Правда, 27. 11. 1932., стр. 2

СТРАНА 2.

ПРАВДА, 27 НОВЕМБАР 1932 ГОД.

рредна крнза којом је аравлано обу гтла.т>ање немачких алаКања; 2) реловнн однос нзмеђу повернДаца н д\жннка пореметно је сам претседннк Хувер кад је својом ншшнјатнвом за обуставу немачкнх плаћања >здриао читавн тешком м> ком нзграђенн правно-фннанснскн пореддк, створен баш да би се омогућнло редовно плаћање дугова Амернци; 3) још у своје време, приликом састанка г. Хувера и тадањег францусцог министра — нретселника г. Лавала издан Је службени коминике У коме се вели да су претседник СЈеДнњених Држава и претседник фран цуског мннистарског савета дошли До споразума о томе да за време траЈања прнвредне крнзе треба при лаголитн постојећем стаљу обавезе н плаћања. »»Титтттттттттттттттттиттт НЕМАЧКА КРИЗА Озбнљни изгпедн за нову впаду г. Папена — Верзије о влади г. фон Нојра1а. БЕРЛИН, 2^5. — (Б. нзв. „Правди"). МисиЈа вође центрума г. Каса остала Је безуспешна. И због тога г. Хинденбург сада треба да приступн новом решењу. Ово решење ће па С1и, вероватно, Још данас на Јелнои врло важном саветовању коЈе ће се одржатн данас пре подне код прсгседннка г. Хилденбурга. На овој кон ференциЈи поред претседника г. >"ив Денбурга учествоваће још лосалашњн каниелар г. фон Папен, мини »ар Рајхсвера генерал г. ШлаЈхер, држав нн секретар др. Мајсиер, н друге лнч ности. Већина лнстова сматра да ће г. фон Папен Добнти манлаг Још у току данашњег аана и да се ова друга вла да г. Папена неће много разликоватн од његове прве владе. Мислн се аа ћ* он нзвршити промену само у ми нвстарствима народне исхране и при вреде, а евентуално н у министарству унутрашњих дела. Рачуна се ла ће г. Папен приступнти поновном распуштању Рајхстага н то већ на пр вој или лругој сеДннци парлачента. У том случаЈу нови нзбори би се одржали око 16 фебруара. Мећутнм, сем г. Папена нма и лру гнх кандндата за место канпелара У данашњнм лнстовим помнњу се имена генерала Шлајхера, државчог секретара др. МаЈснера, чинилра спољних послова фон НоЈрата н чрвог претседника Лајпцигшке 011ШТИ не др. Горделерл. Што се тнче каплћ Датуре г. НоЈрата, иишљења су па< дичита, „Дајче АЈгемаЈне ЦаЈтунг" тврди да г. фон НоЈрат ужива нарт> чнто поверење претселника Рајха и да Је ово поверење сада главни услов за лобиЈање мандата. „Берзен Цајтунг", мећут»и .тврдн да сестн о«|едној влади г. НоЈрата не гдговарају чнњеннцн. За слда се зча само то да ће г.г. НоЈрат н ШлаЈхер учествовати и у новој владн. Ако г. Паден добнЈе мандат, он ће вероватно замолнги првтсеДника г. Хинден. бурга да му да рок од неколико Дв. на за размишљање. У мећувре<мену н даље се праве покушгјв за зб.тнжење полнтичких стра нака лл би се новоЈ влаДн пружила шнра парламентарна подлога од онв коју је нмао прошлог пута г. Папен У томе цил>у, у току ноћи су одржаии необично важни преговори. НА ИЗБОРЕ? ПАРИЗ, 26 новембра. — (А. А.) Јављају из Берлина да се у тамошњим политнчким круговнма нстиче да се немачки парламенат може уразумити Једино тако ако се приступи распуштању његовом, што по одред бама немачког устава Једнно може учиннтн претседник републике. Мећутим, распуштању парламента мора Ју следоватн општи избори и то наЈдаље у року од шездесет дана. У том погледу одредбе немачког устава не допуштају никакво компромисно решење. Али, немачки званични кругови желе да по сваку цену нзбегну нове изборе, чиЈи Је нсход нсувише неизвестан. С друге стране претседник републнке веран своЈоЈ заклетвн неће нн под каквим условнма пристатн да г ази устав. Сад Је велнко пнтање

Г. Папен

какав ће нзлаз из ове ситуациЈе наћи нова немачка влада. Можда ће се иокушати да се парламент одложн за неколико месеии и да се та мера спроведе са одобрењем нли без одобрења странака у парламенту, пошто она није у сувише очигледноЈ противностн са одредбама немачког уста ва. Али како ће на све го реагиратн Јавно мнење? У сваком случају било како било Једно Је за сад Јасно, а то Је ла Немачка улазн у Једну нову еру тешкнх полнтичких, као и соинјалних сукоба, коЈн ће Још више погоршати тешко стање створено прнвредчом крнзомј

Политичка

Око Пашићз стој« један мистнчан вео. Нико није успео да коначно разголити његову политичку душу. Исто тако стоји са Лењином, Мусолинијен н Хнтлером. Овај последњи највише интригира духове зато што се уздигао од обичног радника поред толиких интелектуалаца. А у сгвари, човек који ааталаса јавно инење једног огромног народа — и то народа радног, културног, дисциплинованог —, човек који поведе за собом милионе гласача и стане на чело толиког броја људи, тај човек није обичан спекулант или политички махер. Није то једна проста усијана и разбарушена глава која моментано збуни масе и уздрма нх. Има ту нечега стварног и ретког. Али чега? Мистерије или_? — Ево: Адолф Хнтлер је истрајно и доследно припремао своју улогу. Припремао је годинама. Напустивши гим назију у својој четрнаестој години, он је радио као обичан молерски радник. И као такав био је упућен на раднички покрет. Међутнм, он је одбио и социјалистичку доктрину и радничку идеологију. Гладан, поцепан и јадан, у дугим недељама беспослице он никад није закуцао на вратима снндиката тражећи помоћ. Прочитао је целу социјалистичку ли тературу, упознао њену доктрину и борио се против ње, гладуЈући. Кад је дошао рат, он ступи као добровољац у један баварски пешаднскн пук ма да је био аустријски поданик. Бо рио се као прави херој и тешко рањен на Соми. По оздрављењу, опет се враћа у пук и буде загушен ен» глеским отровним гасовима на Ипру. Примирје — за Хитлера љуће од ње. гових болова и рана јер се закључило поразом царства — затекне га у болници. После рата Хитлеров патриотизам, затрован немачким поразом и условима Версаљског мира, постаје фанатизмом, психозом његове акције. Ноћ и дан, са уверењем исламског фанатика и са иополинском енергијом он електрише немачке масе. Непомирљнво захтева и тражи за своју отаџбину — он, силом њено посвоЈче —- тражи „простора, слободе н хлеба". Јури широм Рајха и, љуљајући масе, виче: „Немачка, пробуди се! Ти не смеш заборавити свој велЛки народ и своју снагу у социјалистичком сну. То је сан што ти сада сматраш јавом!" Видећи иокреног патриоту, убеђеног човека, доследног својим концеп иијама и увек на истој линији од младнћства па до тога дана, свет је почео да га сдуша. Л>уаи као фон Стаус, директор Дзрмштетер банке, Ауст. претседнир баварских инду« стријалаиа« велики фзор«#ант Хорни/уоГ, ИИ^устриј^зц фон Мафеј, барон фон Крамер-Клет, гроф Ејнзи« дел, прини фон Хеиксл-Донфермарк, кнез Луј Виљем од Баварске помагали су Хитлера. Затнм цела тешка

У н а п р 0( Указом Његовог Величанства Краља унапређеии су: за саветника код начелника Среза осечког, Савске ба» новнне, 4. групе 2. степена, др. ПроколнЈе Узелац, саветник код истог среског наче .1ника, 5. групе; за вјгшег прнстава код начелника Среза ариљског Дринске бановнне, 6. групе, др. Миханло Бошковић, виигн прнстав код нстог среског начелннка, 7 групе; за вншег прнстава код начелиика Среза кључког, Моравске бановине, 7. групе, др. Л>утипа ДимитриЈевић, здравствеии прнстав код нстог среског наче.тннка, 8. групе; за саветника Дома народног здравља у Вараждину, 5. групе, др. Мнрослаав Посмоди, виши прнстав нстог Дома, 6. групе; за вишег пристава Централ ног хигиЈенског завода у Београду, 6. групе, др. Станко Михолић, виши прнстав истог Завода, 7. групе; за аснстента државне болнкце у Новом Саду, 6. групе, др. Богиња Прнца, асистент исте болннце, 7. групе.

ПОСТАВЉЕЊЕ Указом Његовог Ве."игчанства Краља постављен је асистент болнкце Мнлосрдних сестара у Земуну 7. групе, др. Јован Клисић, за асистента државне болнипе у СараЈеву. * Решењем г. Миннстра социЈалне политике и народног здравља постав љен Је за чиновничког прнправника Државне болннце за душевне болести у ЈБубљани — Студенцу, др. Лео ФаЈдиг, лекар из ЈБубљане. * Указом Њетовог Величанства Краља постављени су: у Потпуну реалну гнмназију у Госпићу, за днректора 4. групе 1. степена, др. Ннкола Ћорић, днректор Непотпуне реалне гимназиЈе у Бос. Градишкн, исте гру еп и степена; и у Мушку реалну гим назиЈу у Београду, Јован Петровић, професор Друге реалне гимназиЈе у СараЈеву, 4. групе 1. степена. Решењем г. Министра просвете постављеин су: за архивске чиновнике 10. групе Миннста*»ства просвете, Иванка Бранковић-Гавриловић н Зорка Гавоиловић, чииовттичкн приправницн ппрго^те. НОВА ПОРЕСКА УПРАВА Г. Министар финаиснЈа. решио Је да се од пореске управе ЈБубљана околина одвоЈи териториЈа Среско« суда Врхника и да се за тај тернто-

мистерија

немачка индустрија, племство и финансије су подупрли акциЈу овог човека праве линије у политици. Данас Хитлер само што није постао канцелар. Данас је он на челу финансијски најјаче партије. Данас је он господар немачке штампе имајући преко сто својих дневних листова. Данас је он на челу странкс од много стотина хиљада људи. Данас он претставља милионе немачких маса за које тражи „хлеба и слободе", преставља немачку индустриЈу за коју тражи „простора и слооодног изласка у колоније". Данас он носи Рајх који жели ревизиЈУ Версал»ског уговора. Данас је Хитлер једна нова Немачка коЈа се рађа на штету младе републике и демократије. Г. Хнтлер

Нема сумње да је Хитлер у суштини преставник још моћне реакције немачког царства која замахује да обори социјалну демократију. Алн исто тако нема сумње да Је њега реакцнЈа нзабрала као поуздана човека н доследног полнтичара. Дакле никава мистерија. ннкаква тајна слла није довела Хитлера до његови* великих успеха. Факта су ту: Хитлер од свог младнћства иде истим реакционарним правцем н он Је нзабран као такав да носи фасаду реакциЈе. А позадина његовог покрета, главна финансијска сила н главни ослонац сачињени су од крупног немачког капитала, тешке индустрије, племства и војске Рајха. Према томе велике политичке фигуре нису стваране глувним чинима, већ престављају основну тежњу здравог народног генија. Јер, у ства ри, само оно што је истинито може бити .велико. г \ Праволикијски људи, иису водалн, иису мењали \*беђења ни правац. Њихова права линнја у јавном животу — то је њихова политичка мистерија. Др. Д. Счнљанић

е ђ е њ а риј образује посебна пореска управа са седиштем у Врхинку уз услов, да општина Врхника за пореску управу да бесплатне просторнје за канцеларије, огрев осветљење и послугу. Пореска управа у Врхнику има отпочети своЈ рад 1 Јаиуара 1933 године. ПОВИШЕЊЕ ПРИНОСНЕ ТАКСЕ ЗА ОСИГУРАЊЕ У НЕСРЕЋНИМ СЛУЧАЈЕВИМА Г. Миннстар социјалне политике н народног здравља донео Је наредбу о повншењу приносне таксе за осигурање у несрећним случајевнма. По овоЈ наредби, преносна тарнфа, која служи у смислу § 29. а) Закона о осигурању радника као основа за одмеравање прнноса за осигурање у весрећним случаЈевима, а коЈа Је одрећена наредбом Министра соинЈалне политнке од 4 маЈа 1926 годиие, повисуЈе се од 1 јануара 1933 годнне од 6 на 7 динара за свакнх 100 динара обезбеђене наднипе н за постотак опасности 100 дннара. Прннос за несрећни случај одређуЈе се према томе почев од 1 Јануара 1933 године за сваких 100 дннара обезбеђене наднние са то.тико пута гк> 7 пара, колико износи постотак опасно сти. Средншни уред за оснгуран>е радиика Је дужан према овоЈ наредби г. Министра социјалне политнке и народног здравља да извршн корекпију тачке 2. § 197. Статута Средиш њег уреда. Ова наредба ступа на сиагу 1 Јаиуара 1933 године. ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Величанства Краља премештени су: за здравствеиог вишег сааетнииа код наче.тннка Среза у Глини, Савске бановнне, 5. групе, др. Ђура Сужњевић, досадашњн здравственн вишн саветник код начелника Среза у Двору, Врбаске бановине, — по молби; за здравственог вншег пристава код начелинка Среза дворског, В*>баске бановине, 7. групе, др. Едо Фншер, досадашњи здравствеии виши пристав код начелника Среза глинског. ИЗВОЗ НАШЕГ ВОЋА Централна комисиЈа за извоз воћа при Мкннстарству трговине н индустр«је саопшгава да Је у времеиЈ-

од 11 до 20 новембра ове године взвезено воћа у иностранство: Свежих шљива: у АусгриЈу 2 вагона; Јабука: у Немачку 222, Чехословач ку 145, Аустрију 9, ИталнЈу 4, Маџар ску 2, Швајцарску 2, Грчку 2 и Швед ску 1 вагон; Крушака: у АустриЈу 2 вагона; Грожђа: у Аустрију 1 вагон; Ораха: у Немачку 84, Аустрију 15, Чехословачку 5, ШваЈцарску 3, Белгнју 1 и Маџарску 1 вагон.

Седница владе Данас од 11,30 до 13,30 часова одржана Је седнипа Миннстарског са вета под претседништвом г. др. Милана Сршкића, претседника Министарског савета. (А. А.) Г. Драгутин Перно нступно нз Клуба Ј. р. с. д. Наршдни посланик г. Драгутин Перко иааестио је данас секретаријат К.туба народних посланнка Ј. р. с. д. да истула из Клуба. Г. Перко је ступио у Југословенско народни клуб г. Стазре Трпковића. Свечанн дочен епнскопа г. др. Ирннеја Ћнрнћа у Суботнцн СУБОТИЦА, 26 новембра. — (Изв. „Правди"). — Већ неколико дана целокупно грађанство, без разлике нз вероисповест, очекује уваженога епи скопа бачког г. др. Иринеја Ћирића. коЈи овде има своју прву канонску визитаиију. Нарочити одбор Суботич ке православне црквене општине учинио је све припреме да дочек и бора вак г. др. Ћирића буде што свечз* нији. Данас у подне, изасланство Суботичке православне црквене општине. које сачињавају г. г. Петар Сегединчев, поседник, Ђурнца Пенџић и Станиша Михајловић, парох из субо тичког предграђа Александрова, отпутовало је до Бачке Тополе, где |е дочекало и поздравило г. др. Ћирића, епископа бачког. Пре доласка воза на суботичкој железничкој станици, која је сва окићена цвећем и државним заставама, сакупили су се претставници Градске општине, Црквене општине, војске, просветних и хуманих организација. Ђаци средњих и основних школа такође су дошли са својим наставницима н учитељима. На овом свечаном дочеку запажени су г. г. Фрања Вукић, градоначелник, др. Мића Еветовић, Коста Пеоровић, инжењер, Обрад Ја 1<овљевић н Јоснп Пољаковић, саветници Суботичке општине, генерал Јован Наумовић, командант Потиске дивизије, др. Мирко Ивандекић, народни посланик, др. Светозар Огња нов, др. Рада Мнладиновић и др. Владислав Манојловнћ, јазни бележници, Милан Божић, претседник Суботичког окружног суда, Коста Хаџи-Костић, старешнна Државног ту. жиоштва, др. Алекса Ивић, декан Суботнчког правног факултета, Лаза Марковић, инжењер н директор Суботичке железничке дирекције и др. Гавра Санто, народни посланик. Све штенство такође је изашло на челу са г. Исидором ЛудаЈићем, парохом и старешином Суботичке православне цркве Св. Вазнесења. Када је воз стао у суботнчку же. лезничку станицу, по}авио се г. др. Иринеј Ћирић, епископ бачки поздрављен бурвии клицањем. После тога г. Франо Вукић, градоиачелник, уваженога гостз поздравио је лапим говором. Пошто је г. Вукић завршио свој поздрав, г. др. В.тааислав Мано>ло. вић, јаени бележннк н претседиик Су ботичке православне црквене општи. не, тадође је аоадравио епископа г. др. И. Ћирића. После тогв све»чздв поворкз прошла }е кроз варош Краља Алексадра и Књаз Л\ихајловом улицом, до цркве Св. Вазнесења, где је одржана крат. ка молитва. Ту је \-важенога госта г. др Ћирића, елископа. поздравио г. Исидор ЛудаЈић. парох и стареши.

Г. Др. ЋирсА

на цркве. По завршетку поздраЕа г. др. Ћирић одпраћен је до куће г. др. Владислава Манојловића, јазног бе. лежинка и претсрдника Суботнчке правослевне црквене опшгнне, где ће се одржатн вечера. Б. Марамица

НОВА УБИСТВА У СОФИЈИ ПокушоЈ убиство посланика македонствујушчих Филипова — ФИЛИПОВ ЈЕ РАЊЕН НА ВИШЕ МЕСТА. — УБИЈЕН ЈЕ ЊЕГОВ ЧУВАР. СОФИЈА, 26. — (Б. изв. „Правди"). — НаЈновиЈн атентат иакедонствуЈушћих који је извршен синоћ у девет часова на улиии Краљиие Јоване изазвао је сензациЈу, нарочито због необнчннх околности под којима Је извршен. На посланика македонске групе СтоЈана Филипова и његовог пратиоца телохранитеља нз револвера је пуцано неколико пута из једне групе људи коЈн су шетали улипом. Посланик Фнлнпов Је рањен на више места, али не смртоносно. Његов телохранитељ је, међутим, убнЈен. Убица Је после нзвршеног дела почео да бежИ Солунском улииом. Из Једног ресторана у том тренугку су излазилн генерални секретар Министарства спољних послова г. Белчев. секретар Министарства унутрашњих послова г. Бенчев, и шеф полициЈе г. Даскалов. Када су ови видели атентатора у бекству, извади ли су револвере н пуцалн на њега. Атентатор Је на то стао н бацио на гонноце Једиу бомбу која Је експлодирала, алн није ннкога раннла После дуже трке, нпак је успело да се атентатор ухвати. РазЈареиа маса Је хтела да га линчуЈе. Приликом саслушања у полнциЈи, атентатор Је изјавио да је добио налог од вођства протогеровиста да изврши убиство посланика Фнлипова. Он Је тај иалог извршно. Атентатор тврдн да Је то радио сам, иако ама сведока коЈн су видели да Је пуцано од стране више људи. ОЗБИЉНО СТАЊЕ ПОСЛАНИКА Г. ФИЛИПОВА СОФИЈА, 26 новембар. — (А. А.). — Синоћ, после 9 часова, кад се вз Нарооног собрања враћао саоЈој ку ћн, нападнут Је народнн посланш г. СтоЈан Фнлнпов из Неврокопа, в ра њен реаолверским хитцима на 15 места. Његов телохранитељ Аиче Соколов, стар 24 године, родом нз се» ла Палаце, убнјев Је на месгу. Убице, коЈих Је бнло 5 нлн 6 леца сачекали су иароЈиог послаиика г. Стојана Фалиповл и и»еговог тело храннте .1 >а у у.тнци Солунској н на њнх испалилн око 30 револверских метака. Г. Паница, мислећн да Је оваЈ човек рањеи, пошао је према њему. Кад му се г. Па«шца бно приближио на неколико корачаЈи, убица Је бацио према њему Једну ручну бомбу коЈа Је експлодирала али срећом ни ког ниЈе ранила. Затим се убида дигао н наставио Је Да бежн. Г. Паннца Је продужно да гоин убицу н уз помоћ неког патацаЈца успео Је најзад да га ухваги. Ухваћени убица зове се Георги ДерменџиЈев, стар Је 26 година, родом нз Неврокопа. Прнпада македонскоЈ групи протогеровнста. ПолнциЈа саслушава ухапшеног убицу н трага за његовнм саучесницима. Стање рањеиог посланнка г. Сто Јанл Филнпова који припада македонскоЈ парламентарноЈ групи, врло Је озбиљно. Лекарн сматрају да су му повређнеа црева и мнсле дл ће над њим иоратн да се извршн операцнја. Г. Дпн Омар беј у Београду Египатсхи посланик за Румунију н Југослазију г. Али Омар беј допутовао је данас у Београд. где ће се задржати петнаест дана. Данас пое подне г. Али Омар беј био је у Млнистарству штостраних послова.

Напш грчки гости у Београлу Прнјем нод грчног мнннсгра г. Мепаса Јуче по подне грчкн послгник у Беопраду, г. Мелас, давао је у просторијама посланства ванредно приЈатаи ча<ј у част својих земљака, пр-1вредннка и новинара, који су се окупилн на првој грчкој изложби у Бео« граду. Врло велнки броо београдског света, пријатеља Грчке, одазвао се љубазном позиву мнннстра г. Меласа н дошао у контакт са угледним грчкта преставницима привреде н штам пе, у чнјнм редовнма је било и неколико шармантних дама, класичног грчког профила. Међу присутнима могли су се в-идетн г-ђа Бошка Јевтнћа, г-ћа Шуменковића, г-ђа Лозанић, г-ђа Фотић, г-ђа Касидолац, г. Момчило Јуришић, помоћинк мннистра нностраних послова, г-ђа и г. Милан Стојадниовић, бивпЈН министар, многобројнн чланови Грчко-ј>тословенске лиге у Београду. чланови прнвредиих корпорација и т. д. ВЕЧЕ У НОВИНАРСКОМ ДОМУ Из посланства, грчки новииарн су били умол>ени да дођу у Новинарски дом н да буду госги својих београдских колега. У атмосфери срдач« ности, гостнма је служен богат бифе и професионалнн разговори прекидачн су музиком и песмом. Ово лепо вече колегнја.тног прет« сгављања увеличао је својим присуством н грчкн посланик г. Мелас, који Је неколико часова провео у кру* гу Грчко-југословенске штампе. ко!а је тако много доприиела разумевању обостраиих ннтереса и зближењу екз номско-по.титичком два стара суседа, који су вековима сарађивали на Бал» кану.