Правда, 03. 12. 1932., стр. 2

ПНАВДА, 3 ДШ.ИМ6АН 1032 ГОД.

БРОЈ338

новног потпуног прнмењнвања Вср. сајског уговора. Сам г. Нормал Девнс, меКУтим, де мантује вестн о оллагању Конферен пнје. Он је нзјавно заступннку лнста „Чнкаго трнбјун" да му нн)е нншта познато о тобожњој намерн амернчке вдале да прелложн од.гагање Кон. ференцнје за разоружање. Истн лнст тврдн да је г. Девнс нзрадно плгн о јеДном сталном оДбору за разоружање, којн бн продужно рад КоџференцнЈе. Г. МАКДОНАЛД У ЖЕНЕВИ ЖЕНЕВА, 2. децембра. — (А. А.) —■ Јутрос у 9 часова стнглн с>- у Же невн претСедннк брнтанског мнннстарског савета г. Макдоналд н г. По.т-Бонкур франц\ски мннистар вој ске.

Програм новог Југословенског народног клуба

ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ

Демантн г.г. Стојанова Дтанасива

СОФИЈА, 2. — (У. нзв. „Правдн"). — Као што је познато, недавно је одржан конгрес зем .ЂОделаца у Сгарој Загорн којн је доста бурно прошао. На конгерсу су зечљоделци, нз међу осталога, исказал:« позерење својнм вођама, емнгрантскнм минн-

Г. Атанасов стрнма г. г. Недељку Атанасову и Христу Стојанову. Поводом тога иеки лнстови у Софији донели су вести у којима тврде да су емигранти г. г. Атанасов и Стојанов писали пнсма у којима су одбили указану им част и нзражено поверење од стране конгреса земљоделаца у Старој Загори. Сада, међутим, лист „Пладне" доноси вест, којом демантује тврђења поЈединих листова да су се г. г. Сто јанов н Атанасов отказали овога поверења, додајући, да они нису писали никаква писма. ДАНИ КЊИГЕ Нема кризе књиге, каже г. Дучић После свечаног отварања Дана Књиге у 5 часова поподне Удружеље пријатеља уметности, вредне и симпатичне госпође из „Цвијете Зузорић", приредиле су чај, на коме су гостима читали песме наши кн»и жевницм. Први је говорио г. Дучић, наш опј -номоћени министар у Пешти и познатн песник. Г. Дучић између оста лога рекао је: — Не треба се плашити кризе књиге. Наша књига живи и живеће докле год постоје овако вредни про пагатори као што су чланице симпа тичног Удружења „Цвијете Зузорић". Жена је одувек била пропага тор и пријатељ књиге, како у самоћи. нагнута срце? нзд њом, тако де лом и живом речју, препоручујући је. Дакле, кризе нема, јер о томе сведоче многобројна издавачка пре дузећа и многобројне публикације. Само се не треба зауставити. „Цвијета Зузорић" треба да поради и на томе да се у сваком већем месту у нашој земљи оснују и библиотеке, као што то чине многи народи, који су по култури мањи од нас. Затим јс г.ђа Деса Дугзлић прочи тала неколкко песама од песника Тар новског и г. Милићевића. Њено чн тање и њен избор пропрзћени су будним интерсовањсм на крајњој десни. ци. Л'-вица је за то време куловЈла и раз1 ледала књите. И госпођица Десанка Максимовић је прочитала неколижо својих сенти мента.тних и тоилих песмица, а очо Еече је завршено једним одломком из ромаиа г. Кашанина. Позвати су мно*-и истакнути књи. жевници да читају на овим чајеви. ма, тако да ће и у гом погледу ддћи до извесиих манифрстација жине ре. чи. Данас читају: г. Манојловић и В. Живојиновић, сутра г. Крчлец и остали, а у недељу ће читати г Раае Драинац своју „Антнлирику", сам, по што се одазвао позчву под условом да му се резервише место на програ иу без учешћа осталкх књижрвника. После две године Драинац ће се по Јавити први пут пред публиком на Ј28ну књиге. у ствари „антилирлком и аитикљиг ом". И оаогол' шњи дан кнлтге ће проте. ћи у низу симпатичних манифостација. Југословенски народни клуб дао |је данас пре подне новннарнма следећу нзјаву: I — Политично стање, створено манифестом од 6 Јануара 1929 годнне, успело Је да стнша партнске, племен ј ске и верске страстн, свађе и зађе, вице н да учини прве кораке ка брат 1 ству н слози између Срба, Хрвата и Словенаца и тнме створн чврсту моралну базу за нзградкл начела Једнакости и равноправности између свих грађана Краљезине ЈугославиЈе. Као следбеницнма тога политнчког стања бнла нам Је света дужност да наставимо у истом правцу и ла своЈнм радом у Народном претставништву, на доношењу потребннх политичкнх, економских, културних и соцнјалних закона, ударимо чврст и неразрушнв темељ народном н државном Јединству и стзоримо потребне услове за напредак државе и благостање народа. Резултат једиогодншњег рада Народног претставништва није задовољио. Народна скупштина и Сенат ни су дали од себе оно што су желели, што су могли н што су требало да даЈу, а што Је народ са пралом од њих оч^кивао. За годииу дана свршили су само текуће послове, а ниЈе донет нн Један од оних корнсних закона, предзнђених у самом Уставу, а о којима говорн Краљева Беседа н Адреса Народног претставништва. Једини изузетак чини Закон о привредном већу, коЈн Је донет Још у фебруару ове године, али чла нови овога већа нису ни до данас наименозани. Таква неактивност створила Је незадовољство у свима слоЈевима народа и довела у пнтање спровођење оног програма на коме смо се кан- ^ дидовали, на коме смо изабрани и за коЈн Је гласало око два н по милиона Југослозенских бнрача. Стога је Један део народних посланика, у тежњм да створн себи могућност да слободно посветн све своЈе снаге за добро Краља, Отаџбине и Народа, иступио нз Клуба на родних посланика Ј. р. с. д. и образовао Југословенски народни клуб са следећим циљем: 1. Спровести у приватном и јавном животу принцип да су Југословенство и државна целина наџионална светнња. На чело истакнутих места у јавнпм животу могу доћи енергнчни људи, искрено нааахнути Југосло венском идејом.' Онемогућнти да 1>е спровођење племенског и старо-паптиског кључа у аржавном п самлуправном апарату. Истипати принцип да само добар н честит Србин,

Хрват и Словенац може бнтн добар IЈугословен. I 2. Израдити што пре законе коЈи !ће загарантовати државно Јединство [и одговорнти народним потребама. 3. Тражити стално заседавање Народног претставништва, да би се ! што пре могли донети хнтни законн | н предузети друге мере ради олакшања данашње тешке економске , кризе, н ради сређнвања кредитних односа у земљн, потребно Је да На{родно претставништво буде стално на окупу н да ради на спровођењу ј законске заштите земљорадника и , осталнх привредника. ј 4. Енергично спроводнти штедњу. : Увестн наЈвећу штедњу у свима државним и самоуправннм ннституциЈама. Смањнтн материјалне издатке и уклоннти из државне и самоуправне службе све корумптивне, неуредне и неспособне чиновнике и упражњена места попунитн искључнво из редова Југословенски ориентисане омладине. 5. Искоренити корупциЈу строгим, енергичним и немилосрдним мерама. 6. Тражити таЈно гласање у Закону о изборима општинских часника. За изборе банских већннка и народних посланика увести таЈно гласање, с тнм да кандидатн коЈн су престављени На кандидатскоЈ листн могу бити само она лниа коЈа су члановн законом прнзнате политичке странке. 7. Тражити што ширу општинску и бановинску самоуправу. Југословенски народни клуб. 1. децембра 1932 године у Београду.

РАД ОДБОРА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЗАКОНСКОГ ПРЕДЛОГА О ЗАШТИ ТИ ЗЕМЉОРАДНИКА Данас пре подне наставио је рад Одбор за проучавање законског пред лога о заштитн земљорадника. Реша вано Је о § 7, о коме Је дуже дискутовано. Коначна реДакција овог члана ниЈе извршена, него Је само усвојена принципие.тно. Одбор Је затим примио тринаест параграфа законског предлога и поподне ће наставити днс кусиЈу о члану 14. У дискусиЈи су узели учешће г. г. Коста Алекснћ, Урукало, Милутин СтаноЈевић, Милан Петковић, Шукрија Куртовић, Милован Марковмћ, Људевнт Ауер, ИлиЈа Михаиловић, Александар Додић, ВгснлиЈе Трбић, Богдан Видовић, др. Мнлорад Костић, Милован Лазаревић и ЈураЈ Де метровнћ, миинстар трговине н индустрнЈе, коЈи Је пред Одбором заступао владу.

НЕМАЧКА У ТЕШКОЈ ПОЛИГИЧК ОЈ КРИЗИ

Г- Шлајхер добио манда! за састав владе

-Оо-

БЕРЛИН, 2. децембра. — (Б. нзв. ј образовање нове владе г. фон ШлаЈ

„Правди"). — Бесконачна већањз у Г.ерднну још једнако траЈу и Још ЈеД нако влада пуна нензвесност о томе како ће се решити ооа полнтнчка криза, која Је Једна од наЈозбиљниЈих у Нем-чкоЈ, а ко.(а Је у самоме почетку изгледала сбнчна промона влале, После се ситуациЈа изменила на горе и прилике за решавање кризе постале су много теже и компликованн. Јо. Од оних безброЈних решења која су се последње две недеље узимала у обзир ни Једно се ннЈе покгззло тако побољно за сбезбеђење иормалног политнчког живота у земљн. Сва кн покушаЈ већ Је на своме почетку нропао »#зато Је постала она општа ДсзориЈентацнЈа коЈа је одмах за*ватнла н целокупну Јавнлст. ПокушаЈ мнннстра РаЈхсвера генерала г. фон Ш.таЈхера да понова До_ ђе до састанка између њега и шефа национал-социјалистичког вођа г. Адолфа Хитлера коначно је иропао. Адолф Хитлер сада агнтуЈе у ВаЈмару где ће се скоро обавити олштин.

Сахрана Радомнра Луковића

Са погреба Радомира Луковића: за време говора г. Л. Бакотића

На опелу у Вознесенској цркви, око одра на коме је почивао Радомир Луковић, окупили су се данас пре подне у 10 и по час. многобројни његови пријатељи и поштоваоци. Цр ква је била мала да прими сав онат дипломатски, интелектуални и стари Београд, који је дошао да се опрости са ретким човеком по доброти срца и по схватању својих дужности према Отаџбини. Дипломат је знао навући унифор му артилеријског официра и брани ти с храброшћу нападнуту родну груду. А у миру је умео посветити све своје лепе способности у служби државе, која је ценећи његове уро ђене одлике, поверавала му висока звања и дужности у иностранству. Губитак таквог расног човека, иза звао је искрену жалост међу свима који су га познавали. Ожалошћеној породици исказали оу саучешћа по знате личности наше земље. Међу првима били су г-ђа и г. Шуменковић, министар трговине и индустрије, г. Бошко Јевтић, министар иностраних послова. г. Љуба Давндовић. б. претседник владе, г. Јован Дучић, краљевски посланик у Пешти, г. гроф де Торихос шпанскн посланик у Београду, г. А. Бакотић. министар на страни, г. Манојло Сокић, директор „Правде", г. Грол, г. Нинчић, г. г. Јаша Проданови!), Ј. Вучковић, Ј. Марковић, и многи дру ги бивши министри. Министарствп иностраних послова било је заступ љено корпоративно, са помоћнипима г. г. Фотићем и Јуришићсм, начелником политичког одељења г. Б. Пу-

рићем, и свима начелницима и шефовима отсека. После опела, када су виши чиновни ци Министарства иностраних дела изнели ковчег пред цркву, г. Лујо Бакотић, министар на страни, опро стно се у име Министарства, у коме је покојни Радомир Луковић провео свој век. Г. Бакотић је говорио да у Радомиру Луковићу може се узети пример, како и један дипломат може бити добар човек. Професнја дипло матска, сва од интрига и обмане, имала је у Луковићу витеза честитости. Од ретке феле. Аналазирајући одлике душе, којима је покојни Луковић обиловао, његово импознатно расуђивање којем се морао дивити у дугим разговорима, вођеиим у Ри му, готово свакодневно, још од године 1019, г. Бакотић је умео да прн каже какав је поносни син Шумадије нестао из света живих. То је била лепа евокација маркатне личности, која је оставила на све окупљене поштоваоце трајан утисак. У име другова из првих година школовања, из ђачког доба, опростио се са Радомиром Луковићем г. Витор Крстић, потпретседник Београдскс општнне, који је изнео какав јјј нежни друг био њима, читавом школском нпраштају, човек који пре рано оставл>а свег, у коме је био вољен и поштован. Тода се погреб кренуо улицом Ми лоша Великог и Краља Алсксандра до породичне гробнице.

Г. Шлајхер ски избори, и не намерава тако скоро да Дође понова у Берлиц. 0 томе Је г. Хитлер синоћ обавестио претседника Рајха једним писмом, у коие Је нагласно Да Је он 23 новембра рекао све што Је имао да каже и да је нзнео све своЈе преЛлоге и предлоге национал-социјглистичке странке којнма нема више шта да дода, Претседник РаЈха г фон Хинденбург сада понова испитуЈе ситуацију преко генерала г. фон ШлаЈхера и кан целара у оставци г. фон Папена н Јуче и данас г. фон ХинДенбург конфе> рисао Је с њима Дуже времеиа. Јуче се у Берлину веровало Да Је наЈозбнљнији кандидат за канцеларско место министар РаЈхсвера генерал г. фон ШлаЈхер. Веровало се тгкође да ће доћи до састлнка између њега и национал-социЈалистичког вођа г. Адолфа Хитлера, ааи синоћ касно све се то нз основа изменнло и сад внше не постојн ни та нада ни мо» гућност за то. Јутрошњи „Дајче Алгемајне Цај. тунг" пише Да Је комбннациЈа са генералом Шлајхером пропала. — Изгледа, пише лист, да су синоћни преговори коЈи су вођени код претседника РаЈха довели до резулта та коЈи неће ни много побољшати стгње нити направити чак ни повољан утисак ни у земљн ни у инострлн ству. Решено Је да се понова покуша са старом владом г. фон Папена. Вра ћање те старе владе значило би наЈтсжу државну и нгродну кризу какву Немачка до сад није имала после рата. То би значило сурвавање државног ауторитета и пут ка сигурној пропасти. Тиме би се дало маха само екстремним елементнма, а наЈвише краЈњоЈ десницн коЈа н оиако бесни и прети правилном развитку и напретку Државног живота. Другн листови пишу да је решење кризе намерно одуговлачено н да су могућа свакаква изненађења. Много се коментарише чнњеннца што ђе претседиик РаЈха маршал г. фон Хин Денбург данас примити у аудиЈенциЈу вођа немачке налиналистичке странке г. Хугенберга, коЈи Је, како Је познато, великн прнсталнца владе г. фон Папена и његове полнтнке. Сматра се Да ће г. Хугенберг препоручити претседнику РаЈха да се понова да мандат за образовање владе садашњем канцелару у оставци г. фЈн Папену и да у тој нлвоЈ владн буде заступљена национална организгција војничкога карактера коЈу национали сти престављаЈу као ванпартиску пар тиЈу, познсти „Челнчни шлем", Г. ФОН ШЛАЈХЕРУ ПОВЕРЕН МАНДАТ ЗА ОБРЛЗОВАЊЕ ВЛАДЕ БЕРЛИН, 2 Децембар. — (Б. изв. „Правди"). — Данас у подне претседннк немачке републике г. ХинДенбург поверио Је малдат за образовање нове владе г. фом ШлаЈхеру, досадањем миннстру Рајхсвера. Ова одлука г. Хинденбурга лошла Је доста изненада, пошто су скоро сви Јутарњи берлински листовн донели вестн да Је г. фон Паген ипак највероватн1.'и кандидат за образовање нове немачке владе. Међутим, како се сазнаје, г. фон Папен Је био примљен синоћ и Јутрос код прегседннка републике г. Хнмленбурга и тада му Је поднео из вешгаЈ о политИчко! ситуацнЈн. Том приликом г. фсн Папен Је замолио г. Хиндеч1бурга да му не поверава понова мандат за образовање владе, пошто би се на таЈ начин могао ство рити сукоб са Рајхстагом. Г. фон Папси Је лосле тога предложио г. ХинденбурГу да повери млмдат за

херу, Ш10 Је г. Хинденбург и уч»нно. Г. Хннденбург Је прнликом посете г. фон Папена нзразно наЈсрдачмнЈу захвалност г. фом Паиену за његов пожртвовани рад. Г. НОЈРАТ НЕЋЕ МОЋИ ДА ДОЂЕ У ЖЕНЕВУ БЕРЛИН, 2 децембар. — (А. А.>. — Док се г. Макдонадд са сер Џон СаЈмоном налази већ на путу за Же неву и док г. Ерно мислн да Дође у Жемеву наЈдаље до суботе, немачки мннистар спољних послова барон фон НоЈрат, као што Је већ Јављено, ие може да напусти Берлин пре окончања садашње министарске кризе. Према томе, конференцнЈа пет снла коЈа треба да тражи формулу за нсмачку равноправност у сружању, не би могла да се састанс пре ндуће недеље. У немачким меродав ним круговнма изЈављуЈу, да Је барон фон НоЈрат потанко обЈаснио својнм иностранмм колегама разлоге због којих не може да мапусгм Берлин пре завршетка мкнистарске крнзе и да су страни државниии те његове разлоге у свему усвоЈилн као оправдане. Г. Пуни о трговинским односима с Италијом БУДИМПЕШТА, 2 деиембра. (Б. изв. „Правди"). — На данашњоЈ седннци маџарског парламента изгла сан Је накнадни трговннски уговор са ИталиЈом. Говорио Је и министар иностраних послова г. Пуки, коЈи Је у своме говору истакао да Маџарска има олличне привредне и полнтичке везе са ИталиЈом. Сем тога он је нагласио да Маџарска нсто та ко желн да има добре односе н са осталим државама. Нагласио Је да ће Маџарска ускоро са РумуниЈом почети нове трговинске преговоре и подвукао Је да прекЈучерањи догађа Ји никако не смеЈу ла утичу на ток преговора.

тттттттттттттттм

Једно ннтересаитно венчање — Младожења внсок 2.24, млада 2.19 —

БЕРЛИН, 2 децембра. (А. А.) ЈављаЈу из Хамбурга: Вел»^у пажњу изазвало Је венчање у овдашњоЈ црк ви Св. Миханла, Једног пара артистаџинова. Младожења Је висок 2.24 м., а млада Је висока 2-19 м. Да бн венчање било што орнгиналниЈе, свадбену поворку су отворили неки кепеии, такође артисти, колеге младенаца. Ово Је необично венчање привукло огромну масу света, те Је полициЈа тешком муком одржавала ред пред црквом.

ттттттттттттттттт^ттттттт Свечано посепо Сонопсног друштва Београд „Матица" И овс године соколско друштво Београд Матица прмређује, на дан 3 децембра у 8.30 часова увече у Че хословачком дому, у Гарашаниновој улици, свечано посело са концертним делом и игранком. Посело ће отвори ти старешина Друштва адмирал г. Драгутин Прица. Препоручује се посетиоцима да у што већем броју дођу у народној ношњи. Улазница 10 и 15 динара, за соколе 5 динара. Одело: Соколска одора, народна ношња и тамно. Тубернупоза нзпечива? Експернменти Јелног загребачког лекара. ЗАГРЕБ, 2. децембра. — (Н. Ш изв. „Правдн"). — У загребачким ле карским круговнма изазвали су вели ку сензаинЈу експернменти у лечењу туберкулозе, коЈе Је у лечењу рални ка вршио загребачкн лекар г. др. Све тозар Пешић, специЈалиста за унутра шње болестн, коЈи већ селам годнна радн на изучавању начина лечења ту беркулозе. Он Је пронашао нови начин лечења туберкулозе и то помоћу инЈекциЈа. Досадањи резултати лечења овим начином су необично добри. Г. др. Пешић Је изЈавио ла Је ова метола лечења савршена и да Је безопасна и нешколљива, пгшто не изазива никакве реакииЈе, тако да се I мож е применнти и код лакших и код I тежих болесника. Он тврДи да лр| жава, коЈа сада даЈе за лечење ту■ беркулозе 500 милиона линара, овом методом уштедела би велику суму и I за лечење овог великог соци'алног зла било би довољно н свега 50 мили она. Сем тога, он тврди ла Је тубер I кулоза, лечењем по овоЈ методи, из лечива снгурно у 85 од 100 случаје ва. | Г. др. Пешић Је стулирао медици ! ну у ШвлЈцарскоЈ и луже време био Је асистент код познатог професора Лр. Колена на институту за инфекииозне болести у Берну. Наиисао Је . приличан броЈ научннх ралова на по | љу лечсња туберкулозе и осталих н« фективних болести.