Правда, 03. 12. 1932., стр. 1

ЛОШ1А1П1НА НЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР ^

Огласи се причају у администрациЈн ВлајкоКРПI вићева 8. Чековни рачун код Пошганске Ште™ Ј днониае 6р. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, СУБОТА, 3 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

Уреднкштво: ВлаЈковићева 8. Месечна претплата за нашу )ечл>у 20. аин^ аа инострангтво 50 аин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.558. 25.553, 25.554. — Рукописи се ие враћају.

ГОДИНА XXVIII

Једно нацноналко питање

1. Међу многим питањима, која данас жкво занимају наш народнн и државни живот, налази се, у ширем смислу узето, питање народног подмлатка. На овом широком постољу, у први ред стаје: уже дечје питање, питање заштите матера и деце. Оно има свој двоструки значај. С једне стране ужи, лични, материјални: с друге стране шири, национални, државни. Свеукупни наталитет, стандард рађања у нашем народу и данас је увек велики. У томе правцу наш народ, сељачки већином својом, склоњен од изопачености културе у своја брда и равнице, још увек издашно служи природи. Муком, наша сељачка жена, трчећи с посла на посао, мобилисана стално као у рату, донесе свој пород, своје дете. Весељем и напојницом дочекује се принова. Јер зна се шта за наш сељачки свет, за наш еминентно ситносопственички народ значи: бројно повећане радне снаге, чланова породице. Зна се да је пород, бар у већини крајева наше земље, за своју кућу, за своју окућницу, а не за пијацу, за берзу рада. Зна се исто тако шта за наш народ значи инокоштина. Но, у свем овом послу наталитета судбина игра још увек велику улогу. Природа је учинила своје: дете је донето. Порођај се свршава уз милост божју или уз незнање којекакве бабе. Али, кад је природа наклоношћу или грмљавином порођаја свршила своје, кад је све готово, кад људи треба својим умењем, својим знањем да подигну новога човека, онда — запне ствар. Јер велики број умирања новорођенчади, одојчади и мале деце у нашем народу; орој обоЉења женз и број страдања жена за време порођаја и за време материнства што их, за сада на жалост оскудне статистике казују, а лекарска сазнања још много више потврђују, износе жалосним чињениџама забрињујуће стање. Ако се чешће извуче мајка породиља, чешће на жалост страда дете. Незнањем се подиже, у незнању га нестане. Како кмекне, од сасецања пуп^не врвце, изложено је наше деде у народу правим опасностима жи вота. Неуко гајена и подизана, нападана болестима, епидемијама, наша деца у народу, новорођенчад, одојчад, мала деца, падају као шљиве с дрвета што их непогода обори. То сви знају. Још боље знају лекари из нарола, свештеници, учитељи. И ту истину ваља рећи. Јер тако ствар стоји. А све је то једна велика. огромна штета. Штета и лична нашег мучног сељачког човека, и материјал на и морална. Не само то. Него је то штета и с националне и с државне тачке гледишта. Данас штета, сутра или доцније можда опасност. Ми смо свесни да је наш народ баш данас, у осталом као и многи други народи на прагу решавања многих и тешких и сложених питања која дирају у данашњицу његовог некада мирног и заслуженог живота. Па ипак сматрамо да дечје питање, питање заштите матера и деце као главни део питања народног подмлатка, ваља и треба истаћи као једно наиионално питање. И стога, указаћемо у току даљих редова суштину овога националног питања и путеве коч'^'а моозмо^поћи и ићи и за које морзмо н?ћи макар и нешто скромнија средства. 2 Да укажемо сад на суштину дечјег питања. Заштита матера и деце обухвата у свима правцима заштиту материнства и детета. На индекс озе заштите долазе: Прво, одмор мајке пре и после по рођаја. Организовање рада на сузбијању свих опасности које иду уз материнство (морталитет и морбиди тет материнства) и које су делом ме дикалног (болести), делом економског и соииалног узрока. Саветовалишта за трудне жене. У ово прво поље спада и питање на жалост све чешћег побачаја и примене антикон цепционелних мера. Друго, прво детињство, његова гијена. Опасност од наслеђа (болеС1 л), од исхране. од заразних болести. Заштита одојчади, сузбијање смртности. Смештање деце по колонијама. по обдаништима у градским насељима, стварање саветовалишта за мајке и децу што је, за наш сел.ачки живаљ, од огромног значаја. Ооганнзација рада у борби противу туоеркулозе, сифилиса, нехигијенских станова. Треће, предшколско доба. Његова хигијена и заштита. Баш у н-'лем

народу ово доба обележено је такође великим процентом смртности. На овоме пољу слични су задаци као и за прво детињство. Заразне болести, и смртности услед њих, обележавају нарочито ово доба. Зато је важна организација борбе противу тих болести. ХигиЈенски назори траже за ово доба одговарајуће физичко васпитање. Четврто, школоко доба, здравстве но подизање и одбрана здравља школске деце. Проширење, усаврша вање већ одличног започетог посла на делу школских лекара и школских поликлинка. Пето, правилно постављена и целисходно решена питања: подизање кадра дечјих лекара, школских лекара, бабица нарочито за села, подизање (преко нарочитих школа) по моћног сестринског особља, стручних дечјих заштнтних сестара и неговатељица. Шесто, у ово поље улазе питања која, од сваког организованог и културног друштва, траже обзир, по дршку и бригу, као што су питања: малоумне деце, ментално абериране, физичкн анормалне, напуштене деце, малолетника. Сматрамо да је, рад на дечјем питању код нас, иако данас нешто порастуран, онолико колико се данас води од позваних и са стране прнватне иницијативе, више мање у добрим рукама. Ну сматрамо, једини правилан пут рада у будућности овај: 1) Помагати институције државне, бановинске, општинске и све друге јавне као и приватне које данас раде на напоед нзложеном програму овога крупног националног задатка. Јер су т^ огњишта која се не смеју нипошто пепелом препокрити. него напротив. ђамо ватром рада и ново.м аомоћи потпиривати. 2) Сав тај за данас можда порастуран рад на дизању здравог и сна жног народног подмлатка, ваља све зати у сноп законодавс^ва. Уобручен у Закон о народном подмлатку који је већ, стручњачки обрађен, од стране позваиог министарства, закуцао на врата Законодавног тела — сав тај велимо рад на народном подмлатку добио би један правац, добио би пун полет, добио би свој прази смер. Ми смо ово крупно питање истина сумарно и сажето изнели. Статистичким подацима и ширим разлага њима нисмо се на овом месту ни мо гли позабавити. Ми то нисмо ни хте ли. Овога пута хтели смо само да, корице овога питања и његовог про грама, отворимо пред разум и срце нашега друштва, пред савест и дуж ност позваних. Др. Жика Б. Марковић. ▼тттттттттттттттттттттттттттттттттт

Опити са трансфузнјом нрви професора Балаховсног

БЕРЛИН, 2 децембра. (А. А.) Јавл>ају из Москве да је професор Балаховски, директор института за трапсфузнју крви, на основу својих последњих огледа успео да крв умрлих лица конзервира за трн недеље како би се могла употребити за трансфузију, напоменувши да се кои зервирање крви умрлих лииа мор* нзвршитн најдаље шест часова од смрти, јер је после тог времена крв неупотребљива.

Антнсемитсни антентат V

ВАРШАВА, 2. — (Б. изв. „Правди"). — На јеврејску синагогу у Лавову извршен је синоћ атентат експлозивом. Експлозија је проузроковала велике материјалне штете. Улаз не степенице храма су потпуио уништене. После атентата једиа делегација лавовских Јевреја посетила је лавовског војводу, који је нагласио да ће влада предузети све мере како би се утврдило ко су аутори атен тата и да би се спречили слични дога ђаји у будућности.

гтттттттттттттттттттттгт

Претседнин албансне впаде —Мусолини

РИМ, 2 деиембра. (А. А.) — Претседник владе г. Мусолини и претседник албанске владе измењали су телеграфским путем топле жеље поводом нрославе албанске независност

ОДЈЕК ДРУГЕ ЕНГЛЕСКЕ НОТЕ И БОРБА ОКО ОДЛАГАЊА ПЛАЋАЊА РАТНИХ ДУГОВА Мучан утисак у Вашингтону

ЕНГЛЕСКА УКАЗУЈЕ АМЕРИЦИ НА СВЕ СУДБОНОСНЕ ПОСЛЕДИЦЕ, ИЗВРШИ ПЛАЋАЊЕ о:о

КОЈЕ ЋЕ НАИЋИ, АКО СЕ

ЕНГЛЕСКА ПРЕТЊА АМЕРИЦИ: У ЕНГЛЕСКОЈ НОТИ КАЖЕ СЕ ДА ЋЕ СЕ УВЕСТИ НОВЕ ЦАРИНЕ У СЛУЧАЈУ АМЕРИЧКОГ ОТПОРА — Америка сматра да енглеска нота не садржн никакве нове аргументе у корист мораторијума. ВАШИНГТОН, 2. — (Б. изв. „Прав ди"). — Почели су већ да стижу америчкој владн одговори на њену недавну одлуку да не пристаје на одлагање исплате рате ратних ду гова од 15 децембра. Државном секретару г. Стимсону прво је предао одговор енглески амбасадор, а касније га је посетио н францускн а.м басадор који му је са свој е стране предао одговор француске владе. Текст енглеске ноте биће тек у току даиашњег дана објављен, а францу ске вероватно још касније. Међутим, у америчким политичкнм круговима већ се зна садржај енглеске ноте. Према вестима листова, нова енглеска нота направнла је сасвим мучан утисак на многобројне чланове репрезентативног дома и сената. Уопште се запажа у америчким кругови ма да нова енглеска нота не садржи никакве нове аргументе у корист мораториума. Нарочито се замера ноти што се у њој предвиђа увођење нових царина у случају даљег америчког отпора. То се сматра као једна недозвољена претња Аме рици. Претседник г. Хувер, државни секретар за спољне послове и Министар финансија г. Милс одржалн су већ једну конферениију на којој је расправљало. 090 пита»ие. * ЕНГЈ1ЕСКА НОТА — Тешкоће које постоје за нсллату дуга Америци. ЛОНДОН, 2. децембра. — (А.А.) У другој брнтанској ноти Сједињеним Америчким Државама која је прексиноћ каблограмом упућена у Вашингтон и која износи 10.000 речи, каже се поред осталог да би на кра ју крајева међунароДни дугови требало да буду плаћени у роби и да се поверење и кредит све дотле неће моћн повратити док се не учини крај покушају да се струјање капитала скрене с правца који му је при родан. Затим се излаже да су Сједч њене Америчке Држав е позајмиле савезнииима, подразумевајући ту и Велику Британију, укупно око 2.055.000.000 фунте стерлинга, Док је само Велика Британија позајмила својим европским савезницима .600,000.000 фунти стерлинга, од че га Француској 460,000.000 ф. ст. Односно исплата ратних дугова, британска нота напомиња да ]е енгле ско-амерички трговачки обрт од дана закљученог споразума о дуговима био од 300,000.000 фунти стерлин га годишње сведен на 100,000.000 фун ти стерлинга и да према томе посто ји бојазан да ће, имајући у виду да је Велика Британија до сада била најбољи потрошач Сједињених Аме ричких Држава, у случају да се дугови понова плаћају, енглеско-америчка трговинска равнотежа бити веома неповољна за Велику Британију и да ће се с.мањењем куповне моћи британских потрошача исто та ко нанети велике штете и америчким произвођачнма. Ако се понова приупи исплатама ратних дугова СЈедињеним Америчкнм Државама, влада Велике Британије биће приморана да покрене питање плаћања које јој дугују њени европски Дужници, а која су плаћања обустављења одлукама Лозанске конференције. Дуж ничке државе и Велика Британија требало би у том случају да траже извршење обавеза које им Немачка дугује. Ако се не извршн урећење питања ратних дугова, Лозански спо разум неће моћи бити ратифнкован, питање репарације остаће нерешено, побољшање поверења које Је настало после Лозанске конференциЈе про пашће и на основ у свега тога наступиће фаталне последице коЈима ће се осуЈетити решење многих озбиљ них политичких и финансиЈских про блема. ПодржаваЈући потребу обустава нсплате ратних дугова коЈима истиче рок 15. овог месеца, британска нота скреће пажњу на тешкоће на коЈе би наишла, Јер златне резерве и стране девизе којима располаже сада британска влаДа не би биле довољ не за покриће за суму од 95,500.000 долара коЈу би требало да исплати 15. овог месеца и да би исте тешкоће постојале ако би се исплата извр

шила и у фунтима стерлннга пошто би пренос Једне тако велике суме утицао на новчано тржиште врло неповољно, исто тако ка<> кад би се

Г. Хувер та сума и.мала купити у страним де визама. Једино сретство било би да се исплата изврши у злату али бн то захтевало огромне жртве коЈе би Енглеска Народна Банка морала да учини у погледу своје златне резер ве, коЈа је довољна само за Лондон као финансијски центар. ОДЛУКА АМЕРИКЕ БИЋЕ СУДБОНОСНА, КАЖЕ „ТАЈМСЛОНДОН, 2 децембар. — (А. А.). Воде се разговорн ок > д.тума кад гр«ба да с е преда Јавности бритвнска нота А.мернци, која је синоћ оте леграфисана британском амбасаДору у Вашингтону, сер Роналду Лнндзе ју, с тиме да Је он данас пре подне! имао да преда влади Сједињених Др жава. Нота Је доста дугачка; редигована је у врло приЈатељском тону. Чланови британске владе су уверени Да ћ е нота наићи на добар пријем у аме ричком народу. „Тајмс" вели да никако не треба да се заборави да ће одлука коЈу ће СЈедињене Државе донети по ствари ове ноте битн од највеће важности не само за Америку, већ и за цео свет. С друге стране, вели лист, нота ће показати да Је Велика Британија вољна да плати 15. децем бра, ако у Вашингтону буду мишље ња да Је то неизбежно. ГОВОР Г. БАЛДВИНА ЛОНДОН, 2. децембра. — (А.А.) ЈављаЈу из Глазгова да је г. Балдвин тамо синоћ одржао говор у коме Је укратко додирнуо и питање дугова. Рекао Је између осталог Да Је британско Јавно мишљење свесно чињенице да Је и сама Амернка у тешком привредном положају. Ако држање Сједињених Америчких Држава према Великој Британији у ово.м питању ни]е било много прија тељско, рекао је г. Балдвин, треба имати на уму да Је брнтански пред лог затекао Сједињене Државе у вр ло деликатном политичком и уставноправном часу. ФРАНЦУСКА ШТАМПА — Напад г. Пертинакса на г. Макдоналда. ПАРИЗ, 2 децембар. — (А. А.). Г. Сен Брис пише Јутрос у „Журналу" о г.итању ратних дугова и вели да Америка сматра да се Французи иеће усудитн да охмах сруше лозан ске споразуме, пошто би тиме по мишљењу у Америци Француска дала Један аргумент против своје тезе у питању ратних дугова н пошто би Француска у том случају морала од мах Да враћа своЈе ратне Дугове и ЕнглескоЈ. Г. Сен Брис вели Да то није тачно пошто Је француско — енглески спо разум о ратнн.м дуговима, питаи>е ових дугова везано за пмтање немачких репарационих плаћања. Г. Пертинакс такође говори о пи тању ратних дугова и ДаЈе неке поЈединости о другоЈ Француској ноти, коЈа је снноћ предата америчкој влади. У овој ДругоЈ ноти, по тврћењу г. Пертинакса, Француска исти че улогу, коЈу она игра у Европи у логледу политичке, економске н фи нансиске. стабилизациЈе. У нотн се вели да Сједињеним Америчким Др жавама никако не може битн од користи Да Француска буде ометана у игри поменуте улоге. На крају ноте понавл>ају се захтеви да се иело питање преуреди на новоЈ основи, с тим да до коначног решења пита-

ња остану и немачки рачуни и даљв у важности. Истн лнст доноси извештаЈ свога њујоршког дописника о утиску коЈи су учиниле нове ноте француске и енглеске владе. коЈе су јуче предате г. Стимсону. Дописник тврди да Је амернчка влада мање неповољно при мила ове ноте него што се то могло очекивати. Што се тиче држања америчког конгреса, дописник вели да неки чла нови конгреса сматрају да би се олакшице могле дати једино Енглеској, док други сматраЈу да се не могу дати ни Енглеској. Исто тако, дописник вели да су амерички кругови незадовољни британском нотом у коЈоЈ се бране интереси свих дужника. Г. Пертинакс напада г. Макдонал да, који Је, како вели оваЈ политички писап, отишао у Женеву да убрза састанак опште привредне конферен циЈе. Док спор између поверилаца н дужника постаје све живљи, дотле г. Макдоналд као добар демагог др жи друге народе у стању ишчекива ња неког другог решења. Г. Макдоналд не верује ни у какв е резултате светске привредне конференцнЈ коЈа би се састала пре него што бн се решило питање Дугова. Иначе, по извештаЈима из ЊуЈор* ка, лист „Њујорк-Америкен" обЈављуЈе другу британску ноту и истиче да су у тој ноти наЈопасније репре гивн е мере у случаЈу неуспеха преговора о ратним дуговима. АМЕРИЧКА ШТАМПА ЛОНДОН, 2. депембра. — (А. А.) — Целокупна америчка штампа изг гледа да Је са велчким узбуђгњем пропратила садржину британ^че ноте. Међутим опште Је мишљење у ЊуЈорку да ако конгрес остане при својнм одлукама, ништа се неће мо ћи учннити. Лист „КристиЈан СаЈнс Монјггор" вели: „Мора да дајемо тужну слику све ту коЈи нас осуђуЈе због одбацива ња нашнх привредннх аксиома у по гледу међународних дугова. Лист „ЊуЈорк Тајмс" у данашњем броју велн поред осталог: „Од животне је важностн да СЈедињене Др жаве одустану од доношења коначног суда пре но што се питање проучи до ситница. Ако државницд у Лондону, Вашннгтону, Парнзу и Бер лину располажу и са најмање практичног смисла, треба да га мобилишу без нкаква одлагања." Према писању листа „Њујорк Хералд Трибјун" британска нота је упућена америчком јавном мнењу н сада се очекуЈе дејство. Лист је мишљењз да ће конгрес можда посту пати са Великом БрнтаииЈом са извесним обзирнма. Међутим г. Рузвелт у јануарском броју часописа „Космополитен" пише да општн смисао налаже да се помогне дужницима на све могуће начине, али да би укидање ратннх дугова било све друго само не прак тнчно и часно. Г. Рузвелт нншта не велн о одлагању плаћања. ▼ТТТТТТТТТТТТ7»*ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ

Разоружање СЕНЗАЦИОНАЛНА ВЕСТ О ОДЛАГАЊУ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ ПАРИЗ, 2. децембра. — (Б. изв. „Правдн"). — У свда.ињоЈ штампн изазвала је прилнчну сензацију вест, да амерички делегат на конференцијн за разоружање г. Норман Девис има намеру да предложи да се ксиференциј- сДложи за извесно време. „Матен" се поводом ове стварн обратио претседнику владе г. Ерноу и добио одговор да није искључено да ће се догађаји тако развијати даље. Изгледа, према томе. пише „Матен", да Је амерички план о одлагању Кон ференције за разоружање резу.ггат недавних разговора нзмеђу г.г. Девнса и Ериоа. Остали листсви у вези са протсто{е ћим прегсЕсрнма у Женеви о немачкоЈ равнопраЕнссти пишу да стгв Француске у том погледу ннје се нн најмање изменио. „Журнал" тражи да се франц>ски план о разсружању у потпуностн прн мн. Не може се Дсзволнти да се из овога плана изведу само они Деловж, коЈи обезбеђуЈу немачку равнопргвност, а Да се остали делови потпуно игноришу. Ако би се то покушало то бн значило пропаст КонференииЈе и у том случају не бн се Дошло до ЈЈавнопраЕцости Немачке, него до по-