Правда, 27. 11. 1932., стр. 1

рОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 332

Огласв се примаЈу у администрацији ВлаЈковићевз 8. Чсковии рачуи вол Пош1анскс Ш |Сановиае 6р. 53.220. ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉЛ 27 НОВЕМБАР 1932 ГОД.

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна нретплата за нашу »емљу 20. днн., за иностранство 50 аин. ТЕЛЕФОНИ РЕЛАКЦИЈЕ: 25.555. 25.552, 25.556, 25.558. 25.553, 25.554. - Рукопи ји с е не враћаЈу.

ГОДИНА XXVIII

ФЛНТДСТИЧНИ плднови

РАЗОРУЖАЊЕ

Нови нпан: Немгчна да се више не оружа, Францусна

Не иожемо бнти ни ма-то узбуКенн кад третирамо односе Рима и Пеште, Бе. ча и Рнма, Пеште н Беча. Лрукчији су онн у стварностн, по диктату стваоностн која Ке их неинковно ол. вестн на праве путеве, ного што нзгле дају V садањој, актуелноЈ, гроггеск »->ј полнткцн. Г. Внкхеа* Стнд. стврв журн«. лнста којн познаје Европу као иатору дееојку и који зна врло добро да је од оваквих фа«тастичшсс планова о којина је он ових да»а пнсао увек деведеоет девет од сто пропадало пр« него ое савнм роднло, нзносн да ревн. зиоиистнчки илузнонистн спремају тре уређек>е Европе н да су у пуној хар. шишјн прн овом кројењу вове карте нашег континвнта. М ожјм је то истнаа, можда се у тнм ндузијчш н дотле Лошло, алн стварност нам иалаже да сасвим мнрно ■ тихо иставснемо да је то све савршено дисхармонично нзмеђу шгтереса Рнма ■ Беча, Рима н Пеште, Рниа н Бугаросе, Беча ■ Пеште, Н>нховн ннтвресн ве захтезају ову ваједницу, њихов наар &Двк захтевл колаборадије н путеве на другим стра вама. Нама нијв сад потребно да тру бнмо колимо је Пештн пут овало, к аама, раон гтривредне сарадње. То о»а зна. Зна и по статистнкама које говоре прво за сарадњу са Београ. дом, онда са Рнмом. Зна да ће јој џел бити пунијн ако ради са Југослави>ом И да ће чаџарскн народ нмати за. раде. Памти и јеоан -*овор гЈвер-иера г. Хортнја из данв кад је пол>опри. вредна криза почала дд дази. Алн. као и Рим, н Пешта је прибегла, ваљ да опет из резлога унутрашњг полнтн ке, неило радн помпезжЈГ и ефемерног сполжњег престижа, гротес. кннм манифесталијама Ми н даиас сматрамо да је то све путовање по. грешннм путе»м, и данас сматрамо да су то само стерилне, намештене политнчке маннфестацнје које не доноое болдн живот мацарском народу, ни ва. ћи проспернтет. То исто важи и за оно римско пријатељство са Бечом, н са Софијом. Најдраматичније ус пак са Пеш<ом н нека нам остане да само 0 н»ој говорнмо, пошто то нсто еажи н за све остале ревизионисте. Пешта у ИталиЈу не може ни после г. Гембешевог пута више нзнјзити, }ер то јој неће бити могућно. Исувише је скуп превоз за маџарске производе до италијанских пиЈаца. А њени је инте. ресн, бацп и због тога, воде овамо И пошто се г. 1 ембеш бг>ри, тако се објављује, да ублажн прнвредне нево.1>е Маџарске, било је логично да баци у позадину све помпезне и през. Ие манифестаиије пријзтел»ства и да пре1>е на економске споразуме који би омогућили народу зараду и лакш»1 живот. Но овај пут, ова политика не доноси момонтано успехе. с*на тако брзо не фасцинира, а г. Гембе. шу је свв чо било потребно Он је забор?в>» да гладан маџарски сељак ипок неће моћи шако да поднесе све те шегове спољнопо^нтичке услехе... Г. Гембеш је пао у исту грешку, у коју и г. Мусолнни који стално кокетира са непријатељ::ма нталијанскв буд:.ћности и данашље вадичиае. И један и други воли политичку пом. пу, и један и други граже трофеје на пољу чисте политике. Г. Гембеш у толнко влше што г. Мусолини, нештедљиво и раскошно, обаснпа Маџррску свнм суперлатнвима глорификован»а и уздизања на пиедестал нај. храбријих и најславнијих народа. Прошла кроз рат без славе. без тог величзња њене војске и њеног оруж. ја, изашла нз рв.та поражена, затим добила хаоти««у рево.туцкју и контрарееодуциЈу џеитријска Маџарсча волн све помпе које јој обилато ука. вује г. Мусолини То је, међуткм, пуста нестварност н у овнм отешким данима Маџарско) бн било корнсније кад не бн лугзА, кад би бнла у правој сарадњи са суседима. и кад пе би увећавата с остзлрм ревизионистичкнм борцнмз х&ос у Европи који и њу удара у главу. Јер нма код ових ревнзиониста посета и планова који су само фантастичност и ништа внше, који су с&мо срачунати на изазивање сгра^а и стБарање забуна. ...

Г. Мусолннн не може бити на истом фронту са Немачком, али он стално гађа Француску са том тактиком. Ова политичка тактика увећа. ва само сувремену кризу, подржава је, и маколико се тражилн нови иутеви за њено отклањање. у многзие је све узалудно кал се, на овлј г. Мусолиниев. г. Геа!бешев, г.' Дол.^у. сов н бугарски начин одржава лаж.

Г. Гембеш

»о стање међу народима , увећода хаос н још више појачава кеповерење Др. Г. »ММЈМТТТУТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ« Дансни мнннстар фннанснја за кзЈедначење девнзннх нурсева у Европн КОПЕНХАГЕН. ' 26. новембра. (Б. изв. и Правди и ). — Дански ми^нстар фннавснја г. Бранс Нес одржао Је јуче говор који је изазвао велику пажњу. Он Је захтевао да се девиани курсеви у Европи изЈедначе, да не би приликом међународне нзмене роба ни Једна држава трпела штете због променљивости вредности валуте. Ово нзједначење европских девнзл, казао Је миннстар, треба одмах извршнти, ако не желимо да сахранимо за увек сваку наду у оживљење светске привреде.

Пант Францусне н Совјета ПАРИЗ, 26 новембра. — (Р. взв. „Правди"). — Данашњи листови пишу да ће Француска настојати да се ускоро потпише пакт о ненападању нзмеђу ње и СовЈетске Руснје. ТаЈ Је пакт био парзфиран Још пре годину дана после дугих в тешких преговора, алн Је његово потписивање стално одлагано због одуговлзчења скла пзња сличннх пактова изиеђу Сов Јетске РусиЈе с Једне стране и Пољске, балтнчких држава н РумуниЈе с друге стране. Француска влада Је хтела да потпнше овзЈ пзкт са Совјетском РусиЈом нстовремено са осталнм државамз, али кзд Је фрзнцускз влада сазнзлз да су преговори између СовЈетске Русије и Румуније потпуно прекинути, она Је коначно одлучилз дз пакт потпише те ће с 11ј међународни акт бнтн скоро нзвршен. Данас ће се одржати седннпа иинистарског савета Француске на коЈоЈ ће се расправл»атн о овоме питању. н друге државе да се разоружлвају ПАРИЗ, 26. новембра. — (Б. изв. „Правди"). — За почетак децембра очекују се у Женеви врло важни преговори, Тада ће се покушати да се нађе погодно решење о захтеву немачке војничке ргвноправности да бн се тако омогућило Дз се Немзчка вратн на конференциЈу зз разоружа. ње. Због тога ће г. Ерио Још идуће среде отп>товатн у Женеву да бн учествовао на конференцији 5 великнх снла у ч^етвртак илућв недеље. ВеруЈе се да ће ипак и Немачка учествовати на тој конференцији. Енглескн мнннстар нностраннх по_ слова сер Џов Сајмон н америчкн делегат г. Норман Девнс нзраднли су новн план о разоружању н воЈничкоЈ равноправности коЈи, премз ннформацнјгма листа „Еко Де Пзри", отприлнке нзгледа овако: Учесници конфереициЈе треба да потпигцу пакт којим се забрањује ма који акт насиља. Та би одредба и да_ л»е нпт.та него Келог-Бризнов пгкт. Затнм би св извршнло обезбеђење иемачког захтева. ЊоЈ се не би дзло да се оружа а друге државе 6н посте пено смањиле своЈе воЈне снаге. Ако Немачка прнстане на такво рв шење треба убедитн Фрсдацуску Да и она треба да пристане и приступн квл литативном и квантитаивном смањењу наоружања. То 6и се смањење проширило и на све друге победннчке државе. У разоружању би се ишло доле док се дође д^ нивоа оруж:н»а ка коме се сад натази Не.мачка, Јер бн Немачка и сваком случају гтрестала са сваким оружзњем па 6и то ијЈедначење ипак брзо Дошло. Лист „Еко де Пгри" пише да ће таЈ план свакако ндићи на озбнљне тешпактовима о нападању коЈе Је потписала Француска. КОНФЕРЕНЦИЈА У ПЕТОРО 2 ДЕЦЕМБРА ЖЕНЕВА, 26. новембра. — (А. А.) — Разговори о тражењу Немачке оД-

Г. Џон Сајчон

носно Једнакостн у наоружању добнли су сада своју одређену форму, КонфернцнЈа упеторо оДржаће се по своЈ прилици 2 Децвмбра. Пре тога биће окончани разговори нзмеђу г. фон Нојрата, г. Нормана Девиса и сер Џон Сајмона. После ових закључака сер Џон Сајмон отпутоваће за Лондон, алн ће се претходно задржатн у Парнзу где ће имати разговор са г. Ериом. Г. фон НоЈрат напустиће Женеву у суботу.

РЕВИЗИЈА РАТНИХ ДУГОВА

Г. СТИМСОН ОБЈАШЊАВА ДА ДУЖНИЦИ 15 ЛЕЦЕМБРА МОРАЈУ ИЗВРШИТИ ИСПЛАТЕ ДУГОВА ЛОНДОН, 26. новембра. — (А.А.). — У одговору на британску ноту од-

Г. Стимсон

ње и то на такав начин да прнстанак конгреса н не буде потребаи. НајважниЈз Је чињеннца, међутнм, да ће влада примити рату и у сграннм девизама, а не само у доларима. ПЕСИМИЗАМ У СИТИУ — Г. Балдвин за плаћзње дуговз ЛОНДОН, 26. новембрз. — (Б. изв. „Прзвди"). — Трговачки кругови, а нарочито Сити, са све већим песимнзмом посматрају ситуацнју, која Је настзла амернчким одбијзњем мораториума за ратне дугове. Такво расположење је нзазвао дзљн пзд ен глеске фунте, чијн Је курс пао од 3,24 н по на 3,22 и Једну четвртину. То Је наЈнижи курс којн Је енглеска фунта имала од 1926 година на овамо. Кругове нз Ситиа нарочнто узнемв рује држзње министарства финзнсиЈз које упорно трзжн да се уопште не платн нипгга 15 децембра Америцн. Финансиски крутовн су, међутим, мишљења да Је Енглескз свакако у стању да нзврши своЈе обавезе. Сматрз се дз Је потпретседник владе г. Балдвин истога мишљења.

носно ратних дугова, министар ннострангх послова СЈеднњеннх Америчкнх Државз г. Стимсон, рекзо Је поред осталог следеће: *Ја сам потпуно свестзи значаЈз британског предлога н озбнљпости ситуациЈе којнм Је он надахнут. Потребно Је повестн озбиљно рачуна о британском предлогу н у Једном тако озбнљном питању не би требало да јШћеЈвмОКО аесш>разума аи дси беде ра чрњекиЦд јг - л се ,не ЈЛуе иа*Ј%дово^^аећи љавајући резултата пц обе вГгаде н францус по оба народа". Г. Стнмсон затим потсећа на бнгне услове н ограничења коЈн америчку владу нагоне на поновно испитивање целог овог проблема о чему се подноси предлог, наглзсивши дз Је конзчнз одлукз по том питзњу припада конгресу, као н то да су Сједи-

— Натп препад на југословенскоЈ тер*гториЈи није успео! — Ми ће.мо зато предузети на Јенергнчније мере и упигаћемо Југо словенску владу за узроке?

„ЕКО Д' ПАРИ" О НОВИМ СУГЕСТИЈАМА Г. ДЕВИСА ПАРИЗ, 26. новембра. — (А.А.) Према писању Пертинакса у листу „Еко д' Пари" претставници Сједиње них Америчких Држава н Велике Брн таниЈе на конференцији за разоружа ње, г. Норман Девис и сер Џон СаЈмон, имају намеру да НемачкоЈ обез беде. равнопрз&ност у оружању на 1ећи прво^е,лшедлду^ви| нцускоЈ в.чадл дћ^е Зр5ву*ш уговор, чнЈ$ оДредбе <неће "^опЈрт^Гти потписннцима да у ма какво/ бнло* форми прнбегну оружЈу, то Јест у тим одредбама бн се обезбедило не нападање много ЈасниЈпм прописнма него што Је то случаЈ у Бријан-Келоговом пакту; друго, сер Џон СзЈмон н Нормзн Девис покушаће Да

њене Америчке Држзве увек биле : од Немачке добиЈу прнстанзк да ће мишљења да репзрзциЈе претстзвљз- одустзти од свзке ндеЈе поновног на Ју чисто европски проблем у који се оружања.

оне не треба да мешаЈу н за које не треба везивати уређење питања репарација. Ззтим г. Стимсон признзје взжност оних мера коЈе су донеле владе заступљене на конференцијн у Лозани односно репарационог питања, прнзнајући такође и штете коЈе ће европске повервлачке држзвс од тогз нмзти. Он усвајз мишљење да светска депр.еснја и пад цена повећаваЈу дужничкз оптерећења и да смањење коЈе се показало у међународиоЈ трговинн погоршава тешкоће да се прибаве нностране девизе, али нсто тако додаје дз н америчкн народ страда од те опште депресиЈе. Г. Стимсон затим нзлаже чињеннпе на основу коЈнх он не види разлоге нзложене у британској ноти, по којима 6и америчкн конгрес делзо другоЈачиЈе но што Је до сада делао, наломенувши да Је г. Хувер вољан да се обрззуЈе Једно тело коЈе би пмало за задатак да проучи цело то питање. Г. Стимсон затим каже следеће: „Односно обуставе британских нсплата, коЈима истиче рок 15. децембра ове годнне в коЈи Је предмет ваше ноте, то питање ннЈе у нашоЈ моћи в никаква чнњеница не може утицатн да тако шта поднесемо конгресу у циљу дз он буде благонаклоч вашнм жељама. Наша влада н наш народ остаЈу прн важењу и интегралном држању првобитннх уговора, по коЈнма се нсплате нмзју обзвитн 15. децембра као и да Је све то много важннЈе од свнх других разлога који бн ихпли у прплог обуставе тнх плаћзња. Ја сматрам да бн, извршнвши те исплате, у многоме пораслн нзгледн да се прнступн повољниЈем проучавању целог овог питања. АМЕРИЧКИ ПРЕДЛОГ О ПЛАЋАЊУ САДАЊЕ ДУЖНЕ РАТЕ РАТНИХ ДУГОВА ЊУЈОРК, 26. — (Б. изв. „Правди") — Једна овдашња обавештајиа финагнснска агенцнја обЈављуЈе кнформациЈу коЈа Је изазвала праву сензацију у америчкоЈ Јавности. Према овоЈ вестн амернчка влада ће у питању мораторнума доспеле рате рат них Дугова предложнгн Један компромнс, коЈи се сада нзрађује. Овај компромнс предвнђа прквремено пру жање помоћн дужничким државамз н нма изгледа да ће он задовољнти и амерички конгрес. Америчкн преДлог предвиђа да се суме коЈе тре6а платитн 15 децембра знатио сма-

Пошто постоЈе ова два услова, сер Џон СаЈмон и г. Норман Девис настоЈаће дз придобију Фрзнцуску за тзкве мере рззоружзња, коЈима бн био циљ ква.титатионо и квантитзтив но смањење неутрзлннх н у рзту победннчких војскн нз ниво немзчке, зустриЈске, мзџарске н бугарске воЈске. Међутим, ве.ти Пертинакс, Француска не желн да днра У своЈу војску сем ако ЈоЈ претхоДно буду зајемчене потребне гаранцнје безбедностн, гаранциЈе коЈе су Јасно одре ђене у француском конструктивном плаиу. С друге стране. нзстзвља Пертинакс, г. Норма н Девис Је кандидат на положаЈ државног амернчког секретарз н њему Је много стало до тога да буде што пре с оне стране океана и зато он настојн да претсеД шгк француске влзде пгго пре приста не дз се НемзчкоЈ одмзх призна Јед на рзвнопрзвност, коЈу бн онз нначе моглз стећн тек за време неколико година. Ако се дакле ту, закључу Је Пертинакс, г. Едуар Ерио покаже помирљнвим, он ће таквим својнм др жањем обезбеднти Себн наклоност СЈедињених Амернчких Држава н последице тога ће се ускоро осетити, кзко у погледу решења пнтања дугова, тако и у погледу решења пнта ња разоружања. Алн с обзиром на искуство коЈе смо има.ти раниЈих гсд|ша, вели Пер тинакс, са Сједнњепнм Америчким Државамз коЈе су одбацнле уговор о указивању помоћ н ФранцускоЈ н једном тврдоглавом одлуком ослобо днлн Немачку реларационих плаћања, ми морамо сматрати као илузор ним сва она обећања, чије остварење завнси од добре воље вашннгточ ског Конгреса. ФРАНЦУСКИ РАЗЛОЗИ ПАРИЗ, 26 новембар. — (А. А.). « Бавећи се питањем дугова, Јутрошњи „Матен" по&нја тврђење претсе« дннка г. .Хувера Да Државе дужницв нксу навеле нн једа« довољно Јак разлог за одлагање плаћања коме рок стиже 15 децембра. ЈИатен" вели да Је француски амбасадор г. Кло дел, кад Је 11 о. м. предао државном секретару г. Стнмсону францускн захтев за продужење мораторну ма, подупро таЈ захтев следећим неоспоркаим разлознма: 1) В.гада незапамћеиа светака при