Правда, 16. 07. 1932., стр. 6

СТРАНА б

ПРАВПА. 16 ЈУЛ 1932 ГОЛ.

Врп.г VI

Сензационо самоубиство милионарке Гордон Елис ПАРИЗ, 15 јула. (А. А.) — У овдашњим аишим друштвеним кругови ма а нарочито међу угледнијим члановима амернчке колоније у Паризу, изазвала је аелико нзненађење смрг амернчке милионарке Гордон Елнс, која је извршнла самоу&пгтво, испивши велнку дозу веронала. Према твр1)ењу самоубич1ше послуге Гордон Елис, која је већ пет година бнла разведена од свога мужа, ког енглеског лекара, н стално живн у својој раскошној вили у Неју, близу Париза, напустила Је јуче пре иодне внлу у друштву две непознате даме. После једнога сата вратила <ге у вилу, опет у друштву нстнх да> ма, и попела с.е до салона. Нешто касннје послуга је нашла Гордон Елис у агонији, док су око ње бнле разбацане флашице веронала. Непознате даме коЈе су пре тога бнле у друштву г-ђе Гордон нестале су н полиција, коЈој Је ова ствар сумњива, сада трага за њнма. Демошрације незапоспених у Дмерици ЊУЈОРК, 15. јула. — (А.А.). — По што се америчкн конгрес кроз дан два распушта радн летњег одмора, армија незапосленнх радника удвостручила је своје напоре да на себе н своЈу беду скрене иажњу народних посланика и сенатора. Одредн незапослених радннка крстаре и дан н ноћ пред зградом амернчког конгреса. Претседницн сената и парламента нздалн су наређење полнцаЈцнма којн су нарочнто прндоданн на службу конгресу да не допусте никакав скуп ннтн стајање око зграде конгреса после чега су незапосленн радници образовалн нарочнте одреде коЈи се смењују свака два часа н непрестано дефилују нспред зграде конгреса. Амернчка полиција још Је увек исто толико попустљива, колико су незапослени радннци стрпљивн, али овако стање стварн не може више дуго траЈатн. Л1еђутнм, врховнн заповедннк армиЈе незапослених поручуЈе да ће армнја незапослених моћи провести цело лето у Вашннгтону, пошто је незапосленнм демонстрантнма некн велнки богаташ дао знатну суму новаца.

НЗВЕШТАЈИ СТАРЕ УПРАВЕ ПРИМЉЕНИ ЈЕДНОГЛАСНО. — ЗА ПРЕТСЕДНИКА ПОНОВО ЈЕ ИЗАВРАН Г. СВЕТОЗАР ПЕТРОВИЋ о:о Нзш

туристичнн нпнрннг Немачном

са

БЕРЈ1ИН, 15. — (Б. нзв. „Правди"). — У Берлнн су стигла два виша чиновннка Југословенског министарства трговине н индустрије да са не мачком владом припреме закључење једног споразума са Немачком о пут иичком клирингу, који би омогућно долазак немачких туриста у ЈугославнЈу. Овакве споразуме о путничком клн рннгу Немачка Је до сад закључила са Аустријом, Чехословачком и Француском, а кроз којн дан закључиће споразум о клирингу и са Италнјом. ▼ттгттттттттт ттттттг

ттттттттттттт

Загонетан нестанан једне девојне у Тетову

ТЕТОВО, 15 јул. — (Изв. „Прав ди"). — Велику сепзацију је изазвао песганак лепе двадесетпетогодишње дрвојке Милнце Тимотијевић. Он; ,је прошле ноћн, око поноћи напусти ла кућу својнх родитеља, уграбнвши тренутак кад су сви у кући бнлн у дубоком сну. Њен нестанак је прнмећен одмах ујутру, алн сва трагања су остала узалудна. Мислн се да је Милица или извршнла самоубиство, или одбегла са некнм момком, .јер је прошена неколико пута. алн су њени родитељи одбнјали све прос це, пошто су тражили новац као ми раз. Синоћ је такође бно један про силац у кућн њених роднтеља, али « он је одбијен. Полшжја водн енер гично нстрагу радн проналаска Миличнног, илн њеног леша, ако је заи ста извршнла самоубиство. Убио тт у одбрани

ЧАЧАК, 15. јула. — (С. изв. „Правди"). — После брачне трагедије у Јежевици догодило се јутрос, око 4 часа. н друго убнство које је узбуди ло целу околину. Још недавно жнве у неслози Александар Матовић н ње гов комшија Драгутин Јоровић због неке воденице. Јутрос, око 4 часа, оии су се сре ли па једној раскрсници. Александар је почео да напада Драгутина, кога је почео ударатн штапом. Други је под овим уд^рцима почео да бежн, Успут се Драгутнн сетио да има при себи нож. извукао га и окренуо се назад. Појурно је за Александром н са неколико смртоносних удараца убио га. На лице места је изашао начелник срезв г. Светислав Обрадовић, иследнн суднја г. Ћосић. лекар г. др. Драгољуб Миловановнћ и заменнк државног тужноца г. Драгохтав Ускоковић. Убнца је ухапшен.

Са конгреса Удружења стручши машиновођа. Горе: претседништво; доле: делегати.

Данас. нешто после 9 часова пре, подне, почео је конгрес Удружења стручних машнновођа Краљевнне Југославије, којн је отворио г. Светозар Петровић, претседник Централне управе. Претседавајући је прво прочнтао поздравне телеграме, \тућене Њ. В. Краљу, г. М. Сршкићу, претседнику владе н г. Лазн Радивојевнћу. мнннстру саобраћаја, & затим поздравно госте и делегате. Отварању конгреса, поред осталих, билн су прислтни г. г. Сењановић. помоћннк миннстрз саобраћаја, Јован Гашић, помоћннк генералног днректора; Бора Поповнћ, директор Дирекције трамваја и осветљења, г. М. Стевановнћ, заступник начелннка мзшннског одељења Генералне днрекцнје; Д. Драгнћевнћ, и1еф ложнонице; Лаза Лазаревнћ, претседн»ж .06ласне управе Удружења и остали. Пре него што се прешло на дневни ред, прочнтани су телеграмн послати конгресу, међу којнма је бно и телеграм г. Наумовића, директора Обласне днрекцнје, којн је поздравио н пожелео успешан рад конгресу. Затнм је г. Сењановнћ у дужем говору обећао вођству Управе сваку потпору и наклоност од стране Министарства саобраћаја, похвално агнлност старе Управе н изразио жељу да нова настави деловање у започетом правцу. После г. Сењановнћа говорио је г. Бора Поповић, којн је нзразно пуно прнзнање досадањој управн н обеНао да ће и у будуће помагати рад Удружења; Исто тако истак^б је др новоизабраУправа треба да буде агнлна и поради свнм снлама да деловање Удружења буде што успешннје, како у моралном, тако н у матерналном погледу. По преласку на дневнн ред г. Милоје Бенић, секретар управе, прочнтао је веома исцрпан извештај о раду. из кога се могло лепо вндети да је прошла управа испунила наде које су у њу полагане. БлагаГник је поднео реферат о фннзнсијском стан>У удружења. Реферат показује да је садања Управа отплатила дуг од 69.000 дннара, настећен од прошле управе, којој је на челу био г. Сима СтанковнК. И поред отплаћеног дуга, V благајни има још 5.000 динара готовине. Надзорни одбор, пошто је прегледом утврдио да су благајничке књиге тачно воћене, предложио јс да се изгласа разрешннца старом Одбору.

Отступајућа Ј-права највећи део времена провела је у интервенисању за повратак редуцираних машиновоћа у службу, одржавању чланова у заједннци после смањивања принадлежности, регулисању положаја машнновоћа на тај начин што су од дневничара преведени у чиновничку категорнју. О извештајима говормо је г. Зечевић, ко<ји је учннио неке мање примедбе ла извеоне учкњене расходе. Секретар је одговорио да су сви издаци учињенн по одобрењу прош.тот конгреса, одржаног у Скст љу. Претседник г. Петровић, пре решгвања о давању разрешннце старој упрази, изнео је жалбу г. Симе Станковића, бившег претседника цен тралне управе, који се жалио ко«гресу на одлуку о стављању гтод анкету. Одмах затим добио је реч г. Станкдвић, који је изнео како је дошло до одлуке о стављању под анкету. Тражи сатисфакцију за учнњену му непразду, као и да се унесе коначно решење по пита«»у: да ли ће и даље остатн под аб1кетом и да ли ће морати да подмнри суме новца за које га терети садања управа. Г. Станковићу је одговорио претседавајући, који је, изжђу осталог, рекао: — Како је радио г. Станковић нај боље показује замашна сума дуга, коју је садања управа морала да 'плати. Прошла управа на челу са г. Стаи ^д^Кем. управљала самовласно три године, а поднела нзвештај саме о ра ДУ у току једне године. До жучне дискусије није дошло, захваљујући енергичностн претседавајућег г. Петровића, којн није дао даље да се говори о овом питању, које је стављено за евентуалије. Ме сто тога једногласно је дата разреш ница Управи. После одмора у нову управу акламацијом су изабрани: за претседника г. Светозар Петровић, за секретара г. Милоје Бенић, за благајника г. Рудолф Водишек. Пн тање избора потпретседника н претседнкка надзорног одбора остављено је да се реши између претседннка Обласних Управа. За потпретседннка ће бнти. по евој прилици, изабран г. Лаза Лазаревић, претседник Обласне Управе Удружења, за чији је из бор већнна делегата. Данас после подне конгрес је на ставно рад.

Један мнпнонснн процес пред новосадсним онружннм судом Трговац боЈа Иван Рогул>а тужи загребачку фирму „Астра" за превару од скоро мнлнон динара. НОВИ САД, 15 јула. — (А. Б. изв. . Правдн"). — Пред новосадским окру^кним судом одржана је другосте пена расправа по једној ванредно заннмљнвој кривнчној афери. Државно тужноштво поднгло је још прошле год!ше оптужбу противу фнр ме „Астра" д. д. у Загребу* односно против директора ове фнрме Симо•!а Фелдбауера и новосадског заступ ника Јулија Комлоша, и то због вишеструке систематске преваре, извршене на штету Ивана Рогуље, трговца у Новом Саду, као и протнв некнч других трговаца у државн. Ива;1 Рогуља је закључио 7 новеи бра 1$>30 са претставннцима фирме Астра" купопродајнн уговор на осам н по вагона уља за аутомобнле. Фнрма се, ирема уговору, обавезала да ће лифероватн прима американско уље, н то уз цену од 13 дннара по килограму. При пријему. зејтина г. Рогуља јс стр\'чном анализом утвр дио да добивени зејтин не одговара утврђеним условнма н да му те фир.ма лиферовала обнчнн румунски зејтнн, којн се у оном време продавао по пнјачној цени од 4 динара. Оштећни трговац одмах је обавестно фирму да ову врсту зејтнна не прима н ставно је фнрми целу робу на расположење. Пошто фнрма ннје хте ла да зејтин преузме, шта внше тужила је оштећеног трговпа ради непреузимања робе код нзабраног суда загребачке берзе, г. Иван Ро гуља поднео је против претставника фирме прнјаву због преваре. На првостепеној расправи, која се је одр жала пред новосадским срескнм судом, г. Рогуља доказао је анализом хемијског завода загребачког универ ситета, хемнјском анализом профе-

сора Хермана Суида у Бечу, као н стручњачкнм мншљењем градског физикчса д-ра Ђорћа К.т\ке у Новом Саду, да му је фирма место аме риканског зејтнна лнферовала занста зејтин румунског порекла. ко)н је за аутомобиле потпуно неупотреО љнв. Насупрот тога стручњак комам де ваздухопловства нзјавно је, саслушан као "стручњак, да је лнферо вано уље право амернканско уље. Срески суд, на основу мишљења о вог сведока, ослободно је оптуже не сваке крнвнце и осудно оштећеИог на све парбене трошкове. Против ове пресуде уложио је државни тужилац г. Сава Радуловнћ жалбу *Отфужном суду, мотнвншући своју жалбу тимр, да срески суд ннје узео у обзнр мишљење стручњака д-ра Клуке, ннти је узео у обзнр мишљење загребачког университета. као ни уваженог светског стручњака д-ра Суиде у Бечу, а повредио је закон н основне принцнпе кривнчног поступка, када ннје узео у обзир стручио мишљење философског факултета, које се нма сматрати јавном исправом. По тој стварн одржана је друга раоправа пред сенатом г. д-ра Новака. Суд је, након кратке расправе, усвојио мншљење државног тужиоца и поннштио првостепену пресуду тиме, да се у тој кривнчној стварн има одржати нова расправа, на којој се имају саслушатн н осталн стручњаци, којнма је то прилнком прве расп^аве бнло онемогућено. За исход ове афере влада у целом граду ванредно велико ннтересовање.

ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ' Завршен штрајк аргентннсннх тепефонсннх радннна

БУЕНОС АИРЕС, -5 Јула. (А. А.) — Јуче се завршно штраЈк аргентин скнх телефонских радннка коЈн Је трајао читава два месеца.

АФЕРА СА ФАЛСИФИКОВАНИМ П ОШТАНСКИМ . -1. .',.Л

Како је украдено мншн двеста трндесет хнљада државког новца о о- САСЛУШАЊЕ ЈОСИПА ШЛЕЗИНГЕРА о:о- путиих трошкова до Загреба. Било му је наложено да у Загребу чека док не добије даља наређења^ и оти шао јс. Кад је дошао у Загреб Шлезингер је, одмах добио једно препоручено писмо у коме му издаје наре ђење да оде у Прву хрватску штедно ницу и да се легитимише, па ће до бити 865.000 динара. Он је тако и урадио. Два дана доцније, Грслћ је нашао Шлезингера и овај му је предао сав новац. Приликом предаје новца Шлезингер је добио 3.000 дина ра. После овога добио је налог да одмах отпутује у Сарајево и да та мо чека даље наређење. Шлезингер јс отишао. После неко.тико дана до био је наређење да оде код филиале Прве хрватске штедиониие и да наплати 365.000 динара. И за озај посао добио је 3.000 динара. После овога Гргић је наредио Шлезингеру да отпутује за Осек. У напоме нн је бнло назначено да има да от седне у хотелу „Централ" и ту да че к^ даља наређења. Чим је дошао у Осек, портир нз хотела саопштио му је да га је тражио један мушки глас, који се претставио као Гргић, и рекао ж да одмах отпутује за Винковце. У Винковцима су се састали Гргић и Шлезингер. Шлезингер је предао Гргићу 365.000 динара. Као награду добио је 3.000 динара. На саслушању Шлезингер каже да је Гргић тај новац н не бројећн га ставио у џеп. Када се растао са Шле зингером Гргић му је рекао да иде сада у Осек. Како је тамо чекао месец дана, а није добио никакзо наређење, о нје отпутовао кући У Сарајево, а затнм код неких својих рођака у Каштел код Сплита, где је и ухапшен. Полиција трага за главним фалси фикатором. У в«зи са тнм ухапшено је више лица.

ЗАГРЕБ, 15. јула. — (Н. Ш. извештај „Правди"). — Данас у поднс загребачка полиција издала је зд штампу коминике у вези са хапшењем трговачког путника Јосипа Шле зингера, који је осумњичен за фалснфиковање поштанских> упутница у висиии од два милиона динара. Седмог априла ове године исплатила је загребачка пошта Првој хрватској штедионици 182 поштанске упутнице, сваку на 5.000 динара, у укупноч износу 865.000 динара. Петнаестог апрнла исплатила је пошта у Сарајеву 73 поштанске упутнице на пет хиљада динара у укупној вредности 365.000 динара. Ствар је у свему била нормална. Када се сада вршилл контрола видело се да те упутнице нису биле нигде предате нити уплаћене. Прегледом упутница утврдило се да су биле пропнсно испуњене, алн да су поштански жигови и погписи чиновника фа.тсификовани. Код Прве хрватске штедионице утврђено је да је новац подигао Јосип Шлезннгер. Исто тако је утврђено н код фнлијале Прве хрватске штедионице у Сарајеву. После тога утврђено је да Јосип Шлезингер живи у Сарајеву. За њим је одмах издата потерница. Пронађен је у Каштелу код Сплита. Одмах је спроведен у Загреб и предат полицији. На саслушању Шлезингер је изја вио да је по заннмању трговачки путник и, да је рођен 1^95 годинс у Мостару. Рекао је да се дуже вре ме бавио као трговачки пугник у Зе муну, заступајући неке фнрме. Али како је мало зарађивао, одлучио је аа да у новнне један оглас, траже ћи запослење. На ову анонс\ добио је понуду од неког Гргића, којн му је јављао да код њега може добро да ззради. Према адреси коју му је дао Грги* он је отишао њему. Одмах је добио 3.000 динара на нме

ВЕЛИКО СУЂЕЊЕ У БИХАЋУ

У VI! ТУЧИ

БИХАЋ, 15 јул. — (Извештај „Прав- [ ди"). — Данас је настављено суђење оптуженима по крвавом догађају у ј Великој Кладуши. Иако је трећн дан, ј откако је почело суђење, још увек свет са највећим ннтересовањем пра ти ток претреса. Сви оптуженн по овоме крвавом догађају брани се да ј у тучи и убиству Бабића нису уче-1 ствовали него да су водили помир љиву политику нзмеђу завађеннх. страна. . ] На данашњем претресу, који је по чео у 8 часова пре подне саслушан је већи број оптужених. Оптуженн; Ахмед Кајдић, на питање претседа-1 вајућег, одговара да је тога дана по' шао на биралиште у 9 часова и за то време каже да није чуо ннкакве галаме, него да је све текло у мнру. Хасана Миљковића, којн је нсто тако оптужен, ннје видео у гласачкој соби. — Каа сам гласао за Суљића отишао сам са биралишта и тек увече чуо-сам галаму у којој је учествовао већи број сељака. За ово време нисам вндео ни код кога ватрено оружје. Оптужени се брани да он није узи мао никаквог учешћа у овоме догађају нити је бацао цигле на Милоша Кривокућу, због чега је- и оптужен. Затим је саслушан другн оптужени Смаил Барнћ, 30-годишњи младић, који се налази на отслужењу војног рока. Он је оптужен да је узнмао учешћа у догађају који се однграо у Великој Кладуши. На питзње претседавајућег, Барнћ одгова ра да у то време није нмао право гласа н према томе ннје се могао ни нзлазити у гласачкој соби. Чуо је трн пуцња, који су оајекнула са тавана, а пре њих чуо је'велики лом н гужву у соби. Кад је отишао у оп штинску зграду видео је Бабића све га огрезлог у крви. Исто тако чуо је Ибра Рахмановнћа, званог „Ћелу", како се дере и галамн на окрвављеног Бабнћа, тражећи му неке спис кове, које Бабић код себе није имао. Поред Ибра видео је његова брата Ђида и Сулејмана Кесеровића. који су пред општинским улазом на палн на Милоша Кривокућу. коме је прискочио у помоћ Осман Пајазетовнћ и Пајо Миљановић, којн су га извукли из ове гужве н успели да га одвуку кућн. Оптужени Хусо Грахо внћ, 27 годишњи млаиић, изјавио је. да је заиста тога дана бно на гласа њу и није чуо да му је ма шта ко унапред говорио да ће доћн до неке велике туче. Када је пошао поред општннске зграде у правцу према Ве лнкој Кладуши, гае му се налазн ку ћа, чуо је како су одјекнулн четири до пет пуцња са гласачког места. Брани се да прн овоме нереду није узимао учешћа, јер ннје Оно нарочи то загрејан ни за једну страну. Огттужени Јово Цветичанин каже да је гласао међу првима, а затим да је отншао својој сестрн у госте у село које се налазн пола кнломе тара удаљено од Велике Кладуше. Када се вратио, видео је како је ма

са узрујана и чуо је како „Ћело" виче: „Напред народе да тражимо своја права. да траж"кмо Тороманови ћеву листу." После ових речи, народ је појурио и почео урнебесно внкати. У томе је настала н туча која се завршнла крзаво. После овога саслушан је Осман Кајднћ, који је видео да је Миљковић предао спнскове неком лицу, ко је је њему било непознато. Побија тврђење државног тужиоца да је уаарио коцем по глави Мнлоша Кривокућу. Још кад је он дошао маса је била узрујана н свет је викао тако да он није ни улазио у собу за гласа ње. Хасан Карајић, званн „Дервић", брани се исто тако да није учество взо у тучи. На питање претседавају ћег када је дошао на биралиште оп тужени одговара, да је могло бити око два часа по подне. Кад је дошао у општину видео је оптуженог Ха сана Миљковића где стоји. Одмах после његовог доласка чуо је галаму, после које је свет почео у великој гомили да јури у правцу бнралншта. Чим је то опазио. упутио се кући и успут је сусрео Љубииу, жену Саве Бабнћа, која је плакалз. а он је тешио да јој мужу неће нншта биги. Кад се окренуо назад видео је два човека са др. Михаиловим како иду са бнралишта. Др. Ми хаилов имао је разбијену главу. Сулејман Жалид каже да је прилнком гужве видео једног жандарма какз је ушно у собу за гласање да умирч разјарену масу. Оптужени је изишао из ходника и одмах затим чуо пуцањ на што је одмах побегао и видео код главних врата Љубицу Бабић са њеннм мужем Савом, који је на столу лежао сав огрезао у крви. Кад је ово видео одмах је напустио биралиште н отишао својзј кући. Сулејман Шабнћ гласао је за Суљића. Каже да је видео њнх неколико са кочевима у руци. Они су сви тражнли да се предају списи Миљковићу. За ово време Милош Кривокућа испред главних впштинскнх врата побегао је у правцу свзје куће. Оптужени Хусеин Карајић, када је пошао нз једне кафане на гласање. сусрео је на путу за бнр.^лнште Хасана Ранешу. који му је казао да су се у оппггини побунилн. Исто тако рекао му је да у ов »ј побуни учествују око пет сготина душа. Кад се приб.тижио мало ближе биоалишту чуо је како многи внчу: „Дајте овамо лнсту". Осман Кесеровић дошао је на гла сање на позив многих и чим је ушаз маса је била разјарена. Видећи то, он је рекао начелнику да се листа да, јер V протнвном биће велнке погибнје. Шериф Мнљковнћ са својнм рођако.м Хусеином Мнљковићем тврди да је предосећао да ће доћи до велнке гужзе, а да би то избегао ол је са Хусеином побегао. Затнм су саслушанн Мехо Алнпашнћ, Мехо Рахмановнћ и многн дру ги. Д. Доцуђа