Правда, 16. 07. 1932., стр. 2
Г ТРАНА 2
ПРАВДЛ. 16 ЈУЛ 19
ГОД.
ПРЕДИЗБОРНА БОРБ \ У РУМУНИ ЈИ И шобооу ;а г. I.
[.
(ОЛ НАШЕГ НАР0ЧИ10Г ИЗВР.ШТАЧА) оо
БУКУРЕШТ, 15. Изборна борба у Румуннји достиже врхунац. Око шеснаест полнтич ких партија са неколико хиљада листа излазе на изборе, нз којима с; нмају иззбраги у недељу 17 јула 38' посланика. Ови избори су куд и камо интересантнији него прошли и по томе што су се поједине странке поцепале, као што је случај са Авереском и што су никле нове, те је парламентарна борба много занимљивија и комплнкованија. На изборе излазе са својим канди датима ове странке: 1) Национал — царанисти, под вођ ством г. Мануа; 2) Либерали (најјача опознција цараниста), под вођством г. Ј. Дуке; 3) Популистичка странка г. Авере скуа; 4) Социал — аграрна, под вођством Г. Гоге; 5) Лнберали, под вођством г. Братијану; 6) Сељачка странка, под вођством др. Лупу; 7) Сељачка странка, под во1Јством Г. Стере — Бесарабија; 8) Социал — демократи, под вођ ством г. Флореска; 9) Раднички блок (комунисти); 10) Маџарска странка; 11) Консерватнвна, под вођством Г. Гр. Филипеска; 12) Лига Кузиста; 13) Гвоздена Гарда; 14) Јеврејска странка; 1о) Украинцн из Буковине; 16) Српска банатска странка (скоро основана); а затим већи број разних удружења и лига, као например Лига противу камата, Грађански блок професора Фортцу, привредни блок и друга безбројна, ситна, апсурдна и безначајна удружења. И поред свих ових кандидатских .тиста, које говоре о јаком и разви јениом парламентарном животу, о политичким и идејним супротностима, ипак, на изборима у главном во.диће борбу дзе странке: царанисти г. Мануа и либерали г. Ј. Дуке. Како чланове изборне владе сачин>авају царанисти, то је у сваком случају опозиција г. Дуке и најватренија, и она, најзад, највећим си•лама и води борбу противу владине странке. Сви прваци политичких странака су међу народом, те их задњих дана нема у Букурешту. Пукнм случајем уграбих прилику да пронађем г. Ду ку у свом стану, у улици Комете 26, који беше јуче дошао у Букурешт. Г. Ј. Дука ме веома љубазно и пре дусретљиво примио. И сам је своју политичку каријеру почео као новинар. У скромном салону плаве боје, интимно, готово пријател>ски, он ми изјави: — Не желнм да вам дајем никакав интервју. Говорићемо о приликама у зашој и нашој земљи. Затим ми је г. Дука поставио неколико питања која тангирају актуелне лрилике у нашој земљи, на која сам му одговорио са објективношћу неполитичара. Живо се интересовао за нову Владу у нас, а нарочито за г. В. Маринковића, 32 кога га везују давне пријатељске симпатије и чија му сјајна политичка физиономија ја ко импонује. О стању здравља тог нстакнутог југословенског политича ра он се живо интересовао, а на Југославију гледа пријатељски. У разговору, који је трајао готово пола часа и који је прелазио од литературе на политику и обратно, ипак, на крају уграбио сам прилику да г. Дуки поставим неколико конкретних питања. — Изборна борба у РумуниЈи је врло жестока. Ваша странка се налази у најоштријој опозицији. Можете ли ми рећи што о овим значаЈ ним изборима по развој румунског парламентарног живота? — Видите, борба је оправдано оштра, јер су политичке и економске прилике у нас — изјави г. Дука, у очајном стању. Ми преживљуЈемо, уосталом као и све европске земље, једну тешку економско — финансиску кризу. Код нас је финансиско стање управо поражаваЈуће. Никако да се постигне уравнотежење буџета. Ви сте у том погледу у Југославији срећннЈи. Код нас по два месеиа не плаћају чнновнике. Економско стање Је исто тако тешко. Цене цереалиЈама су пале. Руски дампинг нам Је у многоме сметао. Врло песимистички и опозиционарски г. Дука гледа на економско, финаксиско, а свакако и на политичко стање у Румунији. Никако не може да се измири са тим да царинисти до бијају већину. Па ипак је на моје питање ко ће победити на изборима, одговорио; — Владина странка, господине! О томе нема двоумљења! — Можете ли ми ре*ћи што 0 слободи избора? — Како да вам кажем, наставио Је у форми срдачног разговора г. Д>ка; — Ја бих волао да видим ту земљу у коЈоЈ се спроводе интегрално слободнии збори. О слободи избора не
7а као н у свима земљама којн безобзирно воде политичку борбу. Комунисти су за нас рак - рана. Пропаглнда у БесарабиЈн Је огромна. Ми се у том морамо сви сложити да овај елеменат онемогућнмо. Као што св види, опозиционарство
БРОЈ 198
— ВЛАДУ ЋЕ ИЗГЛЕДА САСТАВИТИ Г. А. МАЛИНОВ. —
Г. Дука
г. Дуке иде у строго одређеним гра. ницама. — Великн број партија излази на изборе. Огкуда то потиче? — Интересне сфере су прече од све га, — одговорио је г. Дука. Има много регноналистичких странака и удружења коЈа иду до апсурдности са захтеви.ма. Све то у стварн говорн само о Јакој и жестоко развијеној политичкоЈ борби у Румунији. — Ви кажоте да нећете победити? — Мн се свим силама боримо, али у свему изложеном налази се и разлог нашег песимистнчног гледања на победу. Под другнм околностима ми бнсмо још могли да се надамо победи, овако... завршио Је песнмистнчки г. Дука, машући руком као да Је хтео Да каже да се у политичком животу побеђује методама, а не идеологнјама. Било ми је по мало чудно да је г. Ј. Дука отворено изјавно да ће влздина странка победити. Г. Взјда ће С9 вероватно обрадовати озој ; Дугсиноји зјави; Уоста-том сат касНијс ту изјаву г. Дуке ја сам саопттио г. Взјди у Министарству иностраних ела, разговарајући с њим. Али, Боже мој, он је то знао чим је добно мандат да извршн изборе... Имао сам више среће у авиону него покојни Томаш Бата. У први мах ми се учинило да сам узалудно дошао и да ћу за политичарима морати аутомобилом, авионом или возом да јурнм по Бесарабији, Транснлванији и Ердељу. Међутим, срећа ме и овог пута послужи. Наиђох прво на највећег опозиционара, на борбеног г. Дуку, који компликовану политичку борбу пресече једном смелом изјавом: — Цараиисти побеђују! У колико је тачна ова Дукина прогноза, коју објективно бележим како је чух, видећемо прексутра кад се објаве резултати једне одиста за-нимљиве политичке предизборне борбе у Румунији, која се води на живот и смрт. РАДЕ ДРАИНАЦ
НОВО ПОЛИТИЧКО УБИСТВО У РУМУНИЈИ БУКУРЕШТ, 15. — (Б. изв. „Правди"). — Изборна агитацнја за претстоЈеће парламентарне нзборе у РумуниЈн синоћ Је опет нмала Једну жртву. Један изборни агент либерала напао Је ножем угледног националцаринисту Мишу К. Радулеска, сопственика једне кафане у Букурешту и тако тешко повредио да Је оваЈ умро после кратког времена. ОваЈ политички злочин нзазвао је велико узбуђење у румунскоЈ престоници. Листови народне сељачке странке оптужуЈу либералну странку да она систематски постиче своЈе присталице на терор према политичким противницима. ттт7»тт»тт>т*тттттттттттттт Отварање берлинсног универснтета БЕРЛИН, 15 Јула..(А. А.) — Јуче је поново отворен берлински университет коЈи Је био затворен после сукоба до кога Је дошло на университету између присталица г. Адолфа Хитлера и прнсталииа републнканске страике. Поновно отварање универси тета протекло Је без икаквих нових инцидената. Дгреман за новог чехосповачког лоспакина у Бунурешту
БУКУРЕШТ, 15. — (Б. изв. „Правди"). — Синоћ Је румунска влада дала тражени агреман за новог чехоиоже ни да се говори. Чули сте за ј словачког посланика у Букурешту г. неколико убистава, за оштру свако- Јана Шебу. дневиу борбу између политичкнх стра Дан доласка г. Шебе у Букурешт иака. У нас има пслнтичких елемена- I Још није тачно утврђен.
СОфИЈА, 15. јула. — (П. извештаЈ ,,Правдн"). — „Празннчке вести" саспцпавгју да ће ускоро Доћи до оОразовања новог кабинета у БугарскоЈ, н да ће претседннк министарског савета бнти г. Александар Малинов, садањи претседник Собрања. У сладиннм круговн.ма снтуацнЈа за осакву промену већ је сазрела, Земљорадницн траже ов» промену да бн у нову владу моглн ла уђу Ннкола Захарнев н Виргил Димов, а ргДикалн и либерали мнсле да ће рекон струкцијом владе н доласком г. Л1алннова за претседника владе, Народни блок ужнвати много већи ауторнтет него садања влада на челу са г. Мушановим. Јавно ге говори да састав влгде треба да буде поверен г. Малннову, Јер ће он најбоље моћи да руководн владом Народног блока. Садањн претседник владе г. Мушанов примно би један портфељ у влади г. Малинова, али је наЈвероватније да ће Д( бити место претседника Народне скупштине, Најзад се тврдн да ће из владе испаетн министри г.г. Георги Горданов н Муравиев. САСТАНАК Г. ГИЧЕВА СА ВОЂИМА БУГАРСКИХ ЕМИГРАНАТА СОФИЈА, 15. јула. — (П. нзвештаЈ „Правди"). — Јавл>аЈу нз Женеве да је у возу од Евнан ле бен до Женезе одржан састанак између г. Гнчева, мннистра пољопрнвреде н вођа емнграната г.г. Александра Обова, Косте Тодорова, Недељка Атанасова и Хрн ста СтоЈанова. После овог конферисања г.г. Обов и Коста Тоаоров отпутовали су за Париз, где ће се У току ове недеље одржати нови састанци. По свима питањнма спољне н унутрашње политике вођенн су разговори и изгледа да је постигнута извесна сагласност нзмеђу г. Гичева и емиграната. ИЗЈАВА Г. ГИРГИНОВА СОФИЈА, 15. Јула. — (П. нзвештај „Правди"). — Заменик претседника владе, министар унутрашњнх дела г. Гиргиков налази се већ неколико Дана у Варни, Новинари су посетили г. Гиргинова н умолили за нзјаву 0 пре говоркма бугарске делегација која се сада налазн у Женевн са портерима зајмова. Г. Гиргинов Је изЈавио ла Је први састанак између портера и г.г. Л1ушанова и Стефанова, министара фннансиЈа одржан. Л1ислн да ће се у току ове недеље одржати још неколико састанака, коЈи ће бкти од великог значаЈа н користи по Бугарску. ПРОЛ1ЕНЕ У БУГАРСКОЈ ДИПЛОЛ1АЦИЈИ СОФИЈА, 15. Ј>ла. — (П. изввштаЈ |„Правдн"). — Указ 0 дипломагском размештаЈу нзванредних посланика [ 1»угарске за Праг и Варшаву биће потпнсги у августу месецу ове годи1 не. Још ннЈе решено питање коЈе ће од ова два места добити земљорадниI цн. Земљорадници настоје да на сва ки начнн добнју оба ова места. За | Праг зе.мљорадннци и.мају неколико 1 кандидата коЈн бн заузелн место о' гуномоћеног миннстра, а као наЈоз-
биљниЈи кандидатн помињу се г. г. Стеван Даскалов, П. Кнев и Христо Чолаков. И 3 кругова блиских г. Мушанову сазнаЈе се да ће земљорадницн добити место опуномоћеног министра само у Варшав^. УБИСТВО У ЧЕРНЕВУ СОФИЈА, 15. Јула. — (П. извештаЈ „Правди"). — На железничкој станици Чернево убиЈен Је од иепознатих лнца СтоЈан Добрев, трговац из истог места. ПолициЈа Је одмах нзвр шила увиђаЈ н констатовано Је да је Добрев ударен тупкм оруђем неколи ко пута по глави. Убице до далас нису пронађене. Мисли се да Је и озо убнство последнца политичког разрачунавања. Посета г. Лојоа Џорџа Совјетској Русијн — Совјетски властодршци спремаЈу велики дочек г. ЛоЈду Џорџу. —
ЛОНДОН, 15. — (Б. нзв. „Правди"). — Листови јављаЈу из Л1оскве да ће тамо стићи у другоЈ половини овога месеца г. Давид ЛоЈд Џорџ. Знаменитом енглеском државнику
Г. ЛоЈд Џорџ говори спрема се у Русији врло свечан дочек. У дочеку г. ЛоЈд Џорџу узеће учешћа скоро сва званична СовЈетска РусиЈа. Влада ће послати нарочите изасланике да г. ЛоЈда Џорџа сретну на совЈетскоЈ граници. На станици у Москви г. Лојд Џорџа дочекаће лично г. Стаљнн и комесари г.г. Литвинов и Л1олотов. За време боравка г. Лојд Џорџа у СовЈетскоЈ РусиЈи предвиђене су многе и разне свечаности и путовања. Г. Лојд Џорџ ће посетити Лењинград, Украјину и Кавказ.
Увоз стоне нз Румуннје у Југославију БУКУРЕШТ, 15. - (Б. изв. „Правди"). — Румунска влада сад званично саопштава да су на основу до сад вођеннх преговора између Југословенске и румунске владе, отворене све пограничне Југословенске станице за увоз стоке из РумуниЈе у ЈугославиЈу. Затворена Је Још само ста ница Велика Кикинда.
Сахрана Томаша Бате ^РАГ, 15. Јула. — (А.А.). — Четека Јавља: Свечана поворка са посмртним остатцима Томаша Бате и његовог пилота Бручека прошла Је данас кроз улице вароши Злиња, у прнсуству огромне масе света из целе околине и свих крајева Чехословачке. Исто тако примећен је велики броЈ странаца. Претставник чехословачке владе, министар саобраћаја г. Хула одржао је говор, а после њега говорили су претставници Батиних фабрика и претставници разних корпорациЈа. За време траЈања поворке летели су авиони. Царинсни поступак за спровод брзих пароброоа Дубровачке пловицбе На основу члана 273 Царинског закона, г. ЛЈинистар финансија прописао Је Царкнски поступак за спро вод брзих пароброда Дубровачке па робродске пловидбе а. д. из ДзЛвовника у саобраћају морем у ред51ноЈ прузн на линији Котор — ВенециЈа — Трст и обратно. Спровод пароброда на овоЈ линиЈи Котор — Венеција — Трст и обратио одређује Дубровачка царинарница, и то само за пловидбу између Котора и Сплита. За спровод, царинарница одређиваће Једног нспи таног чиновника н једног службени ка Финансиске котроле. Одређенн службеници за спровод вршиће преглед само оних путннка и путничког пртљага који се дуж обале у пароброд укрцавају и искрца вају. Преглед осталнх путника и пут ннчког пртл»ага, који долазе из иностранства и одлазе у иностранство, вршиће се од стране царинарнице где се ти путници и пртљаг искрцавају и укрцавају. Одређени службеници за спровод преузимаће ту службу при поласку гароброда из Дубровннка за Сплит и вршиће Је за време пловидбе од Дубровника до Сплита, где ће сачс киватн пароброде за пруге коЈе дола зе из Венеције или Трста, а које ће спроводити од Сплита до Котора н обратно. Одређене службенике за спровод, Дубровачка царннарница снабдеће објавом н осталнм што им Је за време вршења спровода ради службе потребно. Спрбводннци су дужни дуж наше обале контролисати комуникацију између пароброда н обале и вршити преглед прн укрцавању и искрцавању путника н пуч ^ ничког пртљзга. С тога мораЈу, не, прекидно, за сво вре.ме док Је паро брод у њнховом спроводу, држатн га под царинским надзором н стара-
ти се да се злоупотребе и неправиг,ности ма са чије стране онемогућ* Спроводннцима, Дубровачка п .-л« видба дужна Је поред бесллатно« подвоза док су на службн плаћатш и дневнице које нм по Уредбн при« падају. Спроводник — чииовник во диће дневник рада за време слровода. Евентуални приход од бломбира ња, спроводннк ће предавати царинарници у Дубровнику. Смену одређених службеника за спровод могу одобрити старешине Дубровачке и Сплнтске царинарнице и то само у нарочито оправданом случају. Контролу над радои спроводника вршнће старешине Дубровачке н Сплитске царинарнице, коЈн ће нађено стање у дневапжу оверавати. Неправилности ма коЈе прн рноде онн су дужнн да најхитннЈе отклоне. Са путницнма као н са бродским особљс.м, спроводници су дужнн О;:ходнти се са п>«о такта н са највећом предусретљнвошћу. (А А.). ттгттттттџгттгтгттгггтттттц Лрогпашење комунистичке странке у Немачкој нлегалном БЕРЛИН, 15. Јула. — (А. А.) Према писању извесног дела штампе влада г. фон Папена, под притиском национал-социјалистичких кругова н њихове штампе, ускоро ће донети уредбу по којој се немачка комунистичка странка, као и све њене организације, проглашава илегалном, заводећн истовремено неку врсту преких судова коЈи ће специјално деЈствовати за време нзборне борбе и самих избора. У вези с тим вестима вође социјал-демократске странке г. Велс и г. БраЈтшајд поново су угтутили телеграм претседнику РаЈха г. Хинденбургу, у коме владу чнне одговорном за стално подржавање противуставне националсоцнјалнстичке странке. БЕРЛИН, 15. Према писању Хитлеровог званичног органа „Фелкишер Беобахтер", г. Хитлер ће ових последњих 14 дана пред изборе провести путуЈућн кроз целу Немачку на авиону у циљу изборне агитације. Г. Хитлер ће одржати око педессг изборних зборова на којнма ће лимно говорити.
Претставннцн Савеза градоса нод г. Ш. Лазића Министар унутрашњкх послова г. Живојин Лазић примио је данас пре подне претставннке југословенског Савеза градова, који су му предали примедбе Савеза на пројекат Зако на о самоуправи. градова. У депу^ тацији Савеза градова били су: први потпретседник и вршилац претсед ничке дужности, г. Добросав Богдаиовић, потпретседник Београдске оп штине; г. Дане Шарић, вршилац дужности градског начелннка у Загребу, градскн сенатор; г. Васа Исај ловић, претседник Панчевачке општине, и г. др. Милош Ђорић, претсед кик Земунске општине са наче-тником финансијског одељења ове општине г. др. Николом Фугером.
Мннистар унутоашњих дела г. Ж. Лазвћ . Ј) Министар г. Лазић примио је прет ставнике Савеза грдаова веома љубазио, истакавши у разговору са њи ма велику важност питања градске самоуправе код нас. Г. Ж. Лазић на поменуо је да је још 1927. године био члан комисије за израду пројек I та Закона о самоуправи градова и нагласио Ј *е да ће радо консултовати мишљења претставника Савеза градо |ва о проблемима градске самоуправе, поклањајући пуну пажњу делат ности овог Савеза н полажући на ње гову сараоњу. | Претставници Савеза градова по> сетили су затим помоћника мннистра унутрашњих послова г. Предрага Лу кића. * У примедбама Савеза градова на пројекат Закона о самоуправи градова истакнут је принцнп широких самоуправа и наглашена је потреба концентрације целокупне контроле државних власти у ресору Министар ства унутрашњих послова, које нма да буде надлежно, по мишљењу Савеза, за све послове општина, па чак н за њихоза буџетска питања. Исто тако у примедбама је садржан зах тев да се реши питање женског пра ва гласа, а истакнута је и потреба увођења градске полиције у свим градовима.
—