Правда, 27. 11. 1932., стр. 4

С1РАНА 4.

ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ИСТРАГУ ПО ПАЦОВСКОЈ АФЕРИ

ПРАВДА, 27 НОВЕМБАР 1032 ГОД.

ВРОЈ 332

За злоупотребе по предмету дератнзацнје судиће општински Дисцинлипски суд

— ПОРЕД ТОГА, АКТА ИСТРАГЕ ►ЉИ ЗАКОНСКИ ПОСТУПАК. — ДИ

РИЋЕ УПУЋЕПА ДРЖАВНОМ ТУЖИОЦУ ЗА ГРАД БЕОГРАД НА ДАСЦИПЛИНСКИ ЋЕ С.Е СУДИГИ Г. ДР. РАДИШИЋУ, Г. ДР. РАМЗИНУ И Г-ЂИ МИКРИНОЈ —

На синоћној седниии Олбора Општине београдске прочитан )е, у ат мосфери најживљег интересовања, из вештај комисије за извиђање злоупо треба органа Санитетске дирекцнје по прехмету дератизаиије. Седнчци с>' присуствовали готово сан одборници, док'су прву галерију испунили општински чиновници, а дГ>уТу публика. Пошто је одржала преткон ференција, претссдник Београдске општине г.Милутин Петровић отворио је седницу око селам часова четврт. Пошто је примљен запиа<ик лрешдо се на кратка питањако|асу посталили одборници г. г. Павле Карараловановић, Симз Сасо. В. Симкћ, Драг. Милошевић, А. Беловић, Момир Митровнћ, Никола Николић, Ми досав Ђорђевић. Затим ј§ одборник г. Драгослав Стогадиновић, алвокат, члан комиси је за истрагу по пацо &скоЈ афери, прочитао опсежаи иззештај ове комисије, нагласивши у почетку ла је извештај састављен на основу саслушања н ака т а по предмету дератизације, а о самом препарату „Слип" као таквом комисиЈа не гово ри сматрајући да то није њен задатак.. Ј^звештај кочисНје глзси: СУДУ И ОДБОРУ ОПШТИНЕ ГРА-, ДА БЕОГРАДА Одлуком Суда и накнадним одо(Јрењем Одбора Општнне града Београда на 34 редовној одборској седници одређени смо за чланове комисије за извиђај злоупотреба и кри внца ако би нх било од стране општинских службеника поводом пита ња о дератизацији Београда. 1 Комнсија је счој рад почела на дан 29 октобра текуће године и после детаљног нспитивања прибраног материјала данас вам ткхдноси овај свој извештај: Из акта прикупљених у Дирекциј« за соцнално и здравствено старање Општине града Београда ми смо могли констатоватн да је првн акг у коме се говори о општој дератн заиијд Београда акт од 29 септембра 1932 године ОСЗБр. 24931. То је онај акт који је упућен од стране ш': фа Јаане хигијене, г. др. Рамзнна. Дирекцији за социално и здравстве но старање Општине града Беогоада. У томе се акту опшнрно изла-. же »ачин нз&ођења дератизације,, време кала би се она имаЈЈа известн (од 10—2о октобра т. п),и у томе се акту већ наглашава да би се дератизација имала извести преко прнватних форми кбје би прихватИле бесплатно извођење дератизаци1е на општннским и^^ањима, а по фиксираној цени на имањнма приватиих лч ца. Поред тога, у томе се акгу молч Д рекција да се ова н овако прелви ђена дератизација прихвати и ла сс чздејствује наредба Управе града' Београла о прииудној дератизацијиЈ ПИСМЕНА ПОНУДА ФИРМЕ П СЛИП" Одмах да напоменемо и та да овоме акту претходи писмена понуда г. Александра Ж. Мишића упућена Општини града Београда 8 септембра 1932 године, у којој се такође опширно, одприлике као н у напред поменутом акту ОСЗБр. 24930, излаже корчсност опште дератизације и у којој моли да се тач посао повери њеиу, пошто за ову сврху пословања има специјалне стручњаке који су организацију дератизације са великим успехом већ спровели у многим градовима Европе. А да би се ова организација успешно спро вела, потребно је, вели, издати на ређење сопствеиицима кућа, и то на ређење са наглашеннм законским по следииама, да се оаређених лана употреби средство ,Слип в , чи|у пробу одмах нуди н унапред истиче ње гоау вредност. Наглашавајућн у ме ;акту да цена „Слипу" износи: пола килограма 160, а 1 килограм 300 дивара, та се понула г. Мишића заврЈиава: „У нади ла ћете и сами увиЛети важност мојих предлога, рт^о је у интересу становннштва града и за побољшање хигијенских прилика, очекујем да ћете прихватити мо) горњи предлог". Та је понуда заведена у Дирекци •ји за соииално -и здравствено старање. Ошдтин^ град^ Београда на лан 12 септембра 1932 године под ОСЗ. Бр. 22835, и према ралу по томе акту види се да је почетну администра иију по њему предузео г. др. Рзмзиа, јер он тог истог дана приложе«и узорак препарата „Слип" шаље ентомологу на испитивање, док по акту ОСЗђр. 22856, н истога дана, шаље бактереолошкој општинскод лаборатсри)« ради исшггивања течни препарат „Слкпа" за дезинсек ш*ју. ИЗВЕШТАЈ Г-ЂЕ МИКРИНЕ И Г. ДР. ЏУНКОВСКОГ У продужењу тога акта ОСЗБр. 22856 е<нтоизлог г-ђа Ана Микрина и ветеринар г. др. Е. Џункожжи упу ћују п»смени извештај шефу Јавне хигијсне у коме стоји: а) Да препарат „Слнп" радо једу пацови и мишеаи; и б) да је дејство „Слипа" на оргзнизам механичко и ла смрт наступа врло брзо услед загушивања. Подносећи овај сво) иавешт#1 оа 22 септембра 1932 године, они, т. ј. г-ђа Микрина н г. Џунковски, нарочито препоручују „Слип" као одли чно средство.

Мимо овог извеаггаја датог у гсро д>жењу реченога акта ОСЗБр. 22855 постоји од истога дагума тако звани „Протокол комисиЈе за испитивање мрепарата „Слип" противу па цова" којв је потписан опет од стра не г-ђе А. Микрнне и г- лр. Е. Ц1ун ковсјсог н тај је протокол прикљу чен напред наведеном акгу ОСЗБр. 22855, Иако су и извепггаЈ и протокол рађе!ни истога дана, од нстих лицз и поводом истога питања, ипак мишљења лата у њима нису у пуној сагласности. Према „Протоколу" вршена су, како се у њему вели, два испитивања дејства „Слипа м : прво на лан 15 септембра 1932 године у магацину кожа г. Ресавца, а друго на дан 29 септем^бра 1932 год. у соби стана г Милор^да Вишњанина, надзорника штала на.Кланици. Прво испитивање коЈе }е вршено у магаиину, .вршено је на тај начин што је на 58 џарчади сланине посут препарат „Слип" н све то остављено у магацину. Да би се утврдило де(ство „Слипа", сутрадан, 16 септембра 1932 голине, вршено је вериЉицирање, па је том приликом утврђено да је сва сланина поједена и да су нађена два мртва паиова која су јели сланину ПОсуту „Слипом" н у стома ку им |е нађена сланина и препарат „Слип", што потврђује, како се у том протоколу вели, ла су пацови мо мемтално цркли од поједепог препа рата „Стип", јер ниЈе наступио процес варења. А у тако дваном лабораторијумском испитивању у соби г. Вишњанн на констатовано је сутралан (оба опита трајала су 24 часа) да су сва три пацова, колико их је свега било живих затворено у тој соби, цркли од „Слипа", јер је, вели се у протоколу „Смрт наступила услеД тровања „Слип" препаратом". Кад се пажљиво упореде мишљења дата у извештаЈу и у протоколу, и то дата од стране ентомолога г-ђе Ане Микрине н ветеринара г. др. Е. Џунковског, излазн да пацови из ма гацина г. Ресавиа липсавају због ненаступања процеса варења, да пацовн у соби г. Вишњанина липсавају у актуОСЗБр. 22855 липсава)у њбог механнчкот деЈева загушивања Т г :: Т^ко је према извеигтају и прото ко.тд-т^ " ;л ' Д9к према кз!ави Сведока, о којн ма ће ниже бити реч, оостоји, изгледа, и четврти узрок лицсавања паиова, над којима су. вршена испитивања о којима говоре напред поменути стручњапи, Г. ДР. РАМЗИН ПРЕПОРУЧУЈЕ „слипИ на основу овога извештаја као и на основу протокола прикљученог извештаЈу, шеф Отсека јавне хигијене, г. др. РамЗМн, а у спроводном ћисму ућућеном Дирекиији за соци|ално и здравствено 'старање препоруЧује пре^арат „Слип" за дератиза иију Београда- И на основу овога из вештаЈа в протокола донесена су доц ниЈе сва решења коЈа се односе на дератизапнЈу Београда Препаратом „Слнп". На овом месту да нотирамо изјаве сведока које су све дате под обећаном заклетвом. Тако: Сведок Никола Стојановић тврдч да је 39 парчади сданине посутих „Слнпом - поједено у току ноћн од пацова, али да ни|е нађен ни један црчнути паиов ни у магапину ни у ложиониои н ако су и магацннн и ложионниа билн закључани и ннко, па ни гкето нити мачка, није могао ући и папове однетн.- Познато му је ла је Никола Ннколић нашао у дво ришту во!не кланипе два мртва пацова и да нх је предао г. Џунковском, а он — свелок — предао је лично г. Џуншозском такође два пацова али жнва. ДА ЛИ ЈЕ ТРИ ПАЦОВА УБИО „слип- или т; МИЛОРАД ВИШЊАНИН? Сведок Милорад Вишњанин тврдн да је једнога од трн У његовој соби затаорема пацова нал којима се врцјио оћит лрепаратом „Слнп" убио треснувши га јелне ноћи о земљу, а друга, два је побио друге ноћи пошто су по^елн сву сланнну посуту „Слипом" сем 2 — 3 комада. Прво убијеног пацова дао је неком Ради, а друга два бацио на ђубре. Да ли,су ова два паиова са ђубри цгга доиније употребљена за испиги вање, није се могло са сигурношћу утврдити. ОБДУКЦИЈА ПАЦОВА Сведок Никрла Николић, служитељ при канпеларији Управе кланице, у своме саслушању тврди да је једно га даота 1 килограм сланине нсечен на комаднће посут препаратом „Слнп" Ис постављен у кожарн г. Ре савца. Сутрада« дошли су г. Мишнћ и г-ђа Микрина и тражили мртве па цозе на местима где је била сланииапосута , и Слипом м .- И шта смо нашли? Нашли смо, велн сведок, у дворишту девет пацова „које свако јутро налазнмо у кругу кожаре удављене од керова н наших мачака", док по магацинима инје нађен

ниЈелан мртав пацов и ако )е читаво кило сланнне поједено. По захте ву г. Мишића вршено је растурањг магацинскога пола, да би се тамо на шао који мртав паиов, али ол сввега тога није било ништа. Даље свсдок тврлн да је асисгирао обдукцији па иова којн су нађени у дворишту мр тви. Он их је сво|им жилетом параЈ и тако обдуииране предао их је г-ђи Микрини, па је том приликом, вели, установљено да су пацови јели „Слип" и сланину али н да су удавленн од керова. На дан 28 септембра текоће године тражио је г. др. Рамзин од сведо ка још неколико паиова, али му их овај није могао дати.

Г. др. Радншнћ Сведок Ратомир Радосављеанћ твр ди да је нОсио пацове у лаборачори ју г-ђи Микрини и да је ту готово сва кога дана виђао г. г. Мншића, Нена довића, Нисима н Мандукића. Како су увек разговарали на стрном језику, он их није разумео. Присуствовао је и он постављању сланнне посуте препаратом „Слнп 44 . Ту су бнли вели присутни г. г. Мишић, Нена довић, Штајнер и г-ђа Микрина. Сутралан, а ла би се констатовало деј ство „Слила м , сви су они дошлн у магаиин и од остављене сланине на шли су само једно парче непоједено. Од пацова пак није нађен ни један мртав у магацину, сем што је нађен један мртав паиов међу кожама уда л>еним од магацина 5 — в метара, •дс^кЈе другог мртвог пацова донео, јелан радннк, а где га је он нашао — спелок то не зна. Оба ова пацова расп6ри<Ј ј^, Вели, сЛужиТе'љ Нико'ла кој"и је рекао да у пацову нма сланн не и саламе. Кад Је ово Никола рекао, тада су сви казали: „тако )е!" „А Нисим је хвалио препарат н да је тиме доказано његово дејство." Овај сведок потврђује све исказе сведока ВишњаниИа, као што даљи н сказ овога свелока до ситница открнва како се све радило приликом испитивања дејства препарата „Слип". Поред тога он потврђле да му је г-ђа Микрина једнога лана наредила ла јази г. Мишнћу да ће она н г. др. Џунковски бити у 12 сати у бифеу „Риунионе", а да г. Рамзнн ие може доћн. Ово саопштење дао Је г. Нисиму, попгго г. Мишића није било у канцеларији. А по наредби г-ђе Микрине известио је г. др. Џув ковског да и он дође у бифе у 12 са ти, што је овај преко телфона и по тврдио. Познато му је да је г-ђа Мн крнна добијала писма од фнрме „Слнп", а са каквом садржином то он не зна. Пошто зна да радн на пн саћој маитини дала му је једнога ла на г.-ђа Микрнна да откуиа чланак „подземно црство" н попгто га је от куцао, он га је по налогу г-ђе Мн крине однео г. Нисиму молећа га да изађе на друго) странн под ннипијалом А. Б., а не под пуним нме ном г-ђе Микрнне. Овај сведок порђује и факат да }е г-ђа Микрина дала студенгу Филнпову да изради клише са пацовнма, и да је Филипов после то извршио зашто му је г. Мандукић дао на име награде 20о динара. Испитани оу, највад као сведоцч и г. др. Џунковскн, ветеринар, н г-ђа Ана Микрнна, ентомолог. МИШЉЕЊЕ Г. ЏУНКОВСКОГ НР. СЛАЖЕ СЕ СА ПРОТОКОЛОМ И ИЗВЕШТАЈЕМ У својству сведо«а г. .др. Џунков ски тврди да ннје учествовао у хва тгњу пацова нити у опитима са „Сли аом", адн је почетком октобра ове године вршно обдукциЈу пацовз угннулих али неповређених. У једња ку пацов« нађена је чврста маса ко ;а личи на запушач, а да је стомак пргзан а слезнна нормална н не>ифективна. У овом исказу не потврђује од чега је та маса у једњаку свакако зато што је он ветерннар „Моје је мкшљење, велн г. др. Џунковски, да ако би се констатоиа 'ло опитима под надзором стручњака да су тих шест пацоеа појели са мо сланнну отровану „Слнпом" и ни шта друго што би утицало на њихово угинуће олда бн се могло рећи ла је заиста „Слип* добар *трепарат за утамањнвање паиова". Пада у очи да се ово мишљење г Џушсовског са оним кетегоричкнм изјавама латнм у познатом протоколу и извештају од 22 сетембра ове године не слаже. Поипо је потврдно да Ј« обдук цнји пацова присуствовала и г-ђа Мн крина, г. др. Џунковскн на крају сво

га саслушања наглашаам ла )'е н потребно вршити опите над^ пацови„ан мас" да би се утврдило ла је један препарат ефикасан". А таквог иопитивања, као што знамо, у овом с -тучају није било. „ТО ЈЕ БИЛА МОЈА ГРЕШКА" КАЖЕ Г-ЂА МИКРИНА Г-ђа Ана Микркна као сведо^ твр ди да Је била лва три пута на Кланици ради г.отребних испитивања. При тим ислитивањима биди су при сутни г. г. Мишић, Ненадовић н Ни сим, чланози фирме „Сли!п", н објашњава како је вршен распорел сла нине посуте „Слипом". И она потвр ћ5је да сутрадан у магаиину није иађен ни један угинуо пацов, али да су у близнни магаинна нађена лва мртва паиова. Ова дза паиова је, вели, распорио служитељ Никола, а у пацовима сам видела сланииу и то у једњаку. Признаје да Је у собн служитеља Вишњанина оставкла трн паиова. За тим велн: „Сутрадаи Рада је атишао да види резултат и он ме )е те лефонски известио да су сва три цо кла, и да су то они исти пацови ко,е је оставио у собн јер их познзје. Ова три пацова однета оу г. др. Џун ковском". Кад је г-ђи Мнкрими предочено да је у саоме извештају н протоколу од 22 сегптембра ове године упућене г. др. Рамзану казала нешто сасвнм друго, она Је одговорила: „Е то је била моја грешка". Опити са „Слипом" који оу вршенч над белим пацовима нису, вели, п-> казали добар резу.тгат; тек после опита вршеног на једном сивом па аову она се уверила да је „Слкл 14 смртоноса«. Поред озога, г-ђа Микрина прнзнаје ла је по захтеву претстааника фирме и Слип" израдила не чланак већ студију „Подзеино царство" не хотеђи да је потпише под пуним ииемом, већ само иницнјалом А. Б., као што признаје да је једлога дана са г. др. Џунковским била, по позиву, «а саста«ку са г. Мишићем у бифеу „Рнув1К)не и , којом су приликом разговарали о дератнзацији Беча и других вароши. То су изјаве сведока. ПРВО РЕШЕЊЕ ОПШТИНСКОГ СУ ДА О ДЕРАТИЗАЦИЈИ После овако извршеннх проба са препаратом .Слнп" долази решење Суда од 30 септембра 1932 годнне ОБр. 25239 којнм се наређуЈе општа и облигатна дератнзацнја, пошто је претходно подв>-чена и јаче наглашена умесност и важност овога хигнјенског рада по град Београд. Још у том првом и основном решењу помиње се назив „фнрма". У том решењу стој«: „Организаинја дераткзапнје биће спроведена од стране фирми а под коитролом са* ннтетских градоких власти које ће обилазит*Г!'И-реон»Г «*' дер^лзацнју в . У томе се решењу налаже да Се оно доставл и-Уг»равт» града Београда „с потребннм стручинм образложњем" да би се, а на основу чла на бб, 67 и 69 Закона о уп\-трашњо| управн, издејствовала наредба Упра ве града Београла о облигатној дератизацнји у времену од 10—25 октобра текуће године са, разуме се, казненим оанканјама ако се по таквој наредби не поступ« После оннх и онаквих анализа којима смо вапред говорили и које сзу, по свему судећи, управљене на то да се добије решење Суда ОБр. 28239, Дирекција за социално и здра вствено старање Општиие града Бе ограда, да би поступила по реченоме решењу, упућује Управи гоада Београда свој акт од 3 октобра 1932 год. ОСЗБр. 25347 са потписом директора г. др. Драгутина Радиши ћа у коме се акту, заиста, опширно образложава зашто дервтизаичју тре ба нзвршнти и, нарочито, зашто баш и облкгатну. Кад се тај акт ОСБр. 25347 пажљи во прочита умотриће се, што )ако пада у очн, да мнмо оправданог образложења о дератизацији у смислу општега решења ОБр. 28239, а које се обрааложење налази у првом делу овога акта, постојм у томе акту н један великн плус којн, по иашем мншљен»у, не може лако да изађе кз круга обичне инкримннације. Г. ДР. РАДИШИЋ ХВАЛИ „СЛИП" Иако у решењу Суда о општој де ратизацији ОБр. 28239 још ни помена нема о препарату „Слип", Дирекиија за социално и здравствено старање Општнне града Београда у поманутом своме акту ОСЗБр. 25347, а да би се нздејствовала сагласност н наредба Управе града Београла, вели од речи до речи ово: „У ХигиЈен ском отсеку ове Дирекцнје нзвршена су испитиаања многнх средстава за дератизациЈу помоћу огледа у ла бораториЈама н на терену. Овим нспнтивањнма дератнзационих средстава дошла Је до закључка да Је препарат „Слип" најбоље средство од до сада нслнтаних за извођење брзе н темељпте дератнзациЈе. Препарат Је вешходљив, деЈствуЈе снгурно н брзо, а преларат Је Јако при мамљнв своЈим мирнсом за пацове. Ово средгтво Днрекцн^а Је препору чпла суду за облнгатио спровођење дератвзацнЈе на свнмв општинским н прнвлтннм нмањнма у року од 10 До 25 октобра ове голнне. Целу органнзацнју дератнзациЈе у означеном терчнку кзвела бн фирма — претставннца горњнх преларата а под

контролом санктетскнх властн Опшше града Београда н Управе гра Да Београда". Дакле, и ако се у решењу ОБр. 28239 ништа не говори о препарату „Сдип", Днрекдија за социално и злравствено старање Још 3 октобра текуће голине упућуЈе акт Управи града Београоа у коме вели Да Је препарат „Слип" наЈбоље средство од до сада ислнтаних, — а како Је оно испитаио виделн смо малочас и да Је Дирекција то средство препоручила Суду за спровођење облкгатне дератизације н ако о тоЈ трепоруци Суду нн помена нема ии у је.гном акту Суда Општине града Београда. Копнја овог акта, која уједно слу жи и као његов кониепат, пока. Ј ана н&м је на лан 29 октобра ове године од стране г. др. Рзлишића почликом његовог саслушања, а предата нам је на дан 2 новембра ове го дине приликом његовог накнадног сгслушања. Г. ДР. РАДИШИЋ БАЦА КРИВИЦУ НА Г. ДР. РАМЗИНА На питање наше: Зашто је акт ОСЗБр. 25347 са оном и онаквом сздржнном, којом се прејудниира решење о „Слипу", упућен Управи гра да Београда, кад још нема одллке Суда о препарату „Слнп", г. др Дра гутнн Радишић, као потписннк тог акта, одговорио је да иу је ту подвално шеф Јавне хигијене, г. др. Рамзин. Копнја акта ОСЗБр. 25347, која V негфепоручљНвој адмннистрацнји слу жи као кониепт, нкје била парафирана од стране г. др. Рамзина нити је ма шта на тој копији било руком писано у времену кад нам је копн!а први пут показана од стране г. лр. РадицЈнћа, а то је на лан 29 октобра ове годкне. Како сада на тој КОПИ1И, која је у актима истраге, стоји и накнадно додатн па раф г. лр. Рамзнна а испод тог парафа руком написано: „Копију акта потписзо данас 1 новеибра 1932 годкне др. Раизкн што је н признао пред г. Директорои" — значн ла Је накнадно допуњавано извесно нзЈаш њење кога раније ннЈе бнло н коЈе, са капред цитнраном садржином из другог Дела поменутог акта ОСЗБр. 25347 прелставл>а такође Једну ннкриминацију. У разводу на протоко.ту код ОСЗ Бр. 25347, а све до 29 октобра 1932 године, стајало је само да се на дан 3 октобра текуће годкне шаље на одобрење одељењу Социалне политике л народног здрзвља Управе грз да Беогрвда. Накнадно, и то на дач 31 октобра текуће годнне додат је још један развод са садржином: ..По овом предмету примљен акт из Физкката под ОСЗБр. 7410-32 пркино га Милан Спаснћ н предао шефу хи гкједе незаведед", а на дан 1 новем бра тек. годнне додат }е и трећн ра звод са, рвом сздржином: „Концепт код г. др. Радншнћа'*. Све ово показује, и то на 1едач сасзнм јасан ц несумњив начнн. да се у.Дирекцкјн за соцнално и злрав ствено старање Општнне града Београда радило на један начин ко ; ч је непознат добро уређеној адунни страцији и, друго, да се акт ОСЗБр. 25347, који је упућен Управи града Ееограда са потписом г. др. Радншнћа, давањем накнадног парафа сс лидарисао и г др. Рамзкн који је у самоЈ* ствари тај кониепат н ралио, алн раннје ннје био ставио свој па рафНАКНАДНА УМЕТАЊА У АКТУ ВОДЕ КРИВИЧНОЈ ИСТРАЗИ И ДИСЦИПЛИНСКОМ СУЂЕЊУ Накнадна уметања у разводу код ОСЗБр. 25347, а то су она од 31 октобра и 1 новембра тек. годнне, која су чињена по наредбн г. др. Рад-1шнћа, ччне да се и овај поступак оквалификује не као незнање у адиннистрапији, већ као поступак ко>.! води право у криеичну кстрагу и дисиип.тннсчо суђење. Управа града Београда, односно њено оделење за соижално н здравствено старање под СБр. 7410/32 од 30 октобра текуће годнне одговара Општинн на наведени акт ОСЗБр. 25347 на овај начин: „У одговору на ваш ОСДБр. 25347 од 3 октобра 1932 године част мн је поставити вам да Управа одобрава извршење облигаг* не дератизације у домовима београдскнм, с тим ла тај посао изврше у свсму органи те општине. а квартови ове Управе добилн су наређење да у случају потребе укажу општнаским органима своју помоћ". Г. ДР. РАДИШИЋ НЕОВЛАШЋЕНО ЈЕ СА Г. ДР. РАМЗИНОМ ПРЕПОРУЧИО „СЛИП" Пала у очи да Управа грала Београда у озом свом одговору ни једном речју не додирује питање „Слнпа" и ако ?е у реченом акту ОСЗ&р. 25347 г. д-р, Радишић са д-р Рамзином неовлашћено н без одлуке Суда већ тада препоручно „Слип" као одлично н од Суда већ прнхааћено средство за дератнзацију. Тај акт Управе грала Беогрвд« СБр. 7410 од 13 октобра тек. годкне нађен је код г. д-р Радншнћа као незавелен. Запгго — то није умео да објасни. На дан 19 октобра текуће годнне заволи се у протокол Општег оде* љења Општнне града Београда под ОБр. 29699 Наредба грађанству за ииштење мишева и пацова н чинов«

Пантерн, крокоднли, језеро смрги, успламтелк вулкви сензаццЈу у шлагеру

а остала »

МАРАОи

рца

55б т 3