Правда, 16. 07. 1932., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ 4

ШНА I ЛИНАР

БРОЈ 198

Огласв се примају у адиинистрацијн Вла)ко. ви ^ева 8. Чековии рачун кол Поиланске Ш V еанониае бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АЛМИНИСТРАЦИЈЕ 25-551.

БЕОГРАД, СУБОТА, 16 ЈУЛ 1932 ГОД.

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна претплага за нашу земљу 20. дин м за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕЛАК11ИЈЕ: 25.555. 25.552. 15.556, 25.558, 25.553. 25.554. — Рукописи се не враћаЈу.

ГОДИНА XXVIII

Браћа Нехословаци...

Али не! Није тако фрапантно реч о драгој браћи Чехословацнма. пре'ма којима наша југословенска срца, и баш кад мислимо на трговинске цифре у нашим односима, тако живо куцају. Наш политички лиризам према нашим пријатељима и савезницима врло је знан, и тај лиризам, што можеаго да кажел!о и са једним акцентом, не мора да долази, нити можда долази од влада, он је овде, на нашем тлу, народни и у исто време народнохеројски лиризам. За чехословачку нацију ми имамо једну љубав и једно пријатељство које није само рођено кроз наш битни, основни интерес да се заједно чувамо и подижемо. То је она права искрена, ни мало цифарска и ни мало трговачка љубаз која је спонтана одлика нашега народа и која улази у нашу етику. И ту љубав чехословачка нација је осетила, та љубав је једна реалност и она вазда живи код нас. Али ово смо само узгред и спонтано рекли. Реч није о томе. То су за нас вечни и необориви постулати, учвршћени нашом савешћу и нашом љубављу не само истоветним југословенско-чехословачким интересима. Сад треба да је реч о погледу на трговннске односе Чехословачке и Југославије г. Јана Шебе, великог и сјајног Чехословака и сјајног пријатеља Југославије. Драги пријатељ г. Шеба, који је бриљантно знао да седи и ради у Београду, претстављајући своју домовину, жали се у сћом реферату, поднетом привредној комори у Прагу, на слабљење економских односа између наших братских земаља. Г. Шеба нам вели да ^вхословачки взвоз у Југославију има продуктиван карактер, а да наш увоз у Чехословачку има непродуктнван, пошто је састављен од конзумннх предмета. Затим, истаче г. Теба, чехословачки извоз у Југославију рапидно опада. Напротив, наш извоз у Чехословачку нагло се пење. Тако 1929 извоз из Југославије за Чехословачку износио је 425 милиона динара. Године 1930 овај извоз пење се на 556 милиона, а 1931 годиНе на 744 милнона. Г. Шеба по том салдира: то значи да се извоз из Југославије за Чехословачку повећа Рд 1929 за 30%. Извоз из Чехословачке не пада у истој размери, али ипак пад извоза износи око 10*/« у 1930, а 30°/о у 1931 години. (Г. Шеба је овде заборавио да напомене какав је био пад у 1929 годинн, или га уопште није било, па му је изгледало незгодно да наводи ту цифру, кад не ■иде у прилог његове тезе). Даље г. Шеба стално и опет констатује да чехословачки извоз у Југославију опада, а да наш увоз у Чехословачку расте. Затим наводи као најболније то што је чехословачки извоз у текстилној роби од лањоке године спао од 60 на 40 милиона чехословачких круна, а у извозу индусгрије гвожђа од 36 на 4 милиона чехословачких круна. Према томе наши конкуренти ових индустријских грана у Немачкој и Италији, вели г. Шеба, могу се поносити да су нас далеко претекли. У низу својнх даљих излагања г. Шеба нам довикује да се већ ове године изравњавамо у трговинском билансу. Према 85 милиона чехословачког увоза у Југославију имамо за прва три месеца ове године 84 милиона јутослозенског увоза у Чехословачку. Г. Шеба није само добар дипломата, он је као сваки добар савремени дипломата и добар трговац. Због тога је цео овај његов реферат, иначе сјајно састављен, пропагандистички и због тога он не стоји на здравим и реалним ногама. на којој се бази, разум*к> и у обостраном интересу, само « могу наши тр! овински односи и регулисазати. Наше је, затим, мишљење да је врло паиетно што је г. Шеба покренуо ово питање. И баш разумно због тога што никакви интереси ни Чехословачке ни Југославије не захтевају да су наши трговински односи провизорни. Напротив, и политички н привредни који стално заједно иду, то захтевају. И нама се допада што г. Шеба подвлачи „верност за верност", „роба за робу". Добро је то. Политика и привреда иду заједно, врло плитка је игра да то треба овде двојити. Има пуно разлога што чехословапки увоз у нашу земљу опада, и неке од њих, пошто обе стране знају, ие треба ни спомињати. Али зар ова

општа привредна депресија дозвољава да се сматрају садањи билансн меродавннм? Зар они нису готово сасвим депласирани. И друго. Г. Шеба предвнђа потпуно обрт, тојест да наш увоз у братску Чехословачку премаши чехословачки увоз у братску Југославију. Овде се код нас не рађа ннкаква нарочита радост, као што ннсмо имали великог бола кад су кроз десет година браћа Чехословаци далеко више увози.ти у братску Југославију него ли ми у братску Чехословачку. Напротив, наши односи треба да уђу у пуну нормалност, да се наши трговински биланси уравнотеже са девизом „верност за верност", „роба за робу", да то наиме сада учнннмо кад већ нисмо постигли да то учннимо за ових десет-једа-

Г. Јан Шеба наест година (1920—1931), за које се време пасива нашег трговинског биланса попела на огромну цифру од округло осам милиарди динара. Г. Шеба се, као што смо истакли, плашн да се трговински биланс у будуће не преокрене на штегу Чехословачке за известан проценат. Међутим, ваља напоменути да је ова бојазан излишна. Једна напомена. Оно што чини економс-ке односе здра вим и нормалним између земаља не састоји се само у уравнотеженом трговиноком билансу, већ у уравнотеженом платном билансу дотичних земаља. У том платном билансу, као што знамо, поред главне позиције раз^ене добара долазе и друте, које су између нас и Чехословачке готово једнострано заступљене, наиме све у корист Чехословачке. Например, ту су чехословачке банке у нашој земљи, чехословачка привредна предузећа, чехословачки хотели и купалишта, чехословачка индустрија, чехословачки капитал пласиран на

разне стране, који )е иначе, као што знамо, врло знатан. Затим, да ли је потребно да кажемо да у овој нашој земљи има знатан број чехословачких мајстора, чиновника, инжењера, стручннх шецијалиста? Зар је све то безначајно? И зар то нису трговински интереси? Г. Шеба нам готово пребацује, велећи да наш туризам у Чехословачку ништа не значи према чехословачком на наш Јадран.. Доиста, Чехословаци су чести гости на нашем Јадрану, али један наш одлични привредник направи нам добру прнмедбу у вези с овнм, додајући да су браћа Чехословаци врло штедљиви и да наши много више потроше у Чехословачкој него Чехословаци у Југославији. Г Шеба се осврће и на један чланак објављен у „Правди", у коме се, вели, истнцао мали значај чехословачко-југословенских привредних веза. Други је смисао имао тај чланак, али главно је да ми јако подвлачимо важност југословенско-чехословачких привредних веза, наглашујући да је крајње време да оне буду регулисане на обострани интерес и једне и друге стране. Ту се истовремено додаје да ми прецењујемо и да се одушевљавамо за увоз италијанске текстилне робе. Међутим, истина је у томе да ни једна земља не само што нема интереса него и не може да прекида своје трговинске односе са својим суседним земљама, а, друго, ваља имати на уму да је Италија наш једини купац који покаеује изз&сћу стчлност у куповини наших пронзвода. Да би се та позиција која се од рата на овамо попела на неких седам милиарди и даље одржала, морамо и ми са наше стране да чинимо концесије. Ни)е, исто тако, неважно напоменути да ми једино с Италијом имамо нормалне трговинске односе. Најзад, у овим тешким привредним данима наши напори морају бити упућени на то да.увећамо свој извоз до те мере да буде знатно активан. и то нарочнто према својим повериоцима. То, сигурно, требало би да нам желе и браћа Чехословаци. То ми њима же лимо. • Г. Шеба ће, надамо се, разумети наш одговор. Он је био јасан и прост: стварајмо и имајмо споразум на обострану корист. Велики је, голем интерес то и братске Чехословачке, не само брагске Јутославије. Понављамо, велики. А све је ово само једна страна. Друга није ни отворена. И боље. М.

лан утисак у прчвредним, а нарочито пољопривредним круговима. Са стране маџарске делегације оваЈ не> спех се објашњава тиме, што Аустрија није хтела да примн ни једап маџарски предлог и није пристала ни на Један „модус вивенди" бар за вре ме садање сезоне извоза привредних продуката. Владини листови одобраваЈу стано

виште маџарске делегациЈе, док ор1 гани опозиције оштро нападају влг« ду и пребацују Јој што Је пропустила да се благовремеДо побрине о по вољним трговинским уговорима у се зони уновчавања жетве. Сада Маџар ска живи у царннском рату не само са Чехословачком, него и са Аустрпч Јом.

Царииски рат Дустрије и Мауарске оо — ОД ДАНАС ЈЕ НАСТУПИЛО ВАНУГОВОРНО СТАЊЕ ИЗМЕЂУ АУСТРИЈЕ И МАЏАРСКЕ. - АУСТРИЈА ПРАВДА ЦАРИНСКИ РАТ ТИМЕ ШТО ЈЕ АУСТРИЈА ДО СА ДА УВОЗИЛА ИЗ МАЏАРСКЕ ДВА ПУТА ВИШЕ НЕГО МА ЏАРСКА ИЗ АУСТРИЈЕ —

БЕЧ, 15 (Б. изв. „Правди"). Између АустриЈе и Маџарске од данас постоји царински рат. Рок старом трговинском споразуму истекао Је Још пре две недеље и био је тада продужен привремено до 15 јула. У међувремену су вођени преговори у Бечу између аустриске и маџарске трговачке делегације о закључењу новог трговинског споразума. Међутим, ниЈе успело да се отклоне велике супротности и да се дође до споразума, тако да данас, после истека рока трговинском споразуму, настаје у трговинском промету између Ау стриЈе и Маџарске вануговорно стање. Ово стање ћс најосетниЈе погодити досадањи тако велики трговин ски промет између ових суседних др жава и спречиће уновчење овогодиш ње Маџарске жетве у АустриЈи. Главни одбор аустрнског парламен та Јуче Је одобрио владин декрет о новим увозним забранама у АустркЈи. Према овом новом наређењу без нарочите дозволе владе забрањен Је увоз у Аустрију пшеничног и ражног брашна, свежег и консервираног воћа, белог и црног лука, извесног свежег поврћа, минералних вода и т2ко даље. Пошто више не постоЈи уговор са Мачарском све ове забргне ступаЈу на снагу и према МаџарскоЈ. Са аустриске страие оваЈ царински рат се образлаже тиме што Је Аустрија до сада увозила из Маџарске два пута више, него Маџарска ш

АустриЈе. Ову размену 2 према 1 Аустрија Је хтела да смањи на 1 и по према 1. Међутим, Маџарска о томс ннЈе хтела да чуЈе. Сем тога Аустрија Је хтела да Маџарска не само у

Г. Буреш

тврди контингент увоза индустрискнх производа, него и да се обаве* же да ће заиста преузети ову колрчину. Маџарска делегациЈа, међутим, ннЈе хтела да да никакве обавезе у том смислу. МАЏАРСКА САДА ЖИВИ У ЦА РИНСКОМ РАТУ СА ЧЕХОСЛОВАЧКОМ И АУСТРИЈОМ ПЕШТА,. 15. — (Б. изв. „Правди"). — Ступање на снагу вануговорног стања са АустриЈом изазвало је си

ОКО „СПОРАЗУМА ПОВЕРЕЊА" ФРАНЦУСКЕ И ЕНГЛЕСКЕ Г. Макдоналд изјављује да се споразум одиоси само на држање у европским односима — Г. ЕРИО ЈЕ, МЕЂУТИМ, ИЗЈАВИО ДА ЋЕ ЕНГЛЕСКА И ПРЕМА АМЕРИЦИ ЗАУЗЕТИ ЗАЈЕДНИЧКО ДРЖАЊЕ СА ФРАНЦУСКОМ. о о

БЕРЛИН, 15. — (Б. изв. „Правди"). — Изгледа да су се између Француске и Енглеске поЈавиле несугласицс

Г. Ерио на говорничкоЈ трибнни у погледу садржаја и значаја „Спора зума поверења" који је закључен из међу Енглеске и Француске. Г. Ерио Је у ЈедноЈ нзЈави нагласио да у смислу споразума Енглеска неће више самостално да преговара са Америком о регулисању дугова. Међутим, г! Макдоналд побија сада такво схватање, не псмињући име г. Ериоа. Г. Макдоналд Је дао изјаву, у т<ојој наглашуЈе да Је погрешно схватање да ћг се од сада око регулнсања сваког енглеског дуга нступати увек заједннчки са Француском. Споразум са Француском говори изрично о европском режиму и односи се само на европска питања. Према томе оваЈ споразум не може да обухвати и енглеске дугове према Америцн, јер они не спадају у европски режим, тако да у овом пита њу није потребна. заједничка акција са Фраашуском. АМЕРИКА НИЈЕ ЗАДОВОЉНА ДОСАДАЊИМ РЕЗУЛТАТИМА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ —КонференшЈЈа ће се изгледа завршити потпуним неуспехом. ЖЕНЕВА, 15. — (Б. Изв. „Правдн"). — Конференцнји за разоружање озбиљно претн у њеној првој периоди потпун неуспех. Седница главног одбора, на коЈој Је требало донети одлуку о одлагању конференцнје до Јесени била је сазвана за суботу, али је већ одложена за среду. Седница је одложена, Јер се ниЈе могао постићи споразум о једном заЈедничком предлогу за завршни протокол, коЈи би у обавећној форми набројао она ограничења наоружања о којима су све делегације сагласне. Америчкн делегати нмали су синоћ састанак са енглеским министром спољних послова сер Џон СаЈ моном, који је дошао у Женеву и отворено му изЈавили да Америка никако ннје задовољна до сада постнгнутим резултатима. Исто тако су незадовољне и средње држзве, коЈе>су тражиле да нзвесна ограничења уђу у протокол. Пре свегд потпуна забрана бомбардовања грзђанског становништа из авиона. Ако се не успе наћн заЈедннчка формула, онда ће се у заЈедннчки протокол, коЈим се одлаже конференција до Јесени, унети свн до сада учињенн предлози разнИх држава, а то би било отворено прнзнање, да конференција ниЈе успела да постнгне спо разум нн у Једном питању. Совјетска делегација је објавила

своЈе захтеве у погледу разоружа-. ња. РусиЈа тражи смањење свих нао ружања са наЈмање Једном трећином садањег стања. Изузетак се може учинити за мале државе и оне коЈе су већ разоружане. Оне траже даље потпуно укидање бомбашких авиона, тенкова и ограничење калибра топова. ДелегациЈа подвлачи да су то минимални захтеви и да руска делегациЈа неће пристати на привре мено закључење конференциЈе, ако се ови захтеви не усвоЈе. „ПТИ ПАРИЗИЈЕН" ИДЕ ЧАК ДОТЛЕ ДА СМАТРА ДА ЈЕ Г. МАКДОНАЛД ХТЕО ОВИМ СПОРАЗУМОМ ДА РАЗБИЈЕ САВЕЗ ФРАЊ ЦУСКЕ СА ПАПЕНОМ И МАЛОМ АНТАНТОМ ПАРИЗ, 15Јула. — (А. А.). — Парнска штампа *н"даље''КоментајПтл • Француско енглески споразум коме су Јуче приступиле такође Белгија и ИталиЈа. Углавном се може рећи да Је нови споразум француска штампа примила пс^>љно, али без онога првог одушевљења коЈе је било наста ло услед веровања да споразум у стварн значи обнављање енглескофранцуског „срдачног споразума". „Пти Паризијен" доноси чланак г. Лисјена Бурлеса, у коме овај велз да Је споразум нзазвао нзвесну узнемиреност у НемачкоЈ и СЈедињеним Америчким Државама. Писац чланка не чуди се немачкоЈ узнемирености, пошто Немачка никад није радо гледала на француско енглеско зближење. Што се тиче Америке, писац сматра да није узнемирење америчке владе већ само америчке штампе. Г. Сен Брис каже у „Журналу" да нови споразум неће имати смисла ако не буду примнле довољно јаке снаге, коЈе би обезбедиле сваку лојалну сарадњу и оствариле практично решење. Пертинакс Је као и обично пун сум ње и црне слутње. Он у листу # Еко д' Пари" критикуЈе пакт поверења, коЈи Је у његовим очима и сумњив и опасан. „Пти ПаризиЈен" иде чак дотле да каже да Је таЈ пакт немачког порекла. Односно питања да ли овом споразуму заиста могу приступити све европске земље онда по мишљењу г. Пертинакса добиЈамо само један новн текст од кога свету неће бити ништа боље, ни горе, Јер су и до сад изазивани текстови разних међународних споразума, којн у ствари нису били ништа. Међутим, ако спора зум има да важи само за поменутих пет држава, то онда, значн, вели Пертинакс, да Је г. Макдоналд настоЈао да наведе на што бржу ревизиЈу ВерсаЈског уговора и да разбије наш савез, споразум са Пољском, Чехословачком , Југославијом и РумуниЈом. Г. ХУВЕР НЕ ПРИЗНАЈЕВАШИНГТОН, 15 јул. — (А. А.). Претседник СЈедмњених Америчких Држава г. Хувер упутно је једно пи смо сенатору г. Бори у коме нзмеђу осталог велн: „Не примам на себе скорашњи споразум постигнут у Европи који се односи на заједннчку акцију наших дужника. Ако би то би ло тако Ја нећу допустити да се утпче на народ у Америци да он заузме ма какав став поема томе. СЈедињсне Америчке Државе нису биле консултоване у погледу споразума постигнутих у Лоззни и нису ни у јоЈ форми ангажоване у тим спора« зумима"„

г