Правда, 27. 11. 1932., стр. 3
БРОЈ 332
1ТСАВДА, 37 НОВЕМБАР 1032 ГОД.
СГРАНА 3.
У ЗАГРЕБУ ПРЕ 20 ГОДИНА
Загреб и Балкански рат 1. ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У ХРВАТСКОЈ ПРЕ/ Г БАЛКАНСКИ РАТ. — КАКО ЈЕ ЗАГРЕБ ГЛЕДАО И КОМЕНТАРИСАО БАЛКАНСКИ РА Т. -
ЦУВАЈ ПОСТАЈЕ КОМЕСАР Цувај оллази у Беч. И тамо је незгодна снтуацн|а. Његов старн господар Куеи предао је оставку свога кабннета. Алн крнза је нпак брзо р*. шена. Спор измећу Фран« 1озефа н Куена је кзгла^ен к Куенов кабннет Је опет реактнвиран. У Бечу Цувај Кувну подноси реферат. Куен брзо ствара одлуку н шал>е га краљу да то нсто поновн. За сваку снгурносг. Да не буде прнговора н сметња. Цува| одлази у ауднјемцнју. Сутрадан враћа се у Загреб и у џепу иоси указ којнм гз крал> нменује апсол>'"тннм господарем Хрватч:ке нлн, лепше речено, краљевскнм повереником. У Загребу је велика недел,а, оргд Ускрс. Опозиција зна да је Цувај стишао у Беч. Сад је врло радознзла какву ће јој ускрсну „пнсаннцу" донети нз Беча. Њена радозналост брзо се задовол,ава. Народ-не Новнне од 3. апрнла објављују на чнтавој ггрвој странн указ о нменовању Цуваја комесаром н прву наредбу комесара Хрватске. Вредно је да се дословно цнтира: ПРОГЛАС НОВОГА РЕЖИМА »Драгн пл. Цувају! На предлог Мо гв утаЈ>ског министра предсједннка именујем Вас овим Мојнм крал>евоснм повјереинком у крал>евннама Хрватској и Славонијн. У Бечу 31. марта 1912. Фрањо Јосип — Драгутин гроф Куе« — Хедерварн". „Проглашује* горње превншње н■еновзње Његова ц. н кр. апостолског Велнчанства свеопћег знања н равнања радн. Пошто се услијед ове превншње одлуке прнродно обуставЗка свако дјеловање нашега аутономв <хга законодавиога тнјела то се н све предрадње око избора народчих ваступннка овнм црекндају, односно обуставл>ају. Како је овом гтревишн>ом нзванредном мјером потпу«а н веограничела одговорност за свеугупну аутономну упраау земл>е према сжнјетлој груни ставд>ена у моје руке, псхзиваи нарочнто све областн а ■ чнновннштво њнхово да, свјесно сн своје присеге, удовол>ава својему познву што већом тачношћу и савјес ношћу. Очекујем поврх тога код про вађања повјерене мн задаће нздашну потпору свнх оннх лојалннх елемената којима је на срцу напредак н процват мнле нам домовине у сваком погледу. Надам се да ће м* уз прттомоћ свнх ових чнмбеннка битн могуће нзвршити свој задатак. Где бн пак у нзвршењу своје задаће наншао на отпор протн мојнм одредбама нлн када бн установио да се на сурадњу вољнн н спремни елементи у том спрјечавају пријетњама, угрожењем сигурности особа н нметка нли оним начином, ондје ћу употријебитн сву снагу својега положаја и све оне мјере које ми као краљевском повјереннку стоје на диспозицијн. — У Загребу 3. априла 1912. Крал>евски повјереннк у краљевинама Хрватској н Славонији: Славко пл. Цувај". Уједно се објављује да се уводн превентивна цензура н да се забрањују сви зборови, а у свим градовима стварају се полициска повереништва, што значи да сва власт долази у руке полиције. ИЗНЕНАЂЕЊЕ У ХРВАТСКОЈ Изненађење у Хрватској је велико. Јер нпак-ипак се није очекивала тзко оштра писаница. Било 1е и пре тешких ситуацнја за властодршце, али после Нагодбе само једном је уведен комесаријат, н то кад се нзрод побунио пре 29 година, и кад је постављен за комесара коњичхи генерал Рамберг. Иначе су се бар формално држзли закона и уставних проттиса. Кад су били у шкрипцу банови су једнеставно распушталн сабор и радили без њега, али су на крају нпак расписали и провели изборе. Тако је бар формално, сачуеана законитост и принцип Нагодбе. Али сада? Сад је и то погажено. Додуше, Цувај је и до сада владао апсолутистички сам. и до сада је погчио слободу збора и говора и гуш.<о штамлу, али све је то било при^крнвено као провизориј до нових скоркх избора. А сад у место да се рапжгују избори, противза.чонити рејцим проглашзва се законитим и добива отворену легитимаиију. Опозиција и народ рачуна: Рамбергов комесаријат трајао је свега 3 иесеиа; ни овај Цувајев неће више, вероватно ни толико. Да се не ззстраши народ и не поколебају прнсталице, опозиција сама ширн гла.ове о брзој промени тог противзаконитог режима. Она рачуна са псчзсологнјом масе. Али ти гласови брзо долазе до утпи'у комесару Цувају н он недељу дана после свог наступз, у оба своја органа објављује овај проглас: ЛАЖНИ ГЛАСОВИ „Обзирсгм на околност да се још увијек међу народ распростиру н шнре лажни гласови, као прим]ернпе о тобожњој скорој промјени сзда«>е управе земље те о предсто:ећем политичком преокрету, нарочито у корнст стзновитих политичких стза нака, које су лажне гласине очито уперене против данашњег режима у Хрватској и Славонији, а уз то (ош в узнемнрују мирно пучанство те угрожавају јавни мир и поредак, то позивзм све овоподру^е кр. котврске области и кр. редарствена'пов]ереништва да највећом пажњом пра 4 "? то каскњизо дјеловање, те свзкога,
којн бн иа којнм начнном такове узнемнрујуће лажне гласове шнрно, смјеста ухите и предају надлежном казнеком суду". КАКО РЕЖИМСКА ОГГАМПА ОПРАВДАВА КОМЕСАРИЈАТ? И опозицнја н сва хрватска јавност (а то је у овом случ&ју нсто) највише је радознала чиме Куен оправда-
ЦуваЈ
н њогов бодл>акава програм
ва овај режнм. Његов лични орган „Будапешти Напло" даје јој брзо оаговор. Он пише: и Данашњн је положај тај да су се у Хрватској у знаку отвореног прелома, побуне, револуције н триализма сложнле све опознцноне странке против Нагодбе, зајед нице са Угарском и протнв једннства круне Св. Стјепана". „Пестер Лојд" је конкретнији и јаснијн: „Иза Томашића дошао је бан кога је запала задаћа да под сваку цену успостави ред, најпре уставннм путем, а ако то не би било могуће, да се одважи на поље скрајњих мера које се могу предузетн тек изван уставности. Али управо под његовом владом збивају се у Хрватској кобнн догађаји (затим набраја пакт опознцнје, шграјк н демонстрације и као најопасније споразум опозиције у прихватању начела финансиске самостал ности Хрватске и њена жива агнтацнја у том смислу...). Овде је гранкца где морају да умукну све скрупуле у Угарској. Јер овде је ставл>ен н*а коцку жнвотнн ннтерес ма-
џарске државе. Овде се напросто дира у екзистенцију. Кад у Хрватској буде владао јак маџарски режи«, она ће постати унионистнчка". И у том увере«>у закључује н уверава да ће апсолутистнчки режим, у интересу маџарском, морати да дуже пограје. Органи иаџарске експозитуре, Народне Новине н Јутарњи лист, дакако, са-мо папагајскн понављају оно што им суфлирају њихови господари. И они наглашавају како је опозиција својим радикализмом сама довела до комесаријата „јер хоће да дирне у државоправни однос што по стоји крк>з више од 800 година између посестрнме краљевине Угарске и крал>евнне Хрватске н Славоније" н ради тога би се „моглн, мокар и само с једне стране, уздрмати иначе необориви темељн наше државоправне неразрешиве заједнице са посестрнмом Угарском", јер се „лозинком о потпуној финансијској и привредној чзшој самосталности дира у главне темел>е нашег нагодбеног режима". Осим тога код опозиције се видела „очнта тенденција да се у Храатској онемогући сваки нагодбенн оежим и стварање сваке, према горе и према долс искрене, нагодбењачке странке" (т. ј. маџарске). На кра|у је „утврђено да је опозиција приврженике нашег нагодбеног одношаја с Угзрском вређала, нзвргавала јавном руглу, бојкотовала н чак претњама застрашивала". На апсолутизам одоздо дошао је аттсолутизам одозго — закључују Цувајевн органи и нстнчу да ће „кр. повјереник сматрати својом првом задаћом да свнм силама настави рад око учвршћивања наше нераздруживе заједнице с посестримом Угарском", а његов ј« цил> „да хрватска политнка дође у нормалну колотечину н законске границе". Тако Цувајевн органн тумаче н бране режим свога господара. Његов конкретни про^-рам? Њега је већ обележно Куенов орган. Уосталом, шта треба да се још п Цува) презнојава у састављању мудрих реченица н фраза кад је он тако невешт том послу. Он зна, он је полицајац н од ће извршивати све налоге оних горе, али ће зато ч владати над овима доле. А то је главно. Апсолутчч госп»дар над Хрватском! Па то он ннје ни у сну сањао А сад )е то стзарност! Каква кзријера! Цува1 »е управо као подмлађен. Др. И- Невнстнћ
МЕМОАРИ ДР. ДУМБЕ „Тан" 1901 године прорнче ликвидацнју хабсбуршке двојне монархнје после смрти цара Фрање Јоснфа — ПОЛИТИЧКО РАПОЛОЖЕЊЕ М АСА У ФРАНЦУСКОЈ У ПОЧЕТКУ 20 ВЕКА. — ПО ДУМБИНОМ МИШЉЕЊУ, ФРАНЦУЗИ НИСУ ЖЕЛЕ/1И РЕВАНШ СА НЕМАЧКОНМ. — БУРА ЗБОГ ПРОГНОЗЕ О ПРОПАСТИ АУСТРО-УГАРСКЕ. —
—о о—
11. Жорж Клемансо био је од увек ватрен присталица рева!нша са Немачком. Никада није престајао да сања о враћању Алзаса и Лорена Француској. По мом уверењу, н на основу проучавања полнтичког расположења шнроких маса у Француској, већина француског народа није делила ово Клемансовљево мншљење и тежл>е. Француска у последњој депенијн 19 и првој деценији 20 века била је сва у знаку мирољубивостн н није хтела да зна ма шта о враћању изгубљених провинција. Пол>опривреда је, захваљујући Мелиновим реформама н аграрном пољу, невероватно напредовала. У доброј н родној години жетва жнтарских пронзвода била је довољна да покрије сву потрошњу земље. Индустрија и грговина су пветале. Уштећевине ма лог рентијера обилно су претнцале банкама, па су послужиле као солидподлога за повољно пласирање француског капитала у Русији, Шпанији, Мексику, Јужној Америпи и тако даље. Било их је више милиардн франака у злату. Француски народ |е у то време желео да мирно радн, штеди и напредује. О рату нико није нн сањао. Само Лорении и Поенкаре сматрали су за потребно да држе ратоборне говоре за време изборне кампање л наводе потребу реванша са Немачком. Поред тога, народ је, услед Дра»јфусове афере, био подел>ен у два велика противничка табора. Та} јаз провлачио се п кроз војску п борба двају табора |е грајала годдаама. Ова борба је апсорбовала сву пажњу и страст француског анрода И баш услед ње Французн нису имали времена да се озбиљно позабаве пла ном о реваншу и враћан>у Алзаса и Лорена. Као карактеристику за политичко расположење у Француској навешћу једну епизоду из ратног времена. 1901 године службени вечерњи лист
„Тан" објавио је уводник којн је изазвао буру у Бечу н велико негодовање аустроугарских политнчких и дилломатских кругова. Францускн књижевник н публипнста Шерадам напнсао |< занимл>иву, алис кроа шовинистичку студију о савременим политичким приликама у Европн. Он је у тој књизн, нзмеђу осталога, прорекао и пропаст Аустро-Угарске, наводећи да ће се двојна хабсбуршка монархија распастн н поделитн међу суседе у оном моменту кад буде умро аустрчскн пар Фрања Јосиф. „Тан" је на уводном месгу коментарисао ову Шерадамову књигу в додао: „У случају да дође до ликвндацнје Аустро-Угарске, већн део двојне монархије могао бн се припојити Немачкој, али у том случају би се Немачка морала одрећн Алзаса и Лорена у корист Француске". Ова комбинација је изазвала чнтаву буру у Бечу. Сам цар се необнч но нал>утио н наша амбасада у Паризу је добила безброј телеграма од владе н са Балхаузплаца (министарство спољнкх послова), у којима су нам даване разне инструкцтеје, како бисмо протнв таквог писања фрачцуских листова протестовали. Мени је стављено у дужност да пласирам опширан одговор бечке владе о том пнтању, наравно да се штампа V самом „Тану". Сам сам написао тај чланак н, захваљујућн предусретљивости директора „Танз" г. Ебрара, успело кн је да се чланзк пггампа. У тоие чланку са*м указао на апсурдност комбинације у вези са ликвидацијом Аустро-Угарске. Овом прнликом упитао сам секретара редакпије Шилера, Алзачланина, који Је био велнки франкофил. зашто њихов велики и озбиљзн лист пушта на уводиом месту такве члалке. Он ми је одговорио: — Шта ћете, госполине, мн имамо у Француској 15.000 Алзашанннз ко1и су натпн претплатници! С времена на време, треба н њима сервчрати по неку аријатност™
д^апс/агс! в А о IО ОДУШЕВЉДВД СВДКОГД
ЈЏРЕР 33
Најновија тековина на пољу радиотехнике. Недоанжнво лепа репродукција. Пријеи свих европских ааница. Станице уписане на скали. Удешава се само једнии дугметом. КОРЕСПОДЕНЦИЈА ПОСЛЕДЊЕ РУСКЕ ЦАРИЦЕ У децембру 1916 Никола Другн изјављује да ће Русија водиги рат до краја и анекгнраги Цариград 0 0 — ЦАР О АКЦИЈИ У РУМУНИЈИ. — ЦАРИЦА ПРОТИВ РЂАВИХ ЦАРЕВИХ САКЕТНИКА. — ^
-о :о—
Писмсш! одповор царев 14 децембра 1916. Драга моја! Најсрдачкија захвалност за строгн пнсмени укор. Јз оам га са осмеосом читао, јер тн ми као иеком детету говоргаи. Страшно је геад ое и *«а посла са «?овеком кога не волимо н у кога се н>е уздамо, као што је случај са Терповим. Алн пре свега. треба за њега да нађемо неког за-меника н тзда га
Расдућнн ударитн ногом у лећа, пошто је већ обавко прл>ави пзсао. На.мерзвам да I а натерам да поднесе оставку ; чим буде закључио Думу. Нека сва одго ворност и све тешкоће падну на његова рамена, а на лећа онога, који треба да заузме његое положај. Шал>ем ги два списка кљнд.плта, којв мн )е он оставио и писмо кој« ми је јуче послао. Ту се он опет вра. ћа питању именовања Мта-роаа за претседника државног сазета. Рухлов (бивши руски мннистар оаобраћаја) је вр .10 добар човек с јаким д>хом и врло честит, који мрзи Коковцева н остале. Мораш знати да се претоед«ик државног сапепа као и сви његови ч.таноеи, сваке године понооо бирају. У Румунији ствари ве теку добро. Мн стално шал>еио новије трупе у Румунију, али оне наилазе т велике тсшкоће. Пре свега, оне морају да преваљују дуг пут (три недеље пеша. чења, пошто се желзнии налазе у очај ном стању. Те« недлвно је одлучено да ое румунске железннце узму у наше руке, наравно са целом управом). Због тога је сазван овде конгрес генерада за 17 децембар, а и стога што Гурко до тога времена има да води више важннх преговора. Сад морам да завшиим. Нека те Бог благослови. душице моја, сунча. ни зраче мој! Љубим те нежно н остајем твој „сиромашни, мали, безвољни човечић". Ники. ЦаЈрев телеграм. Генералштаб — Царсхојо Село, 14 децембра 1916. У 21.55/22.12 час. Вашеи Царском Величднству! Одмах сам извршио Акта сам јуче послао. Лаку иоћ, спавај мкрно. Ники. (Телеграм) Царскоје Село. генерал. штаб, 15 децембар 1916. 1207/12.34 часова. Његовом Царском Величзнству! Од срца хвала за драго пнс.мо, опрккгги гвоме сунчаном зраку. Хзала за јучерање телегроме. Твоја досто»анствена војно заповест (ту царица
На ; 5ољн гаглеин штофови §§ И А ОТПЛДТУ
ВгасНогс!
»»
Беогрзд. Краља Пвтпа 26. И А ОТПЛАТУ
мнсли ва цареву нзјаву коју је дао 12 децембра 1916, а у којој је изјавио, да ће Русија до краја упорно издржаги у рату н постарати се да анектира Царш рад н т. д.) необично ми се допала. Овде јако пада снег. Шест степени хладноће. Ја још увех не излазим. Аликс. Царскоје Село, 15 децембар 1916. Драгн ш>ј! Опрости ми за моје строго писање — твоје девојче не^е никако да секира саога анђела, он опише само из велике љубави тако. Она често пада у очаЈ«н »е, јер зна да те варају и да ти ое неумесне н дажне одлуке подмећу. Како могу бнти мирна кад Тр. долази к геби? Њему нпак по.мзи за руком да тн сугерише незго«лне закључке и оддуке. О, када би нам саио аошло за руком да ндђемо за њега неког доброг заменика! Али многи кажу да ће његов положај у главном битн иного бол>и. ако се Млкаров сменн. Вндиш ди ти, како се ан придржава Макарова (кога ја и сада као и пре сматрам за веома дволичног према нгна) и како жели да он стоји на врху дожавног савета! То >е ипак иного! Именуј енергичног (грубог) Шчеглз Јнггова. Он Јв најзгодниЈН човек за тај положак он неће дозволити никакве немире и безобразлуке. Сутра ћу тн врагитн акта, пошто их полроб но проучнм. Много ти хва-та за Манујлова (и у нме Гр.). Замисли само, мкли Малама Је јуче око пет часова рекао да никакав акт није дошао од тебе (курир Је тек Јутрос р<1Но сти. гао), стога морам да телегрзфишем. Од тога су хтели да створе чигаву аферу, умешана *зу и многа имена (из једноставник прл>авих мотива) н мноI и су били одлучили да присуствују судском претресу. Још Једном ги хва ла. др*иги. (Оздв је рсч о незаконшом пушгању из затвора Манессвича—МануЈлова, који је због јеоне ружне уцењивачке афер>е ухапшен, па је' на интервеЈНЦију царице пуштен). Наш прнјатељ јв био код ње (Вн. рубове), — Ја нисам излазила из куће. Он већ дуго никуда не одлази, долази само овамо. Али јуче Је он отншао са Муњом (Головнна, Распући
код РЕУМАТИЗМА КОС 1 ОБоЉк., II ОБАЈА1БА, ИШИАСА, ЗУБОБОЉЕ, ГЛАВОБОЉЕ
првпоруча С8 МАСАЖА за масажу 4670« Боца Дан 14.—. Оглс рег. в<
рлгђ 1 V. Бр. 26-51.2-32.
нора обожаоатељка) у Казанску црк. ву и у Исаков храЈ.1 улицама — ни је. дан непријатан поглед, сви с умирни. Он каже да ће се кроз грн илн четири дана сгање у Румуннје по<1равити. све ће боље ићи —Како је лепа твоја нова во|на запозсст! — баш малочас сам јв с најдубљим узбуђењем прочитала. Не«а ти Бог помогне и нека те благослоен — др.1ги мој! Немој да кажеш да си ти .сиромашан, стар, безвољан човечић" то ме убија — опрости ми — ти ме разумеш, знам, ме«е и моју безмерну л>убав, зар не. драгн мој? Ја те тако слрашно волнм! — Мали Кошевников (са Мурмана) доћи ће на доручак, а Н. П. на чај. Тако се може у сва. ком појединачно уживати Молим те, именуј Н. П.-а за Божић за коман. данта јахтв, драги мој. Наш пријатељ каже, Калин>ин мора сада оздравнти. Зашто га ниси налра. вио министром унутрашњих послова, .већ само замеником? Маади Ритнх који је тек почео већ је потврђеи (н I он сам се томе чуди). I Ноћас сам само од четнри до шест спавала, опет сам сан потпуно изгубнлд, — та си ми потребанЈ