиона дннара, који се своди на 400 милиона ако се одузме износ репарација у натури и износ ратних дугова обухваћених моратори умом. Тих 400 милиона сачпњавају од прилике двадесети део предвиђе. них буџетских прихода, Ако се београдска влада придружи британском систему „брисања сунђером", она би изгубила 45 милиарди динара, које има да прими на име репарација, а у замену за то брисани би њени ратни дугови који износе укупно око 15 милиарди динара. Према томе, Југославија бн имала дефицит од 30 мклиарди динзра. Дакле салдо који Јангов план о. ставља Југославији фигурира у буџету само као покриће ануитета за. кључен.чх зајмова за реконструкцију земље. Дефицит дакле онемогућава равноте.-ку буџета и биланса плаћан>а. Бри:ање дакле не би значило нитта друго него преношење терета са иемачког пореског обвезника на југословенског. Треба додати да нови југословенски буџет може бити уравнотежен само по цену болних и, природно, непопуларних притисака. Функционери су смгњени, индустрији се сдбијају кре дитиј сељаци, због тога што продају мало и јевтино, гунђају против пореал. Једну црту треба истађи: док инлустријалци и трговци разумеју узроКе кризе и њену универсалност, зем. лорадници, пред катастрофа»аним падом извоза, не могу" да схвате зашто свет данас мање троши животне намкрницв него пре две или три године То је једна појавз која им изгледа необјашњива и, услед неразумевзња економских закона, има .ЈУ тенденцију да своје владе учине одговорним за овакво стање ствари. То је у сваком случају један разлог више да се о-д доктора сакупљених у Лозани тражи пргведна оцена интереса који су у Питању. „БогасТво, рекао је Хезиод, осигурано је кад мир влада, а мир влада кад правда постоји". За Румунију пнтање буџетске равботеже посгављр се са истом оштрином. Судбина репаргцкја везакп је овде ва судбину дугова према Амгј)ици. У Грчкој исто тако, буџетскн проблем је на првом месту. Хуверов мо. раториум је направно у буџету једну рупу од 160 милиона драхми. Као и Југославија, Грчка је закључила заЈам за финансирање великих радува намењених за повећање економског капацнтета земље. Последице обуставе креднта, искључење земљорадчич. ких производа, скок злата, криза трговине и морнаричког саобраћаја, о. пустошили су општу економију земље. Грчка очекује од Лозаке мораториум који треба да се прошири и на грчкн дуг Канадн, на зајам од 1932. и на облигације које пронзилазе из споразума Кафандарис—Молсв. Она је већ тражила кратко одлагање шестомесечне нсплате 130 000 долара, ко је су јој тражили сутрадан по истеку Хуверове године (30 јуна). Ако конференцнја решн' да се пла. ћање међусавезничких дугова наставн, грчка влада би тражила прнмену клаузуле грчко-амернчког слоразума ксја јој даје право да одложи плаћање за две и по године. А ниЈе нскључено да затражи и одлагање ану. итета на име дугова европским државама. Грчка пре свега тражи финансијску помоћ и атински кругови сматрају да жртве које су чињене према Аустрији могу исто тако бити учињене и према Грчкој, чији случа.1 проузр^кује Ој^> исго гр.џ1Ке л^^нвродне те.ид<^ п ће као И случај мДлс хшиснС- 'рспу- "

блике. Бугарска се придружује извештајимз који везују проблем репарација за светску кризу. Она је за „сунђер". У Лозани, као и у Женеви, она чини заједнички фронт са Немцнма, Аустрч Јанцима и Маџарима. Она очекује од конференције, на коју није званично позвана, олакшање тих терета и нове услове за међународну трговину. Укратко, балканске државе очекују од конференције у Лозани углав. НОЈ1 ово двоје: 1.) Олакшање њихових буџетскнх терета. 2.) бољу организацкју европске економије. У погледу првог питања тешко ј *е наћи једно решење које би задовољило и једне и друге, пошто још није пронађен начин да се олакша онима који плаћају, а да се не оштете они који примаЈ "у. По другом питању, то јв ј "едан вео. ма простран проблем и било би неразумно унапред предвиђати исход. „Валоризација дунавског жита" поста ла је једно од кардиналних питања у лозанским дискусијама Југо-источна Европа могла би V том случају по. стати платформа француско-немачко'споразума. И спас би дошао од Једне згмље, из које према легенди долззе само шикане. А.ти, тај спас се још не назире. Ми смо у времену у коме се од људи з&хтева више стрпљења, него што то догађаји допуштају.

Г. МУСОЛИНИ ОДБАЦУЈЕ ПАЦИФИЗАМ ПАРИЗ, 8. јула. — (А.А.). — Док Италија тражи у Женеви највеће сма њење наоружања, ннтересантно је поменути један чланак г. Мусолинија, кој"и је јуче објављен у листу „Ђорнале ди Ђенова" и који има да уђе у једну нову италијанску енциклопедију. У томе чланку Дуче износи фашистичко схватање мира и рата па вели да фашизам не веруЈ *е ни у могућност ни у корисност светскога мира. Зато фашизам одбацује пацифизам. Рат доводи до највећег напона свих људских енергија и он даје печат племенитости оним на родима, који имају храбрости да загазе у рат. ТЕШКОЋЕ У РАЗОРУЖАЊУ ПАРИЗ, 8. јула. — (А.А.). — Осврћући се на јучерашњн рад у Женеви, где је јуче одржана јавна седниаа главне комисије за разоружање, „Журнал" каже да питање војних ефектнва задаје доста тешкоћа и то највнше због нередовних формација. „Има држава, вели лист, у којнма не постоје такве формације, али има држава у којима те формације претстављају велику снагу. Недавно је је дан нталијанскн лист објавио да у Игалији има 900.000 балила, т. ј. деце која се војнички обучавају. Исто тако у Немачкој постоји 100.000 разних јуришних одреда и т. д. То све показује, вели „Журнал", тешкоће проблема смањења војннх ефектива."

НЕМДЧКА ЈЕ ПОВУКЛА СВОЈЕ' П ОЛИТИЧКЕ ЗАХТЕВЕ У ПОГЛЕДУ РАЗОРУЖАЊА И ИЗМЕНА ВЕРСАЈСКОГ УГОВОРА На орагу сооразума: Немци к нматн да још плате 2.733 милиона златних марака

РАЗОЧАРЕЊЕ У АМЕРИЦИ: Г. СТ ИМСОН, ПОСЛЕ Г. БАЛДВИНОВОГ ГОВОРА, ПРАВО РАЗОРУЖАЊЕ ОСТАЛО ЗА ДОЦНИЈА ВРЕМЕНА.

ИЗЈАВЉУЈЕ ДА ЈЕ

НЕМАЧКА ДЕЛЕГАЦИЈА УСВОЈИЛА ЈЕ ФРАНЦУСКО - ЕНГЛЕСКИ ЗАХТЕВ ДА СЕ У ЛОЗАНСКИ СПОРАЗУМ НЕ УНОСЕ НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧКИ ЗАХТ ЕВИ. о:о

НЕМЦИ СУ, НАЈЗАД, ОДУСТАЛИ ОД ТРАЖЕЊА ДА СЕ ВОмЕ И ПОЛИТИЧКИ ПРЕГОВОРИ — Снтуација је знатно рашчишћена. ЛОЗАНА, 8. — (Б. изв. „Прадн"). Преговори на Лозанској конференцнји изгледа да се налазе непосредно пред завршетком. Целе прошле ноћи грозничаво се радило Да се ма тернјал толнко средн како би сс конференција у најкраћем времену могла завршити. Док се јуче целога дана преговарало само о политичким условима и чисто репарационо пита ње остављено у позадину, снноћ је опет настао обрнут ред преговора. Увидело се да у политичким пнтањи ма за сада није могуће доћи до споразума и зато су овога пута преговори настављени само о репарационим проблемима. Између главнн.х ен глескнх н француских делегата дошло је снноћ до једног споразума у погледу решења репарационог проблема. После овог састанка г. Ерио је изјавио, да је ситуација знатно рашчиш ћена, јер се не ради внше о полнтнчким проблемима, и да се можс очекиватн да одлука падне још у то ку ноћи. Танио у поноћ канј пзл^н гт '1л|1нл»ао п_ _ ж=ж . поЈрат отишли су г. макдонал1у, који и.х је известио о синоћним фрал цуско — енглеским преговоримл. Говори се да је француска делега ција овом приликом изјавила да Је склона прихватити и једну откупну суму која је мања од трн милиарде, око 2,7 милиарде марака. Разговор г. г. Макдоналд — фон Папен — Ерио завршени су око један час по поноћи. Немачки делегати су изјавили новинарима да се врло споро напредује и д* Ко потовоои битн наставље

риоа и г. Жермен Мартен н тако су преговори настављени у четворо све до 2.40 часова, кад Је објављено да је између Француске и Енглеске постигнут споразум у погледу текста

Г. Ерио

изЈ 'аве која претходи тексту лозанског споразума.

Нађена формула би I нова. о :о-

ће данас пре подне предата немачкој делегацнји. По свему изгледа да је и од стра не Енглеза и Немаца усвојено најзад француско мишљење по ко.ме у Лозанском споразуму не треба да се помињу немачки политички услови. Листови још закључују по изјави не мачке делегације кој*у су прошле но ћи дали на знање, да је немачка де легацнја одустала, за сада, од свога политичког захтева, који је постављен у вези са решењем репарационог питања. Немци су, додуше, изјавили да се би задржавају право да те захтеве остваре доцннје, било у Женеви, би ло редовним дипломатским путем. По свему овоме сад има још да се утврди пнтање своте коју би Не.мачка нмала да платн и питање модали гета емисије немапких државннх бо-

Г. Макдоналд ни. У току ноћи продужени су радови на саставл>ању завршеног протокола и утврђивању појединости ре парационог решења. У један и по час по поноћи енгле ски министар спољних послова г. Џон Сај.мон отишао је у штаб фран цуске делегациЈ*е да би са француским стручњацима утврдно текст спо разу.ма. Сер Џон Сајмон је изјавио да ће у току ноћи посетити и све остале делегације. „ИМА НЕКОГ МАЛОГ НАПРЕТКА. СТВАРИ ИД> а!ОРО", ИЗЈАВЉУЈЕ Г. ФОН ПАПЕН — Немачка делегација тражи могућност да се политичка питања на други начин реше. ЛОЗАНА, 8 јул. — (А. А.). — Ни једна ноћ у Лозани није била жива као прошла ноћ. Последњи разговори трајали су до 3 часа после поноћн. Што је још главније, прошла ноћ изгледа да је донела нове резултате. Један час по поноћи излазећи из хотела, у коме се налази седиште енглеске делегације, немачки канцелар г. фон Папн дао је новинарима ову кратку изјаву: „Има неког малог напретка. Наставиће се данас пре подне. Ствари иду споро". Чим је г. фон Папен изишао из хо тела енглеске делегације, г. Сер Џон Сајмон и г. Невил Че.мберлен отишли су код француске делегације и тамо су од 1.20 часова водили преговоре са г. Ериом о изменама које су Не.мцн тражили у погледу првобитног текста нацрта лозанског спо разума. У 2.10 часова дошао Је код г. Е-.

Номитет за источне репарације тражи у име . оаинх држава да се ппаћање њихових Нуппга опшТИ' Д1ј 13

— ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ СУ ДРЖАВЕ ЈУГОСЛАВИЈА, ГРЧКА, БУГАРСКА, МАЏАРСКА, РУМУНИЈА И ЧЕХОСЛОВАЧКА. —

ЛОЗАНА, 8 јула. (А. А.) — Комитет за такозваие источне репарациЈе израдио је текст протокола, у коме заннтересоване државе препоручују Лозанској конференцији да се од.мах образује специјадан комитет за решавање пнтања поменутих репарација. У овај специјални комитет свакако имају да уђу претставници Југославије, Грчке, Бугарске, Маџарске, Румуннје и Чехословачке. Поред питања поменутнх репарација овај специјални комнтет има да се позабави и нзвесним политичким питањима, која стоје у везн са репарацијама. Комитет би требало да се састане пре светске привредне конференције како би на тој конференцији могао да изнесе своје резолуције. У израђеном протоколу затражено је у име заннтересованих држава да се плаћање међународних државних дугова одложи до 15 септембра ове године. НЕМАЧКА ДЕЛЕГАЦИЈА ПРЕДЛО ЖИЛА ЈЕ ФРАНЦУСКОЈ ЗАКЉУЧЕЊЕ ЈЕДНОГ КОНСУЛТАТИВНОГ ПАКТА АЛИ ГА ЈЕ Г. ЕРИО ОДЛУЧНО ОДБИО ПАРИЗ, 8. — (Б. изв. „Правди"). Лозански дописници парискнх листова стекли су уверење из разговора прошле ноћи између водећих личности на конференцнјн да се већ скоро може рачунати са успешни.м завршетком конференцнје о репарацијама. Сматра се да ће се претседник владе г. Ерио вратити у Париз у суботу или најдаље у недељу. По току преговора прошле ноћи листовн доносе врло интересантне појединости. Они тврде да је немачки канцелар г. фон Папен повукао политчке захтеве које је Немачка стваљала у везу са решењем репарација. Ти захтеви г. фон Палена су изазвалн отворен и енергичан отпор г. Ериоа и тиме су они закопани. Француски извештачи нз Лозане уверавају да је не.мачка делегација пристала на овој конференцији да се реши само фннансиска страна репарационог проблема. Говорн се да Је између Француске и Енглеске дошло до Једног изненадног и брзог споразума. Ради се нанме о висини откулне суме коју сад Не.мачка има да плати. Према информацијама коЈе за сад изгледају сасвим тачне висина ове суме износи 2 милијарде и 733 милона златних марака. Из внше извештаја из Лозане види се и то да је немачка делегација предложила француској делегацији закључење једног консултативног пакта за међусобну помоћ у случају напада са треће стран^. Овај немачки предлог саопштен је

одмах француској делегацији чим је стигао из Берлина. Најпре се мислило у круговима не.мачке делегације да ће француски миннстри свакако примити ову понуду Немачке, алн се све то свгипило сасвим л <је. Г.

Г. Папен

Ерио је изјавио, чим је добио у руке немачки предлог, да никако не при.ма ову понуду. Он ч Је одбнјање ове понуде образложио као чување ауторитета Друштва народа, Јер при мање једне такве понуде би значило да се ради на сламању утнцаЈа Друштва народа, а Француска то никад ниЈе желела нити сад то жели. ГОВОР Г. БАЛДВИНА ДОНЕО ЈЕ РАЗОЧАРЕЊЕ У ВАШИНГТОНУ — Америчка штампа констатуЈе да Је енглеска влада усвоЈила гледиште енглеског адмиралнтета ВАШИНГТОН, 8. — (Б. изв. „Прав ди"). — Америчка Је јавност очекивала са великм и оправданим интересовањем какав ће став заузети ен глеска влада према најновнјем пред логу претседника Сједињених америчких држава г. Хувера о разоружању. Све до Јуче ни америчка Јавност ни америчка влада нису знали ништа о држању званичне Енглеске. Али Јуче тај је став нзнет на врло Јасан и доста опширан начнн у говору заступника енглеске владе г. Балдвнна који је одржао у Доњем дому. Амерички листовн констатују да је изЈава заступника енглеске владе г. Балдвина изазвала највеће разочарење у америчкој јавности. Из те изјаве се види да је енглески ад.мира литет толико утицао на енглеску вла ду да је она сасвим усвојила његове захтеве. Чисто војничкн и апсолутно стручни савети коЈе Је енглески адмнралитет дао енглеско} вЛ« ди прихваћени су од ње и тнме Ј® бар за сад спречено свако истинсхв разоружање. Државнн секретар за нностран*